SVE POSETE AMERIČKIH PREDSEDNIKA UKRAJINI: Od Buša starijeg preko Klintona, do Buša mlađeg i Bajdena! Istorijat odnosa dve zemlje

Američki predsednik Džo Bajden umesto u Poljskoj kako je medijski bilo najavljivano stigao je u zvaničnu posetu Kijevu i time šokiroa celokupnu svetsku javnost, s obzirom da se očekivao u Varšavi.

Svet je ostao u šoku kada su se pojavili snimci osobe koja šeta sa Zelenskim, a nosi naočare identične koje ima Bajden, počelo je šuškanje, a trač je postao istina kada su se Bajden i Zelenski pojavili na Mihajlovskom trgu i odali počast stradalim od snajperske vatre pre devet godina u puču i Majdnaskim dešavanjima, koji su bili okidač za osmogodišnji krvavi građanski rat, koji je kuliminirao 24. februara prošle godine kada je Rusija izvršila invaziju na tu zemlju.

Ovo je dovoljan povodom da ukratko objavimo i nešto o pretdosnim posetama Ukrajini.

Poseta Džordža Buša starijeg

Prvi američki predsednik koji je stupio na tlo Ukrajine bio je Džordž Buš stariji. Početkom avgusta 1991. u ukrajinskom glavnom gradu, hiljade Ukrajinaca očekivalo je sa velikom čežnjom lider vodeće sile sveta podržati njihove težnje ka nezavisnosti. Na njihovo zaprepaštenje umesto toga, oni su čuli reči koje ni u snu nisu hteli da čuju da “sloboda nije isto što i nezavisnost”, da Amerika neće podržati one koji teže ka nezavisnosti u nameri da dugotrajnu tiraniju zamene lokalnim despotizmom. Ona neće pomoći onima koji nastoje da promovišu suicidalni nacionalizam zasnovan na etničkoj mržnji.

Mnogi su govor Džodrža Buša starijeg protumačili kao pokušaj da se očuva Sovjetski Savez, a ne ohrabrivanje Ukrajinaca da traže nezavisnost. Udar je došao ne samo iz Ukrajine, nego i od američkih medija i kolumnista, koji su tvrdili da je Buš Ukrajncima servirao “Kijevsko pile”

U samoodbrani Buš i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost tvrdili su u zajedničkim memoarima da pomenute reči nisu ciljale na Ukrajinu, nego su se odnosile na SFR Jugoslaviju, kao i na one delove Sovjetskog Saveza u kojima su nacionalistički nemiri postepeno prelazili u nasilje. Oni su isticali da je predsednički tim podsticao “mirni raspad Sovjetskog Saveza”.

Mnogi tome nisu poverovali, pa ni u naknadnu analizu govora. Mnogi, pa i Bžežeinski su kritikovali njegov govor, da nije ispoljio saosećanjeprema slušaocima, nego da je bila u pitanju hladna analiza. Ono što Bžežinski smatra jeste da su događaji koji su usledili, ovde se misli na avgustovski puč koji je propao ubrzali stampedo ka ukrajinskoj nezavisnosti I njeno udaljenje od Moskve.

Kada se pogleda ova teza sa današnjeg vidika, glavna preokupacija Buša starijeg bio je nukelarni arsenal, koji je ostao u Ukrajini da ne isčezne negde u inostranstvu. Usledilo je pregovaranje sa novim državama oko vraćanja tog naoružanja Rusiji. Rusija je u zamenu za sav ukrajinski nuklearni arsenal dostavila različite energentne naftu, zemni gas i nuklearno gorivo za nuklearne reaktore. S druge strane SAD su dostavile finansijsku pomoć Rusiji i Ukrajini.

Dve Klintonove posete

Ubrzo naredne 1992. na izborima je pobedio Vilijam Džeferson Klinton. On je jedan od najzaslužnijih što je Ukrajina potpisala budimpeštanski sporazum. Inače Klinton je u svom prvom mnadantu posetio Ukrajinu dva puta prvi put u 12. januara 1994. godine pre potpisivanja Budimepštanskog sporazuma u kome se Ukrajina kao tad treća nueklarna sila sveta odrekla nukelarnog naoružanja. Dva dana kasnije u Moskvi je potpisan trilateralni sprazum

Druga poseta usledila je 11 i 12 maja 1995 kao i u prvoj njegov domačin je bio Leonid Kravčuk koji je godinu dana ranije na ponovljneim izborima odneo pobedu.

Klinton je posetio Ukrajinu i u drugom nadnatu i to 5. juna 2000. Tada se susreo sa predsednikom Leonidom Kučmom. To je bila kratka šestočasovna poseta i poslednja na njegovoj evropskoj turneji. On je prilikom posete dao podršku za ukrajinske ekonomske reforme i obezbedio dodatne podsticaje SAD da se obnovi revitalizuju oštećeni objekti u nukelarnoj elektrani Černobilj. Klinton je obećao 78 miliona dolara za izgradnji novog sarkofaga nad uništenim nuklearnim reaktorom br. 4 u Černobilju i dodatnih 52 miliona dolara u novim programima za pomoć Ukrajini, mnogo od toga u inicijativama vezanim za nuklearnu energiju: 30 miliona dolara za razvoj alternativnih izvori nuklearnog goriva; 2 miliona dolara za proširenje pomoći SAD za nuklearnu bezbednosni program; kao i 25 miliona dolara za razvoj malih i srednjih privatnih preduzeća.

Poseta Džordža Buša mlađeg

Treći američki predsednik koji je posetio Ukrajinu,bio je sin Džordža Buša starijg Džordž Buš Mlađi koji se susreo sa tadašnjim predsednikom Ukrajine Viktorom Juščenkom i premijerkom Julijom Timošenko. On je tad obećao da če vršiti pritisak da gruzija i Ukrajina postanu deo NATO pakta uprkos otporu Rusije i skepticizmu evropskih članica alijanse. Poseta Kijevu usledila je pre samita NATO u Bukureštu 2008 godine. Buš mlađi je tad u Kijevu rekao da Moskva nema pravo veta na predloge dve bivše sovjetske države. Nije bilo veze između njihovih ambicija i planiranog američkog sistema protivraketne odbrane u Evropi.

„Vaša nacija je donela hrabru odluku, a Sjedinjene Države snažno podržavaju vaš zahtev“, rekao je Buš na konferenciji za novinare zajedno sa ukrajinskim predsednikom Viktorom Juščenko.

„U Bukureštu nastaviću da jasno iznosim američku poziciju. Podržavamo MAP za Ukrajinu i Gruziju. Pomaganje Ukrajini da se kreće ka članstvu u NATO je u interesu svake članice u alijansi i pomoći će unapređenju bezbednosti i slobode u ovom regionu i širom sveta.

On je odbacio kao „pogrešnu percepciju“ svaki kompromis -- odustajanje od podrške ponudama MAP-a za postizanje sporazuma za raspoređivanje raketa presretača i radara u Poljskoj i Češkoj.

Buš je rekao da se nada da će predlozi da se sistem protivraketne odbrane učini transparentnijim doneti napredak na njegovom sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u ruskom crnomorskom letovalištu Soči.

Kurir.rs/Andrej Mlakar