Na godišnjicu početka ruske invazije na susednu zemlju, analitičari su, ocenjujući efekat zapadnih sankcija na rusku ekonomiju, zaključili da je ona neočekivano preživela prvu godinu ratnih uslova i zapadnih sankcija.

shutterstock-1767035417.jpg
Shutterstock 

Zapadne sankcije, koje su se vremenom proširile i pooštrile, usledile su ubrzo nakon početka ruskog napada u februaru prošle godine. Ekonomska ograničenja su osmišljena da potkopaju kanale zarade ruskih državnih preduzeća, posebno onih u energetskom sektoru, koja su osnova ruskog izvoza. Takođe, da napadom na ruske oligarhe slabe poziciju ruskog predsednika Vladimira Putina i da promene na koje će ruski građani naići dodatno poljuljaju moć ruskog lidera i tako indirektno primoravaju rusku vladu da okonča rat. Međutim, sukob je ušao u drugu godinu, a već se najavljuje da neće biti i poslednja, a ruska ekonomija se pokazala otpornijom nego što se očekivalo.

Mnogo se nade polagalo u prekid veza Rusije sa međunarodnim finansijskim sistemom, a zbog globalizacije ekonomije, mnogi su ovu odluku smatrali konačnim potezom u video igrici“, piše u analizi američkog portala. Quarz, specijalizovan za međunarodne ekonomske teme. „Jer kako bi se zemlja toliko zavisna od inostrane prodaje goriva mogla oporaviti od toga?

Naime, zahvaljujući digitalizovanom finansijskom sistemu, Putin je praktično jednim pritiskom na dugme izgubio pristup stotinama milijardi dolara.

Godinu dana kasnije, ruske snage su i dalje u Ukrajini. "Ovo nije sasvim neobično. Literatura pokazuje da sankcije gotovo nikada nisu efikasne u prisiljavanju zemalja da promene svoje ponašanje. Međutim, iznenađujuća je činjenica da je ruska privreda izdržala ratne sankcije mnogo bolje nego što je iko očekivao. Prošle godine je pala za 2,1 odsto, što je daleko manje od deset do 15 odsto predviđenih kada su sankcije uvedene prošlog marta.

Zašto su stručnjaci pogrešili? Ili, drugim rečima, kako se ruska ekonomija pokazala otpornom pred tako teškim sankcijama?

„Od 2014, kada je Rusija anektirala Krim i suočila se sa prvim krugom ekonomskih ograničenja, Moskva je počela da štiti svoju ekonomiju od sankcija“, prokomentarisao je Lijam Pič, viši ekonomista londonske istraživačke firme Capital Economics. Kompanije i banke su se oslobodile spoljnog duga, što je smanjilo njihovu zavisnost od zapadnog finansiranja.

3695843215869.jpg
Shutterstock 

Bruto spoljni dug Rusije smanjen je sa 41% BDP-a u 2016. na 27% u 2021. godini.

Paralelno, Rusija je akumulirala devizne rezerve – više od 600 milijardi dolara u zlatu, američkim dolarima i drugim valutama, uglavnom zarađenim izvozom nafte i gasa. Rusija je 2014. takođe počela da razvija alternativu SVIFT-u, mreži za razmenu poruka koja podržava globalne finansijske transakcije.

Strategija je čak imala i privlačno ime: Tvrđava Rusija. Ali analitičari su prošlog marta predvideli da će sva ova zaštita od sankcija biti nedovoljna. Jedan finansijer je tada za Ekonomist predvideo da će za nedelju dana otići od „Tvrđave Rusija do ruševina Rusije“.

U prvih nekoliko nedelja sankcija ruski potrošači su osetili snažan pritisak zbog iznenadnog uskraćivanja uvoza. Početkom marta 2022. godine, Aleks Suvalko, naučnik sa Univerziteta u Moskvi, otišao je u IKEA da kupi frižider i druge potrepštine za svoj novi stan i otkrio da su tržni centar „pomeli” kupci. „Morao sam da se vozim do IKEA-e u Nižnjem Novgorodu, koji je udaljen oko 450 km, da kupim ove stvari“, rekao je tada Suvalko za Quartz. Imao je sreće: sledećeg dana IKEA je objavila da zatvara svoje prodavnice i fabrike u Rusiji.

