KAKO JE UKRAJINA ELIMINISALA SVOJU FLOTU STRATEŠKIH I BOMBARDERA DUGOG DOLETA: Pre 17 godina uništen je poslednji TU-22! VIDEO

Ukrajina je uništila svoj poslednji bombarder dugog doleta TU-22M3 i 432 krstareće rakete H-22 pre 17 godina , a pre 22 godine Ukrajina se rešila svojih strateških bombardera TU-160 od kojih je deo pripao Rusiji, a većina uništena o skladu sa međunardonim sporazumima.

Mnogi Ukrajinci smatraju da je to gledajući iz trenutne situacije bila strateška greška, kada je Ukrajina odlučila da se doborovoljno razoruža i odrekne raketa koje sada iz pravca Rusije doleću i bombardera koji ih nose, da se odreknu sovjetske prošlosti i patronata Kremlja.

Međutim, ono što se često prećutkuje u ovom slučaju jeste da su se Ukrajinci bombardera i nuklearnog naoružanja (inače po broju bojevih glava i nosača bili odmah iza SAD i Rusije, faktički treća nukelarna sila sveta) odrekli na pritisak Sjedinjenih Država prvo Buševe, a onda i Klintonove administracije koji su Ukrajince smatrali nepouzdanim čuvarima nuklearnog oružja posle raspada Sovjetskog Saveza, i da atomske bojeve glave slučajno ne završe kod "nevaljalih država" poput Severne Koreje, Irana, Iraka, Sirije- jednom rečju "osovine zla" kako je te države od 2001. zvao Džordž Buš Mlađi.

Prema nekim procenama radilo se o 19 strateških bombardera Tu-160, 25 Tu-95. Godine 1997. Rusija je htela da kupi te avione, ali to nije bilo uspešno pa su ti avioni ostavljeni napušteni. Međutim, pomak je napravljen 1999 i deo aviona koji nije bio uništen u programu CTR Cooperative Threat Reduction Programme, je kasnije predat Rusiji.

Ovim sporazumom Ukrajina se dobrovoljno odrekla 19 strateških bombardera TU-160 od kojih je deo uništen, a deo predat Rusiji. Bombarderi TU-160 su inače bili stacionirani u bazi Priluki gde su i uništeni u skladu sa sprazumom START -1 o ograničenju strateškog naoružanja. Bombarderi TU-95MS preostala četiri komada demontirani su bili 2001. godine.

Međutim, Ukrajince je navjiše zabolelo rezanje bombardera dugog doleta TU-22 i krastarećih raketa H-22 NATO oznaka AS-4 "Kitchen". Sporazum koji je tadašnja ukrajinska vlada potpisala sa američkom kompanijom Rajteon predivđala je uništenje 30 bombardera TU-22 i 230 raketa koje su trebale biti uništene u periodu dve do dve i po godine. Taj projekat je okončan 2006. sečom poslednjeg aviona. Avioni su bili isečeni u dve vazduhoplovne baze Poltava i Mikolajev, a motori u mestu Bela Crkva u Kijevskoj oblasti i Hmeljnickom. Rakete su delaborirane u Ozernom u Žitomirskoj oblasti. Prvi bombarderi počeli su da se uništavaju 12. novembra 2002. godine. Sva seča bombardera izvršena je po kontrolom američkih inspektora za redukciju naoružanja.

Prema izveštaju od 5-11. februara 2001 navedena je cifra da će biti uništeno 22 bombardera TU-22 i 60 bombardera TU-22M od kojih je ukupno za njih 40 istekao radni i životni vek.

Dana 17. maja 2001. demonitran je poslednji teški bombarder TU-95 MS u bazi Uzin koja je bila matična baza ovih bombardera, a koja se nalazi u Kijevskoj oblasti. Ukrajina se inače međunardonim sporazumom obavezala na uništenje ukupno 44 letelice od toga 29 TU-95MS i 15 Tu-160 kao i 1065 krstarećih raketa H-55 (NATO naziv AS-15 Kent). Rusija je zatim tražila da se te iste godine demontira još 5 TU-95MS. Tako da je cifra demontiranih ukrajinskih strateških bombardera TU-95MS na kraju bila 38 i 438 krstarećih raketa.

Ono što je u celoj priči zanimljivo jeste da 5 bombardera TU-95 koji su vraćeni Rusiji su zapravo u njihovom vlasništvu, a došli su bili na remont koji je koštao 14 miliona dolara, a koji Rusija nije bila platila i zbog katastrofalne ekonomske situacije, što je kasnije urađeno i te letelice su vraćene Rusiji.

Amerikanci su inače za svaki uništeni avion Ukrajincima platili 13 miliona dolara. Preostalih 11 strateških bombardera 3 TU-95MS i 8 TU-160 zajedno sa 581 krstarećom raketom H-55 prebačeni su u Rusiju u zamenu za otpis 285 miliona dolara duga za prirodni gas za 2000. godinu. U Ukrajini su dva bombardera jedan TU-95 MS i jedan TU-160 poslata u Muzej vazduhoplovstva i svemira u Poltavi, dok su dva TU-95 konvertovana za misije ekološkog izviđanja i kontrole zaštite životne sredine, kasnije su ti avioni otpisani.

Inače 1994 godine oktobra meseca Ukrajina je ponudila Rusiji da kupe strateške bombardere, ali je to Rusija bila odbila, a kao glavni razlog navedno je nedostatak novca. Cifra koja je ponuđena Rusiji iznosila je 8 milijardi dolara, uključujui tu ne samo bombardere nego i rezervne delove, rakete i tehničku dokumentaciju. Prema toj ponudi Rusiji bi bilo dato 10 TU-160 iz baze Priluk, 15 Tu-95MS i 300 krstarećih raketa.

U novembru 1995 u Sočiju se ponovo pokreće razgovor o prodaji ukrajinskih bombardera Rusiji i to 44 TU-160 i TU-95, a ukrajinska vojska za uzvrat dobila bi rezervne delove za tehniku koja je u upotrebi ukrajinske vojske. Tokom tih pregovora spomenuta je cifra od 190 miliona dolara za 25 TU-95 i 19 TU-160, ali je bio problem što većina aviona čak 5 godina nije letela i da su samo 4 u letnom stanju.

Rusija je 5. novembra 1999. dobila prve strateške bombardere TU-160 od ukupno 8 i tri TU-95, kao i 144 krstareće rakete H-55 koji će za vreme isporuke biti montirani na avione po 12 raketa na svaki TU-160 i 16 na svaki TU-95MS. Dva dana pre isporuke svoj potpis na taj ugovor stavili su Vladimir Putin, koji je bio na funkciji ruskog premijera i tadađnji ukrajinski premijer Valerij Pustovjenko u zamenu za dug za gas. Inače Ukrajina je htela za svaki bombarder da dobije 75 miliona dolara, a cena konačna iznosila je 25 miliona dolara i 10 miliona dolara za svaku raketu.

Kurir.rs/A.Mlakar