ŠTA SE KRIJE IZA INCIDENTA SA BALONIMA NA NEBU SAD I KANADE: Kako su civili, a ne vojni radari su prvi otkrili leteće objekte!

Otkriće a kasnije obaranje kineskog balona samo je produbilo postojeće tenzije i međusobne optužbe između SAD i NR Kine. Za analizu ovog incidenta važno je sagledati kontekst u kome se dogodio, kao i motive i u vezi sa njima pripremljene aktivnosti kroz buduće poteze rivala.

U prvom redu stigla je zvanična potvrda od Amerika da je u pitanju bio autonomni balon opremljen solarnim panelima (autonomnim izvorom energije), ventilatorima i „veslom“ za usmeravanje kretanja, vrlo robusne prateće konstrukcije sa pripadajućim elektronskim uređajima na visini na koju avioni ne
zalaze. Takođe konstatovano je da prelet ovog balona nije unapred najavljen američkim vlastima, a isto tako je naknadno saopšteno da su Amerikanci odnosno komanda NORAD-a ovaj objekat uočili još nad Aljaskom.

Prema saopštenjima ovaj balon se po svojim tehničkim karakteristikama razlikuje u odnosu na meteorološke balone. Balon može nositi kamere, senzore za elektromagnetni i digitalni nadzor kao i druge uređaje za detekciju i beleženje određenih parametara. I ako je kineska strana demantovala špijunske namere i prirodu balona objavljena putanja balona pokazuje da je lebdeo nad vojnim objektima.

Od kud sada toliko galame kada je balon oboren, njegovi delovi se skupljaju i nose na analizu. Odgovor je u teoriji neoklasičnog realizma koja podrazumeva da velika sila mora da deluje kao neupitni hegemon kako bi obezbedila svoj status. Da se kojim slučajem ovaj balon vratio sigurno u NR Kinu to bi bio poraz za SAD i veoma opasna poruka američkim saveznicima u indo-pacifičkom regionu. Vrlo brzo bi došlo do informacionog rata narativima da li su SAD sposobne da se nose sa jednim balonom. A što je u kontekstu američke indo-pacifičke strategije apsolutno neprihvatljivo. Jedan od ključnih atributa američkog savezništva jeste pouzdanost i sposobnost čime se vodi kineski geografski komšiluk kada ulazi u vojne aranžmane sa komšijom sa druge strane Pacifika. „Beg“ balona svakako ne bi doveo do radikalne promene u preferencijama indo-pacifičkih država ali svakako bi dao ogromnog materijala i Kini ili Rusiji da američke sposobnosti dovedu u pitanje. Upravo zbog toga Amerikanci su morali uz najveću moguću galamu u javnosti da intervenišu i prizemne ovaj balon uz sve video zapise. Medijska pokrivenost i međupartijska debata zamaglila je suštinsku stvar. Niko ne bi dozvolio, a naročito velika sila koja se oseća superiorno, da bilo ko pa i balon ode sa obaveštajnim materijalom.

U slučaju da balon nije otkriven i dokumentovan od strane civila sva je prilika da bi on bio oboren ili zarobljen elektronskom opremom ili drugim balonom u tišini. A sastanak između državanog sekretara Blinkena sa kinezima bi se odigrao kao da se ništa nije dogodilo. I jedna i druga strana bi zamerke zadržale za razgovore u tajnosti. Špijunaža je posao koji se odvija na ivici drskosti, svaki put se testiraju postavljene granice trpeljivosti, a u večitoj partiji šaha planiraju se potezi po nekoliko koraka u napred.

Postavlja se pitanje kontroverzi zašto balon nije oboren ranije ako je zaista bio špijunski, zašto druge države ne obaraju te balone i američki građani se pitaju zašto je njihovoj državi trebalo toliko mnogo vremena. Odgovor leži u bezbednosnoj proceni i određenoj kontraobaveštajnoj taktici. Možemo
pretpostaviti da je još nad Aljaskom ocenjeno da balon sa sobom ne nosi oružje ili druga letalna sredstva. Kao rizik od kinetičke pretnje nametnuo se nepredvidivi pad krhotina i praktični aspekt da su veće šanse da krhotine ostanu sačuvane i nekontaminirane na povoljnoj lokaciji. Druga stvar se ticala
rasporeda leta, odnosno otkrivanja zainteresovanosti, kao i sposobnosti i karakteristika samog balona sa opremom. Kasnije je saošteno da balon jeste delovao u pravcu prikupljanja digitalnih i elektronskih signala, ali da njegov rad ne predstavlja novost niti opasnost po kritičnu infrastrukturu i vojne instalacije.
Odnosno Amerikanci tvrde da poseduju kontramere za ovakve nasrtaje. Koliko su te mere uspešne ili ne mi to ne znamo. Niko ne ide u okolo i hvali se svojim slabostima.

