Ruski strateški bombarderi TU-95MS i bombarderi dugog dometa TU-22M3 izveli su u petak rano ujutro tri napada krstarećim raketama H-101 i H-22 na ciljeve širom Ukrajine.

Osvanuo je ubrzi i snimak načinjen iz strateškog bombardera TU-95MS kao jedan od čelanova posade bombardera uzvikuje "Dobro jutro Zelenski".

Meta napada ruskih raketa je ponovo bila energetska infrastruktura posebno hidro i termoelektrane u Harkovu, Kijevu i rodnom mestu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Krivom Rogu, gde je uništena turbinska sekcija.

Operacija novog raketnog udara na Ukrajinu započela je još kasno sinoć i u noći četvrtak na petak kada je lansirano 40 dronova-kamikaza Geran na Dnjeprotpetrovsk, Kramatorsk, Slavjansk, Krivi Rog i Harkov gde je odjeknulo čak 10 jakih eksplozija.

Na mestima eksplozije izbio je požar, a kao posledica napada nestalo je struje, vode i grejanja.

mapa-1--za-02-januar.jpg
Foto: Kurir TV grafika 

Ukrajinski mediji izvestili su o uspešno oborenim dronovima iznad Dnjepropetrovska. Ubrzo zatim stigla je inofrmacija o poletanju bombardera TU-22M3 i intenzivnom radio saobraćaju između posada, ali nije zabeleženo borbeno delovanje.

Međutim, u petak ujutro usledio je novi raketni udar u dva talasa sa 80 krstarećim raketama na ciljeve širom Ukrajine. U prvom talasu iz zone Kaspijskog jezera lansirano je 40 krstarećih raketa na ciljeve širom Ukrajine.

Prve rakete su počele da padaju na Kijev, Harkov, Lavov, Krivi Rog, Odesu, Nikolajev, Dnjeproptreovsk.

4566.jpg
Twitter/NOELreports 

Za razliku od prethodna tri napada na meti ruskih raketa nisu bile samo trafostanice već i ostala elekto-oprema, a na udaru su se našle i turbine i mašinska postrojenja u elektranama.

Ukrajinci veruju da je cilj ovog napada bio da se po svaku cenu totalno uništi elektorenergetski sistem.

Nameti jutrošnjeg napada bilo je ukupno 30 kritičnih infrastrukturnih objekata širom istočne, centralne i zapadne Ukrajine uključujući tu i ciljeve u Kijevskoj oblasti.

Ono što ukrajinsku PVO je počelo da zabrinjava i preopterećuje je masovnost raketnih udara, kao i skraćenje intervala između dva talasa napada i strah od mogućnosti da postanu meta protivradarskih raketa posebno PVO u okolini Kijeva, koja je prinuđena zbog toga da u slučaju ovakvih napada promene čak do tri lokacije kako ne bi otkrili svoje položaje.

U trećem napadu koji je usledio iz pravca Belorusije bombarderi dugog dometa ponovo su lansirali krstareće rakete H-22 kojei maju bojevu glavu težine 920 kg i ukupne težine 5 tona dometa 1.000 km i brzinu od 5.5 maha.

U poslednjem raketnom napadu učestvovala je i Crnomorska flota sa 4 raketne fregate i dve podmornice koje su iz zone Crnog mora lansirali krstareće rakete Kalibr od kojih su dve preletele vazdušni prostor Moldavije i Rumunije.

Povodom ovog slučaja oglasilo se i Ministarstvo odbrane Moldavije koje je potvrdilo prelet ruske krstareće rakete preko svoje teritorije i dva grada.

U slučaju Rumunije vlasti u Bukureštu se nisu oglašavale.

Kurir.rs/A.Mlakar