Ceo svet Fatime Figen je nestao. Na komadiću potresom opustošene zemlje u razorenom gradu Adijamanu ona pokušava da se ugreje.

Dok se skuplja oko vatre sa svojom sestrom i zetom, nabraja mrtve.

„Bilo je mnogo gubitaka u porodici mog supruga. Njegovi majka, otac, braća i sestre, nećaci i drugi rođaci. Naš porodični stan se srušio. U međuvremenu su život izgubili moj stric, njegova žena, njihovo dete, svekrva…“

U ruševinama je izgubljeno 13 članova njene porodice. Desetero dece ostalo je bez roditelja. Fatima je novinarima Skaj njuza pokazala fotografije kuće kako je izgledala pre potresa, prenosi Index.hr.

Stan na četiri etaže ispunjen trima generacijama. Preko puta sada leže njegovi ostaci, kuća je pretvorena u grobnicu u kojoj su umrli njeni voljeni, piše Skaj njuz.

Svi oni bili su žrtve potresa o kojem ne prestaje razmišljati.

„Čak i kad stojimo, osećamo se kao da se tresemo“, govori Fatima.

„Nema posla. Bankrotirali smo. Grad je gotov“

Usred traume, san je prolazan. Oko njih spasioci s kopačima pokušavaju izvući mrtve, dok živi čine sve kako bi preživeli noći u kojima temperatura pada ispod nule.

„U prvih nekoliko dana čuli smo priče o ljudima koji su izvađeni iz ruševina, ali su umrli od hladnoće“, kaže Fatima.

2.jpg
Foto: EPA Tolga Bozoglu

Ledeno vreme nije jedini izazov za preživele.

„Nema posla. Bankrotirali smo“, kaže Fatimin zet Habib.

Novinarima pokazuje kombi u kojem se menjuju na spavanju. Kao najstariji muškarac, Habib je sada glavni hranitelj preživelih rođaka, uključujući desetero siročadi. S uništenim domom i izgubljenim poslom, za njih nema budućnosti u Adijamanu.

„Za mene nema nade, gotovo je. Grad je gotov“, kaže Habib.

Gomila ljudi je napustila Adijaman, nema struje i preživeli govore da je prekinut dotok vode ili da je ona kontaminirana. U mnogim ulicama mesto kuća sada zauzimaju šatorska naselja koja je osigurala država.

Odmah iza ugla gde sada obitava Fatima, izveštavaju novinari, susreću Ajsu Kajgusuz koja im je pokazala vladino sklonište koje deli s deset drugih. Nemaju toalete ni tuševe. Objašnjava da ljudi vrše nuždu blizu mesta gdje pripremaju hranu. Bolest je sada velika briga.

„Sada se ne možemo nositi s epidemijom. Oni koji su preživeli, sada će umreti. Pola grada je mrtvo“, govori Ajsa.

Turska sada čini što može, ali potrebe su ogromne. Mnogima se ovde patnja čini beskrajnom, zaključuje Skaj njuz svoju reportažu.

(Kurir.rs/Index.hr)