SVET NA GUBITKU: Ekonomija Ukrajine potpuno uništena, Rusija će biti najveći gubitnik! Bez udarca nisu prošle ni Evropa ni Amerika
Godišnji svetski BDP pao je za jedan odsto, koliki je otprilike naš godišnji BDP, što je mnogo, ocena je ekonomskih stručnjaka
Godinu dana rata u Ukrajini potpuno je urušilo ekonomiju te zemlje, a iako je, privremeno, Rusija izgubila manje nego što se moglo očekivati zbog uvođenja sankcija, na duži rok će pretrpeti velike, možda i najveće ekonomske gubitke, ocena je ekonomista.
Zbog rata u Ukrajini na gubitku je, ocenjuju naši sagovornici, čitav svet, pa tako ni Evropa nije uspela da prođe bez udarca, i to pre svega zbog snabdevanja energentima, koje najvećim delom dobija upravo od Rusije. Istovremeno, cene energenata usled zavrtanja slavine iz Rusije negativno su se odrazile i na američku ekonomiju.
Ekonomista Ljubomir Madžar ocenjuje da je svet kao celina na priličnom ekonomskom gubitku.
- Godišnji gubitak svetskog BDP, prema nekim procenama, iznosi jedan odsto, koliki je otprilike naš godišnji BDP, što je mnogo. Pritom, Rusija je privremeno izgubila manje nego što se moglo očekivati zbog uvođenja sankcija i ograničenja izvoza energenata jer je deo gubitka nadoknadila rastom cena, ali na duži rok će biti debeli gubitnik, možda i najveći. Svakako su svi na gubitku, iako ne svi jednako. Dobitnik je u ovim okolnostima jedino vojnoekonomski kompleks koji proizvodi oružje, jer je ovaj rat silno podigao tražnju za oružjem - smatra Madžar.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je najneposredniji uticaj rata u Ukrajini pre svega na Ukrajinu, čija ekonomija je doživela, ocenjuje, potpuni krah.
Brojke
- Broj stanovnika se zbog emigracije gotovo prepolovio, prema nekim procenama. BDP je, prema podacima relevantnih međunarodnih institucija, prema paritetu kupovne moći pao sa 13.000 na 8.500 dolara u toku 2022, potrošnja je enormno pala na mesečnom nivou, deficit budžeta takođe. Izvoz Ukrajine, pre svega poljoprivrednih proizvoda, takođe je smanjen sa prosečnih mesečnih šest-sedam milijardi dolara na manje od tri. Ostali ekonomski i finansijski parametri su takođe potpuno devastirani - navodi Milićević.
Što se tiče Rusije, ocenjuje da je evidentno da sankcije nisu nanele neku značajniju štetu ni po izvoz ni po trgovinski bilans jer su, kaže, glavni izvozni proizvodi Rusije imali enormni rast cena na svetskom tržištu.
- S obzirom na to da je ruska ekonomija podvrgnuta sankcijama još od 2014, one su doprinele velikom restrukturiranju. Najveće štete u ruskoj ekonomiji su upravo vezane za nekoliko godina od njihovog uvođenja. Prilagođavanje sankcijama i supstitucija domaće proizvodnje za uvoznu robu je dala značajne rezultate. Naruku oporavku ruske ekonomije je i kretanje cena energenata i retkih metala, koje u znatnoj meri izvozi i koji su doprineli značajnom poboljšanju deviznog priliva i odnosa razmene - navodi Milićević.
Glavni problemi
On ukazuje i da usporavanje i stagnacija američke ekonomije nemaju veze s ratom u Ukrajini direktno, dok indirektno imaju preko rasta svetskih cena energenata.
- Bitno je takođe naglasiti da su glavni problemi - inflacija - uzrokovani pre svega enormnom emisijom novca centralne banke u vreme korone, zatim značajnim padom tražnje i poremećaja lanaca snabdevanja na svetskom nivou, pre svega u Kini, da bi u 2021. i 2022, nakon oporavka, poremećeno snabdevanje i višak novca doprineli uravnoteženju ponude i tražnje na višem nivou cena. Ista situacija je i sa zemljama Evrope, ali dodatni problem je što je Evropa u velikoj meri zavisna od ruskih energenata, gde poremećeno snabdevanje i rast cena u znatnoj meri doprinose padu privredne aktivnosti i pogoršanju konkurentnosti - konstatuje Milićević.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić saglasan je da je ukrajinska ekonomija najpogođenija, dok se Rusija prilično dobro izborila sa novouvedenim sankcijama, a Evropa pretrpela udarac zbog snabdevanja energentima. On ocenjuje da je i na Srbiju bilo negativnih ekonomskih uticaja, ali ističe da je teško odvojiti posledice rata u Ukrajini od nekih drugih faktora.
- Naš rast BDP u drugoj polovini prošle godine je znatno bio usporen, ali do toga je došlo i zbog rata u Ukrajini i zbog rasta kamata, odnosno restriktivnih mera monetarnih politika. Takođe, i ove godine se očekuje da relativni rast BDP bude oko dva odsto, dok bi inače očekivani bio oko četiri odsto. S druge strane, pozitivno je to što je skočila cena poljoprivrednih proizvoda, kojih dosta izvozimo - naveo je Arsić.
Ivana Žigić
Ne propustite DANAS dva poklona uz Kurir - LJUŠTILICA ZA VOĆE I POVRĆE plus dodatak TV Ekran
Dnevne novine Kurir danas svim čitaocima poklanjaju ljuštilicu za voće i povrće plus dodatak TV Ekran.
Pripremu ručka je danas nemoguće zamisliti bez ljuštilice za povrće. Osim što štedi vreme, ljuštilica je praktičan kuhinjski alat koji precizno skida koru s povrća.
Takođe, vrlo je praktičan kada pripremate voćnu salatu ili sokove jer vam omogućava uklanjanje ljuske sa voća u najtanjem sloju.
Jednostavna je za održavanje – isperite je tekućom vodom, a može da se pere i u mašini za pranje posuđa.
Poklon dodatak uz dnevne novine Kurir – TV Ekran:
SVE O MOM NOVOM POČETKU – Maša Dakić
Iako se zbog ljubavi odavno preselila u Ameriku, poziv da uz kolegu Andriju Miloševića igra glavnu ulogu u komediji “Lako je Raletu” ova glumica doživela je kao veliku šansu da se vrati poslu u svojoj zemlji
Vuk Kostić: U “Ubicama mog oca” lik inspektora kog igram i dalje traži pravdu
Ivan Kleut: Od 6.marta samo na Kurir televiziji kreće nova hit serija “Prsten sudbine”
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!