TRI NEMAČKE GEOPOLITIČKE IDEJE: Zašto je Karl Haushofer i dalje veoma važan za savremenu Nemačku i njenu politiku prema svetu

Da bi se razumela geopolitika treba da se znaju nemački geopolitičari i vodeći među njima general Karl Hushofer. Njegovi radovi u celosti nisu bili prevedeni na ruski već postoji izbor njegovih radova o geopolitici a sve je to zavislo od urednika izdanja.

Haushofer je imao svoj časopis Der Geopolitik. Imao je veliku uticaj koji traje i dan danas. On je bio za povezivanje Nemačke-Rusije i Japana, jer je on živeo u Japanu, i ta njegova teza Berlin-Moskva-Tokio nije u potpunosti zaživela, ali sledbenici njegove ideje su Šreder, Angela Merkel, sadašnji kancelar Šolc.

Uticaj jednog čoveka se meri po tome koliko je uspeo da svoje ideje promoviše da uticajni ljudi usvoje njegove ideje. Karl Haushofer je rođen 1869, a preminuo je 1946.

Mnogo posle njegove smrti geopolitičko zbližavanje Moskve i Berlina se ostvarivalo.To govori o snazi njegovih ideja. Sve političare koji dele njegove ideje možemo da nazovemo Haushoferovom decom.

Da bi se razumeli rusko-nemački odnosi moramo da se vratimo u prošlost. O dva svetska rata sve znamo i tu ne treba ništa pričati, ali treba pričati o jednom nemačkom generalu, Karlu Haushoferu i njegovom savezu između Nemačke - Rusije i Japana. On je to video osnovu koja će da vlada Evroazijom i da se suprostavi Makinderovim idejama.

Ideja generala Haushofera je bila Berlin-Moskva-Tokio. To je kao kad mi pravimo prugu Beograd- Budimpešta. Tako da od ideje Berlin - Moskva -Tokio, Moskva je treblaa da proradi na ideji Moskva-Tokio. Ali, to ih ne sprečavalo da završe prvi deo pruge Berlin-Moskva. Severni tok 1 i 2 nastali su na izričiti zahtev i traženja Šredera.

Bagdadska železnica

Druga geopolitička ideja je bila Berlin-Beograd-Istanbul-Bagdad. Ona se javila kao potreba Carske Nemačke da se domogne energetskih resursa na Bliskom istoku. Da bi se shvatio otkud tu Beograd, je tu zato što i Srbija je najznajčanija zemlja u Evropi. Ona toliko značajna da svi hoće da je kontrolišu. Ona je ključna sa istoka na zapadu ili sa zapada na istoku, kako hoćete. Ako hoćete sa svera na jugi sa juga na sever Srbija ne može da se zaobiđe u jednom slučaju. Da li može da se bilo ko poredi sa nama po geopolitičkom značaju. Naravno da ne. Srce Evroazije je Srbija, Ako ne verujete zapitajte se zašto su hteli toliko puta da nas porobe?

Tri monarha ruski car Nikolaj II, nemački car Vilhem drugi i Džordž V britanski kralj su bili rođaci. Vilhem drugi je imao sasušenu ruku i nije mogao da postane oficir, pa je bio predmet pošalice, to je kod njega dovelo do iskompleksiranosti i hteo je da ima veću mornaricu nego rođak Džordž i veću imperiju nego rođak Nikolaj II. Dao je kapetanu Hiperu odrešene ruke da mašta i da pravi brodovi kakve želi samo da bude bolji od Engleza. To je dovelo do panike u Londonu, pa je London počeo da se približava Francuskoj i Rusiji, pa je tako nastala Atanta sve zbog nemačke gluposti.

Nemci su otkrili da Englezi imaju nameru i da prestanu da koriste ugalj za mornaricu i da koriste naftu, i onda su se prestravli jer oni nisu imali naftu, a Rusi jesu u kaspijskom jezeru u Bakuu. Znači u Bakuu iz Kaspija se vadila nafta još u 19 veku. Britanci su verovatno vadili u Nigeriji, jer je ceo Bliski istok bio pod nadzorom Turskog imeprije. I onda su se nemci setili ideje Berlin-Beograd- Bagdad. Posle poraza Turske u Prvom balkanskom ratu Nemci su poslali generala fon der Golca u Tursku da izvrši reformu turske armije i da proširi nemački uticaj. Turci su voleli toliko fon der Golca da je dobio titulu paše i Nemci su povezivanje preko Beograda do Istaanabula izvršili tokom Prvog svetskog rata kada su okupirali Srbiju, kada su Bugari prišli na stranu Nemačke, praktično su imali tu vezu sa Bagdadom.

Britanci da bi zagospodarili Bliskim istokom poslali su Lorensa od Arabije koji uglavnom napadao pruge na Bliskom istoku. pruge ka bagdadu, od Bagdada. Tu treba da se zna za Getrudu Bel koja je bila engleska špijunka, ima jedan film o njoj koji se zove Getruda Bel. Ona je došla do nezavisnog Iraka, ona je smislila da Irak treba da ima kraljevsku dinastiju koja će biti odana Londonu.

Familija Buš je nemačkog porekla, kao i Donald Ramsfeld te stoga ne treba da nas čudi invazija na Irak 2003. Trebamo da znamo da Nemci nikad ne odustaju od svojih ideja i da uvek teže da ih sprovedu. Da ne bude zabune kod čitaoca nije Bušova administracija napala na Irak zbog nemačkih interesa već se poslužila nemačkom idejom i zbog toga imala opsesiju Irakom.

Osovina Berlin-Beograd-Istanbul-Bagdad je aktivna i danas. Zbgo toga su Nemci toliko jaki i danas u Srbiji. Nemci ne odustaju od svojih ideja ma koliko one bile strae oni ih ne napuštaju i njihove ideje imaju ogormnu želju da stare ideje relaizuju. Što se tiče nas mi smo pogrešili jer smo doveli Karađorđeviće na vlast, jer da ih nismo doveli ne bi došlo do aneksije Bosne, ne bi bilo zločina u Mačvi od strane Austrougarske koje je dokumentovao Dr. Arčibald Rajs, ni ne bi bilo Jasneovca.

Što se tiče ideje prodora na istok, Nemci su napravili prvu ukrajinsku nezavinsu držvau 1917. Posle oktobarske revolucije poslai su svoje trupe u Kijev, instalirali svog čoveka i preuzeilu pravljanje Ukrajinom. Sve te stare ideje imaju veze sa Nemačkom.

U osnovi spoljnopolitička strategija Nemačke se oslanja na dve dijametrrano suprotne ideje, Berlin-Moskva-Tokio i Berlin-Beograd-Istanbul-Bagdad. Zbog toga je ona jako predvidiva. Što pre to shvatimo biće nam lakše.

Znate za liniju Berlin-Beograd-Bagdad, e to je ideja koju voli Merkelica i njeno društvo, ali ima i druga linija Berlin-Moskva-Tokio koju je izmislio general Karl Haushofer, a pristalica te ideje je Gerhard Šreder. To što je bilo 1999. ne sme da me ograniči u promišljanju stvarnosti i razumevanju iste.

Kurir.rs/ Boško Jovanović