MNOGI NA ZAPADU BI ŽELELI DA PUTIN DOŽIVI SUDBINU MILOŠEVIĆA: Da li moguće da predsednik Rusije završi u Hagu?

Od početka ruske okupacije Ukrajine, a posebno nakon brutalnih zločina otkrivenih u gradu Buči nakon povlačenja ruskih snaga, mnogi su pozvali da se učini sve kako bi ruski predsednik Vladimir Putin završio na optuženičkoj klupi u Hagu.

Ovaj bivši vođa ilegalnih milicija suočava se s užasnim popisom zločina. Uz ubistva, mučenja, stvaranje dečje vojske i rušenje džamije 2013. godine, posebno se ističe jedna optužba, ona za zločine protiv čovečnosti. Zbog ove optužbe Jekatom, koji inače negira sve optužbe, završio je na optuženičkoj klupi daleko od kuće u Haagu, nizozemskom gradu u kojem se nalazi Međunarodni krivični sud (ICC). Postupci pred tim sudom su spori i proces traje već treću godinu. Ako ga trojica sudija proglase krivim, preti mu dugogodišnja zatvorska kazna.

Slabost međunarodnog pravosudnog sistema

Mnogi se pitaju bi li ruski predsjednik mogao završiti tamo gde završe slični autoritarni lideri. “Vladimir Putin u Hagu” postao je zov onih koji žele da inicijator rata u Ukrajini dobije pravosudni odgovor razmeran pokolju koji uzrokuje. Slučaj je moralno nesporan i proizlazi iz zločina koje su počinile ruske snage, bombardovanja civila i samog čina invazije na susednu zemlju.

Sve to svakako zaslužuje kaznu, navodi se u analizi “The Economista”. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski označio je krivično gonjenje visokih ruskih čelnika kao jednu od deset tačaka mirovnog sporazuma. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok jedna je od onih koji zahtevaju da se Putin suoči s pravdom. Strani istražitelji su u Ukrajini i čuvaju dokaze za moguće buduće suđenje.

Međutim, kao što je navedeno, realnost je da se Putin neće uskoro naći na optuženičkoj klupi. Današnja ograničena međunarodna krivična pravda ne odnosi se na čelnike zemalja koje poseduju nuklearno oružje, iako je još uvek moguće da se ruski zločini procesuiraju.

Rečeno je da je Putinov efektivni imunitet rezultat slabosti međunarodnog pravosudnog sistema. Dok domaći zakon ima jasne statute i uspostavljene sudove, međunarodno pravo određuju pravni eksperti nakon potpisivanja ugovora i uspostavljanja normi. Države se mogu pridružiti ili napustiti sistem prema vlastitom nahođenju, jer ne postoji "globalna policija" koja bi provela slučaj. Prva prepreka koju trebaju da znaju oni koji žele da videt Putina u zatvoru je da Rusija nije članica Međunarodnog krivičnog suda.

Opcija "Zločin agresije"

Međutim, neki pravni stručnjaci kažu da to nije važno jer Ujedinjene nacije (UN) mogu stvoriti "ad hoc sud", kao što je bio slučaj s Ruandom i Jugoslavijom 1990-ih nakon ratova i masovnih ubistava. Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Jugoslavije, poslednje je godine života proveo na sudu, a umro je u pritvoru.

Presedan je važan u međunarodnom pravu i ne postoji niko ko Putina može odvesti u zatvor, ističu stručnjaci. Dve su široke kategorije optužbi s kojima se ruski ratni zločinci mogu suočiti. Jedan uključuje ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, kada su, na primeri, civili ciljani tokom sukoba ili kada vojnici siluju i pljačkaju.

Vojnicima koji počine ove zločine može se suditi, kao što je bio slučaj s nekim pripadnicima ruskih snaga u Ukrajini. U teoriji se mogu smatrati odgovornima i politički zapovednici, ali u praksi je teško dokazati da su oni naredili takve postupke.

Upravo zbog toga Ukrajina i njeni saveznici iznose drugu kategoriju optužbi, zločin agresije. Čin invazije na susjednu zemlju je onaj koji može izravno pogoditi ruske političare. Ali procesuiranje takvog zločina gotovo je neistražena pravna teritorija. U jedina dva slučaja u kojima se to dogodilo, suđenja u Nirnbergu i Tokiju nakon Drugog svetskog rata - uključene zemlje su trpele kazneni progon, a obe vlade , nemačku i japansku , tada su predvodile SAD i njihovi saveznici. Osim ako Rusiju neko ne napadne ili Putin ne bude svrgnut, to se, kao što je navedeno, neće dogoditi.

Otpor međunarodnim sudovima

Sudovi Ruande i bivše Jugoslavije više ne daju nadu za takvo nešto. Oba je osnovao Savet bezbenosti UN-a, koje je odobrilo i druge takve sudove u područjima kao što je Siera Leone. S obzirom da Rusija ima pravo veta u SB UN, malo je verovatno da će se to ponoviti. Neki pravni stručnjaci smatraju da bi Opšta skupština UN, gde svaka zemlja ima jedan glas i nema pravo veta, mogla zahtevati osnivanje takvog suda.

Ali ovo bi rešenje pomerilo međunarodno pravo izvan njegovog sadašnjeg ograničenog okvira, a uspeh takvog glasanja nije zajamčen, jer mnoge zemlje, uključujući SAD, ne žele da međunarodnim sudovima daju veća ovlašćenja.

Ostaju, dakle, dve mogućnosti od kojih ni jedna ne zadovoljava one koji žele Putina na optuženičkoj klupi na međunarodnim sudovima. Jedan je procesuirati Ruse kroz ukrajinski pravni sistem, možda na sudu koji ima inostranu podršku i koji uključuje međunarodne sudije. Nedostajala bi mu snaga i simbolička vrednost haškog suđenja, budući da bi samo niže rangirani pojedinci bili procesuirani u nečemu što bi se činilo retributivnom pravdom.

Druga opcija bi bila dopustiti ICC-u da procesuira ruske ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ali ne i zločin agresije, koji je izvan njegove sadašnje nadležnosti kada je u pitanju Rusija.

Za to je dovoljno da je Ukrajina priznala autoritet Haškog suda, koji je na taj način pokrenuo istragu o postupcima Rusije. No, malo je onih koji misle da bi slučaj protiv Putina mogao završiti na sudu u Holandiji. U svakom slučaju, osumnjičenima se uglavnom ne sudi u odsutnosti.

Plan Kijeva preferira stvaranje 'ad hoc' suda u Hagu, odvojenog od ICC-a i sposobnog za procesuiranje zločina agresije, i time udariti na Kremlj. Ali ovo je nerealno. Što je još gore, to bi moglo diskreditovati ICC u njegovim početnim naporima da pronađe način za procesuiranje takve prekogranične agresije u budućnosti, kaže Olivie Korten, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Briselu.

Procesuiranje konkretnih ratnih zločinaca s bojišta pred ICC-om, iako ne bi donelo željenu satisfakciju hapšenja Putina, ne bi bilo samo simbolično. Svako ko bi se mogao bojati kaznenog progona ICC-a, na primer, generali ili članovi Vagnerove grupe i slični, neće rado nikada napustiti Rusiju, da ne bi bili izručeni Hagu i to bi bila neka vrsta kazne.

Pristanak na takav pristup ne znači nužno ostaviti Ukrajinu na cedilu, jer ako međunarodna zajednica ne može procesuirati Putinov zločin agresije, mora udvostručiti svoje napore kako bi osigurala slanje poruke da se takav zločin ne oprašta.

(Kurir.rs/Klix.ba)