ISCRPLJIVANJE! Radić: Ruski glavni adut je velika vatrena moć, Ukrajinci imaju motiv za borbu, ali pomoć NATO nije čudotvorna!

Rusi su najveću slabost pokazali u obaveštajno-izviđačkom domenu. Sama činjenica da imaju efikasnu krstareću raketu ne znači ništa ako ne znaju gde će da je upute, kaže vojni analitičar

Na ruskoj strani nisu znali kako da prekinu tu statičnost dok, s druge strane, Ukrajinci nemaju resurs kojim bi to promenili. Pomoć NATO im je omogućila preživljavanje, ali nije čudotvorna, jer ruska vojna mašina je impresivna i troši jako velike resurse. Jako velika vatrena moć je ta koja zapravo čini glavni adut na ruskoj strani.

Praktično, vodi se rat iscrpljivanja

- To je rat resursa, u kome suočavate ljude i materijal sa obe strane. I u ovom trenutku smo tamo gde se gleda ko će duže da izdrži jer u osnovi nema velikog pomeranja, nego su izveštaji koji daju ministarstva odbrane dve strane svedeni na to koliko su naneli gubitaka drugoj strani. Sama činjenica da se još od prošlog proleća tako izveštava i da se narod izveštava o tome da je ubijeno toliko i toliko protivnika i da je uništeno toliko tenkova govori da to jeste u punom smislu rat resursa.

Koja je po vama najveća greška Rusa od početka sukoba?

- Mislim da su Rusi najveću slabost pokazali u obaveštajno-izviđačkom domenu. Sve ukazuje na velike šupljine i nemogućnost da konsoliduje obaveštajno-bezbednosni sistem. Loše su procenili da će Ukrajina moći da se savlada munjevito i na osnovu tih procena, kad se već ušlo u rat, obaveštajno-izviđački sistem se nije iskazao kao dorastao situaciji u kojoj treba stalno da pruža informacije vojsci o tome gde su objekti dejstva.

Rusi sa sredstvima koja imaju na raspolaganju za prikupljanje informacija ne uspevaju efikasno da uništavaju tehniku koja stiže iz NATO. Sama činjenica da Rusi imaju efikasnu krstareću raketu ne znači ništa ako ne znaju gde će da je upute. Najveći deo vojne pomoći NATO stiže do linije fronta, i to ide na dušu upravo obaveštajno-izviđačkoj delatnosti, koja od prikupljanja strateški važnih informacija do servisiranja taktičkih potreba jedinica nije uspela da izraste u organizaciju koja će obezbediti informacije o tome gde je protivnik da bi mogli da deluju po njemu.

Na drugoj strani, da li uopšte možemo i da govorimo o najvećoj grešci Ukrajinaca?

- Ukrajinci su u situaciji da odgovaraju na napad i kod njih ne možemo da govorimo o greškama kao takvim. Ako bismo pitali Ruse, oni bi rekli da je greška što se bore. Jer kada bi se predali, onda ne bi bilo problema, ne bi bilo rata. E pa, to tako ne ide. Ukrajinci su tu jako sputani. Oni, kao svaka ratujuća vojska, prave vrlo mnogo grešaka, ali one nisu toliko vidljive zato što su na taktičkom i eventualno operativnom planu.

One su deo rata i nisu suštinske. Činjenica je da su Rusi ušli s vojskom u Ukrajinu i sve što su Ukrajinci do sada uradili možemo kasnije kritički da analiziramo, da kažemo da su negde trošili preterano resurse, da su previše olako dozvolili neke velike žrtve u vojsci na nekim tačkama koje su bile politička propaganda i da će to da ih košta. Ali u ovom trenutku to se još ne manifestuje kao greška koja bi imala strateške posledice po njih. Moral je taj koji čini vojsku, a oni su ostrašćeni nacionalisti, imaju ideju zašto se bore i u tom kontekstu pokazuju trpeljivost za gubitke, koji, recimo, za neku drugu vojsku u drugim okolnostima, i za rusku vojsku konkretno sada, možda ne bi bili svarljivi.

Šta možemo očekivati na frontu u nastupajućoj godini? - Po svemu sudeći, ova godina će proteći kao i meseci iza nas. U nastojanjima i jedne i druge strane da pronađu slabu tačku protivnika, s velikim žrtvama, s velikim materijalno-tehničkim gubicima.

Rat će se nastaviti dinamikom u kojoj ćemo uglavnom dobijati izveštaje o malim pomeranjima na frontu. Ne verujem da u skorije vreme može doći do dramskog obrta, velikog prodora jedne ili druge strane ili do nečega što bi suštinski promenilo situaciju do onog nivoa u kom bi jedna od dve strane morala da prihvati neki kompromis na pregovorima ili primirje. E to je ono što je najvažnije, šta god da se desi, ne verujem da ima prostora za nadu da će u bliskoj budućnosti doći do prekida borbenih dejstava.

Kurir.rs/Aleksandar Petrović