Međutim, ruski trgovinski sektor se brzo prebacio na druge izvore i počeo da isporučuje robu široke potrošnje preko ili iz Kine, Kazahstana i Turske. Ekonomisti Liam Peach iz Capital Economics-a rekao je da je Rusiji i dalje teško da uvozi neke visokotehnološke proizvode. Ovo objašnjava, na primer, zašto je Rusija 2022. proizvela 60 odsto manje automobila nego 2021. godine.

„To je zato što je automobilski sektor zavisio od uvezenih delova, od kojih je mnogo dolazilo iz Nemačke, i uvezenih poluprovodnika“, rekao je Pič.

Ali automobilska industrija čini samo 0,3% ruske proizvodnje, istakao je on. Njena propast je ostavila samo mali trag na ekonomiju.

2004-shutterstock-60864655.jpg
Shutterstock 

Još jedno veliko prestrojavanje dogodilo se u oblasti ruskog izvoza energije, navodi Kvarc. Dok su Zapad, a posebno Evropa, pokušavali da sankcionišu rusko gorivo i „oslobode se“ ruske nafte i gasa, Moskva je našla druge velike kupce: Kinu i Indiju. Oni su prodavali energiju sa popustom, ali cene roba su porasle tokom većeg dela prošle godine, što je Rusiji dalo neočekivani prihod. Evropa nije mogla u potpunosti da bojkotuje ruski gas, pa je u trećem kvartalu prošle godine rusko gorivo i dalje činilo oko 15 odsto ukupnog uvoza energenata u EU.

Prihodi od nafte i gasa u ruskom budžetu su prošle godine zapravo porasli za 28%. Tokom godine, suficit na tekućem računu Rusije – razlika između novca koji dolazi i novca koji odlazi iz zemlje – dostigao je rekordnih 227 milijardi dolara. Uprkos sankcijama i vojnoj potrošnji, Rusija je preplavljena novcem.

Da bi izbegla recesiju, ruska centralna banka je prošle godine nekoliko puta snizila stope, oslobađajući talase likvidnosti u finansijski sistem. Ovo je pomoglo da se spreči bankovni kolaps, objasnio je Peach. „Većina gubitaka koje su ruske banke pretrpele prošle godine bila je zbog otkazivanja ugovora nakon što im je isključen SVIFT“, rekao je on. „Uopšte nisu pravili gubitke na lošim kreditima.

Za razliku od SAD, centralni bankari nisu morali previše da brinu o inflaciji potrošača. Domaćinstva nisu bila voljna da troše – štedeli su, jer je rat vreme neizvesnosti. Ali da bi privreda nastavila da radi, država je trošila više. Ruski ekonomista Oleg Vjugin je u svom izveštaju procenio da su dodatni državni rashodi u 2022. godini iznosili oko 4% BDP-a, odnosno skoro 73 milijarde dolara.

Međutim, nova godina donosi nove okolnosti, navodi se u analizi. U stvari, 2023. godine državna potrošnja će početi da podstiče inflaciju i potrošači će verovatno ponovo početi da troše, rekao je Pič, dodajući da će centralna banka verovatno ponovo početi da povećava stope u aprilu. Cene nafte i gasa su dramatično pale, a relativno blaga evropska zima ograničila je prihode Rusije od energenata.

„Takođe počinjemo da uočavamo nedostatak radne snage jer je toliko ljudi napustilo Rusiju ili je mobilisano za rat prošlog septembra“, objašnjava Pič.

shutterstock-1953502084.jpg
Shutterstock, Ilustracija 

Studija iz novembra prošle godine pokazala je da je trećina industrijskog sektora u opasnosti od gubitka radnika zbog mobilizacije.

„Ono što vidimo u Rusiji, na srednji rok, jeste da su njeni izgledi za rast ugušeni. Rusija će postati mnogo manje efikasna ekonomija, koju karakteriše veća inflacija, i biće ekonomija koja se sporo razvija“, kaže Pič.

Vjugin je u svom izveštaju tvrdio da će profiti od nafte i gasa toliko pasti da će vlada morati da se zadužuje za finansiranje budžetskog deficita.

Stručnjaci se stoga slažu da će sankcije uskoro početi da daju rezultate i da će ruska ekonomija posustati. Samo će sve ići sporije nego što je Zapad očekivao ili čemu se nadao, zaključuju izvori.

(Kurir.rs/Jutarnji list)