Jedan američki zvaničnik saopštio je da pretnja od ovakvog obaveštajnog nasrtaja nije nepoznanica.

Kolika je razmera pretnje Amerikanci će saznati kada metodom obrnutog inžinjeringa odrade defektažu „preživelih“ delova, ustanove njihovu namenu ali i samo poreklo. Već se govori o tome da će nakon završene analize na Institutu FBI Kvantiko biti poznato da li će nova saznanja poslužiti kao dokaz u
budućim istragama ali i od kojih delova je sačinjena oprema. Sigurno će se raditi analiza delovanja tehničkog rešenja kako bi se unapredilo njihovo otkrivanje ili ometanje. Dakle, Amerikanci se nisu ni kroz javna saopštenja ne dvosmisleno odredili da je uređaj neefikasan, tek će se ustanoviti.

A najvažnije pitanje biće od čijih delova je sastavljena oprema. Još od 2018. godine je Kineska narodna armija objavila članak u kome se razmatra eksploatacija visina na ivici atmosfere i primena autnomnih letilica koje se teško mogu detektovati kao nova dimenzija sukoba.

Dok se oprema ne izanalizira neće biti poznate sve razmere u pogledu toga koliko je uspešan SIGNIT (prikupljanje obaveštajnih podataka putem elektronskog izviđanja) uz primenu balona. Pojedini eksperti tvrde da je balon nadomestio ograničenja satelita, a opet je daleko diskretniji ali detaljniji. Sukobi su zahvatili stručne krugove po pitanju toga šta to balon može da skupi a satelit ne može. U svakom slučaju analiza će pokazati mogućnosti koje NR Kina ima u pogledu nadzora, osmatranja i sposobnosti prikupljanja podataka.

Dilema koja je interesantna tiče se odgovora čiji su to delovi, da li su kineski ili ima primesa zapadne tehnologije dvostruke namene. Verovatno je očekivati proširenje sankcija na proizvođače ovih komponenti. I to ne zato što su Amerikanci prvi put saznali za njih, sva je prilika da nisu, već zato što njihova pozicija u međunarodnoj areni to od njih zahteva, sve ostalo bi se tumačilo kao slabost.

Ono što zabrinjava tiče se američkog saopštenja da ovi i slični baloni operišu u 40 država na pet kontinenata u okviru operacija kineske vojske. Postavlja se pitanje zaštite kritične infrastrukture i komunikacija država koje nemaju sposobnost poput SAD. Kolumbija je po pitanju balona izabrala lakše rešenje. Saopštili su da im balon nije pretnja. Čime su izbegli situaciju u kojoj nemaju sposobnost obaranja balona zbog visine, dakle igraju na unutrašnjem planu, ali i na spoljno-političkom planu su izbegli konfrontaciju.

Više nego zanimljiva biće postavka NATO-a. I sam generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg se ovih dana našao u Vašingtonu. Da li će alijansa krenuti putem unapređenja zaštite na osnovu američke inžinjerske forenzike ili ćemo prisustvovati masovnom prizemljavanju svih onih kineskih balona koji budu
otrkiveni nad nebom država članica NATO-a a nisu prijavljeni. NATO je u svom novom strateškom konceptu 2022. iz Madrida NR Kinu označio kao bezbednosni izazov, po prvi put u takvoj formulaciji. Što je bio poraz kineske diplomatije.

Za kraj u pogledu zaštite kritične infrastrukture već je formirana koalicija za čistu 5G mrežu koja odražava javno-privatni interes sa stanovišta bezbednosnih rizika koji predstavlja kineska tehnologija.

Ostaje da vidimo da li će se formirati koalicija za čisto nebo i kuda će nas to odvesti. Ne bih se iznenadio i da cela ova afera ubrzo slegne. U svakom slučaju ni NR Kina ni Amerika se ne nalaze na nepoznatom terenu. Kreću se vrlo poznatim koridorima testirajući uzajamnu trpeljivost.

Kurir.rs/Darko Obradović