Strašni potresi koji su u ponedeljak i utorak pogodili područje Turske i Sirije odneli su više od 5000 života. Na hiljade zgrada i kuća je uništeno, spasioci pokušavaju doći do onih pod ruševinama, a tamo gde nema profesionalnih ekipi i dežurnih službi na terenu ljudi se snalaze kako znaju.

Rukama prekopavaju po urušenim zgradama kako bi došli do svojih očeva, majki, sinova, komšija. Kako vreme prolazi, tako su i šanse za spas onih zarobljenih pod ruševinama sve manje.

Godine 1995. 19-godišnja Park Seung Hyun izvučena je iz ruševina supermarketa u Seoulu nakon čak 16 dana - objavio je u svojem članku 'Koliko se može preživjeti pod ruševinama' BBC 2021. godine.

- Ovo je čudo. Ne mogu verovati da je to ona - rekla je uplakana majka Kim tad za Yonhap. Spasioci su rekli kako ih je Park pitala koji je datum i da im je kazala da je jako žedna kad su je napokon uspeli izvući.

Supermarket se nije urušio zbog potresa, već zbog greške u strukturi građevine. Poginule su čak 502 osobe.

Ali nije ova Južnokorejka jedina koja je čudesno preživela.

U maju 2013. godine žena je izvučena iz ruševina fabrike u Pakistanu 17 dana nakon urušavanja. Spasioci su je čuli kako ponavlja "spasite me" i koristili su opremu za audiovizualnu detekciju kako bi je locirali.

KOLIKO DUGO SE MOŽE PREŽIVETI POD RUŠEVINAMA? Stručnjaci tvrde: Opasan je sindrom nagnječenja, a jedan faktor je PRESUDAN Foto: AP Khalil Hamra, AP Omar Sanadiki

Julie Rajan iz britanske službe za spašavanje u kriznim situacijama za BBC je objasnila idealan scenario, ako je već došlo do urušavanja građevine, a prenosi 24sata.hr.

- Idealna situacija, ako ste već zatvoreni/zatrpani, je da imate pristup kiseoniku, da niste povređeni te da imate pristup vodi - kaže Rajan, koja je opisala i situaciju iz Pakistana 2005. godine.

- Tri dečaka su bila pod ruševinama škole pet dana. Ležali su na leđima jedan kraj drugoga. Kad su ih izvlačili, spasioci su im pokrili oči da ih zaštite od svetla. Dugo su bili u mraku - priča stručnjak.

- Ako ste zatrpani, ako vam nešto sprečava kretanje ili imate povrede na udovima, to može dovesti do sindroma nagnječenja. Protok krvi je poremećen. Kad se prepreka ukloni, nakupljeni toksini preplave telo koje se ne može s njima izboriti - rekla je dr. Tejsrhi Shah iz organizacije "Lekari bez granica", a zatim nastavila:

- To uzrokuje teška oštećenja bubrega, ljudi budu u agoniji od bolova - kaže doktorka i ističe da je to često pogubno za žrtve.

Kaže da postoje slučajevi gde su ljudi preživeli ispod ruševina i duže od dve nedelje, ali kako su veoma retki.

- Svaki dan potrage imate sve manje šansi za naći preživele - kaže dr. Shah.

Timovi za pretragu takođe mere dubinu CO2 u ruševinama kako bi otkrili gde se nalaze preživeli.

- Zatrpani ljudi nekad mogu biti tihi satima. Neki izgube svest ili zaspu. Mislite da ste ih izgubili, ali nastavite s pretragom i nakon osam sati ih opet čujete. A ako ih čujemo, onda ne odustajemo - rekao je pre nekoliko godina za BBC Graham Pajne, osnivač službe 'Rapid' za pomoć u hitnim situacijama.

KOLIKO DUGO SE MOŽE PREŽIVETI POD RUŠEVINAMA? Stručnjaci tvrde: Opasan je sindrom nagnječenja, a jedan faktor je PRESUDAN Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia, Sertac Kayar / Sputnik / Profimedia

Ako ste nepovređeni, imate pristup vazduhu te ste u "adekvatnom prostoru" sledeći prioritet je voda.

- Koliko ljudi mogu preživeti bez vode je pitanje od milion dolara. Prosek je između tri i sedam dana. Preživljavanje zavisi od temperature prostora, koliko vode gubite znojenjem, koliko ste zdravi, koliko ste stari, imate li probavnih tegoba... Sve su to faktori - navodi dr. Shah.

Neki koji su u prošlosti zapeli u ruševinama, a nisu imali pristup svežoj vodi, pili su kišnicu. Drugi su se okrenuli vodi iz radijatora. Bilo šta da prežive.... Zabeleženi su i slučajevi gde su ljudi jeli karton.

Preživljavanje često, govori Pajne, zavisi od volje pojedinca.

- Neki prihvate situaciju i pomire se sa sudbinom. Drugi se nastave boriti. Snaga volje i odlučnost su često presudni - zaključila je ona.

Kurir.rs/24sata.hr