AMERIČKI STRATEŠKI BOMBARDER B-52H LETEO NA 20 KM OD GRANICE SA RUSIJOM: 200 km od Sankt Peterburga simulirao lansiranje raketa

Sjedinjene Američke Države u poslednja četiri dana izveli su nekoliko demonstracionih letova strateških bombardera B-52H u Evropi. Prvi let organizovan je u četvrtak kada su dva bombardera B-52H iz Španije preletela pola Mediterana, Albaniju, Severnu Makedoniju i Bugarsku, izveli let uz rumunsko-moldavsku i moldavsko ukrajinsku granicu, preleteli Mađarsku i Hrvatsku i vratili se nazad. U subotu 11. marta organizovan je drugi demonstracioni let strateškog bombardera B-52H serijskog broja 60-0026 pozivnog znaka NOBLE 61 uz samu granicu sa Rusijom, nekih 200 km od Sankt Peterburga i 20 km od Ruske granice što je prvi takav let od okončanja Hladnog rata i izbijanja ukrajinske krize.

Naime, strateški bombarder B-52H sitgao je u Poljsku gde je od dolaska u vazdušni prostor te zemlje dobio pratnju lovačkih aviona F-16 Blok 52 i počeo let preko Baltičkog mora, preleteo blizu švedskog ostrva Gotland da bi onda, preko Finskog Zaliva skrenuo nekih 200 km od Sankt Peterburga, da bi zatim leteo uz granicu tri baltičke zemlje Estonije, Letonije i Litvanije, vratio se u Poljsku i leteo još uz granicu ruske eksklave Kalinjingrad na odaljenosti nekih 20 km od nje. Idntičan let načinjen je i nad tri baltičke zemlje, da bi posle te misije letelica preko Baltika usmerila duž Danske obale prema Švedskoj, gde se letelica okrenula i delom istog puta vratila i preko Danske odletela do Velike Britanije, a onda se posle 11 sati angažovanja vratila u bazu Morona u Španiji, gde su od nedavno razmeštena dva bombardera.

Na putu iznad Baltika bombarder su osim poljskih F-16 Blok 52 pratili i mornarički patrolni avioni P-8 Posejdon i avio-tanker KC-135R

Strateški bombarder je bio nenaoružan i naravno o ovom letu bili su obavešteni i Rusi, koji su na svojim osmatračkim radarima dugog dometa pratili let letelice, s obzirom da su ovi strateški bombarderi nosači nukelarnog naoružanja i da nose krstareće rakete koje mogu imati i nukelarnu bojevu glavu uprkos supenzijama međunarodnih sporazuma SAD i Rusije let je uredno najavljen.

Međutim, ruski mediji naveli su da je bombarder izvršio simulaciju napada krstarećim raketama na Sakt Peterburg, jer se usmerio prema gradu, posle čega je skrenuo sa postojeće ruta iznad Finskog zaliva i nastavio let prema trima baltičkim državama. Ovu informaciju naveli su i pojedni zapadni vojni analitičari da je B-52H simulirao napad krstarećim raketama.

Inače Rusija je 28. februara ove godine baš u zoni oko Sankt Peterburga zatvorila bila vazdušni prostor u radijusu od 200 km oko samog grada i izvela vojnu vežbu reakcije PVO gde su korišteni borbeni avioni MiG-31 BM i Su-35 poleteli. Prva vest bila je da se u toj zoni pojavio nepoznati dron, ali je Ministarstvo odbrane navelo da je bila održava vojna vežba rekacije PVO.

Autor ovog teksta krajm januara 2023. napisao je u okviru teme postavljanja PVO sistema na zgrade od strateške važnosti u Moskvi, da osim prevnecije od mogućeg napada modifikovanim strateškim bespilotnim letelicama TU-141 Striž, kao i bespilotnim letelicama dugog dometa, da je Moskva u ozbir uzela još jednu opciju, a koja se tiče potencijalnog sukoba sa NATO alijansom.

Fokus Moskve je navodno Baltičko i Barencovo more, odakle bi američke napadne nuklearne podmornice mogle da lansiraju krstareće rakete u slučaju napada. Osim sa podmornica, krstareće rakete mogli bi i da lansiraju i strateški bombarderi poput B-52 prema Moskvi i Sankt Peterbrugu, za šta bi se koristili ovi PVO sistemi za obaranje krstarećih projektila ALCAM AGM-86.

Inače oko Moskve je raspoređen i raketni štit koji štiti rusku prestonicu od napada interkontinentalnih balističkih raketa. Taj štit sastavljen od radara dugog dometa i raketa presretača kružno je postavljen po obodu Podmoskovlja od linije Solnečenogorsk-Serpuhov, Sergijev Posad, Klin, Nudolj, Naro-Forminsk. od radara Don 2N, Dunai 3M raketnih sistema A-135Amur i A-235.

Strateški bombarder B-52H

Poznat je i kao stratosferska tvrđava i najpoznatiji američki bombarder od kraja Drugog svetskog rata. Projektovan je i uveden u operativnu upotrebu za vreme trke u naoružanju sa SSSR-om. To je bio prvi strateški bombarder sa strelastim krilom i sa mlaznim motorima, koji je sposoban da iz baze u SAD dopre do bilo koje tačke Sovjetskog Saveza i baci atomsku bombu. Posle završetka hladnog rata letelice su konvertovane u nosače konvencionalnog naoružanja.

U periodu od 1962 proizvedeno je 744 aviona u osam verzija označenih slovima od A do H. Najbrojnija verzija bila je G sa ukupno 193 aviona. Danas je operativno od 95 aviona njih 75 u verziji H, koji bi trebali da ostanu u upotrebi od 2030-2040. godine

Za vreme konstantne upotrebe ove letelice su stalno modernizovane i nadograđivane. Poslednju verziju H pokreće osam turboventilatorskih motora Pratt and Whitney TF-33-P3. Ugrađen je novi optoelektropotički sistem za osmatranje EVS, koji čini TV kamera za osmatranje, ugrađena na levoj strani aviona i IC osmatrački uređaj Huges AAQ smešten na desnoj strani letelice. Letelice mogu da nose krstareće rakete smeštene na nosaču u trupu aviona, kao i na poktrilnim nosačima. Avion može da nosi 31.500 kilograma ubojnih sredstava, koje može da ponese na nosačima u trupu i na potkrilnim nosačima.

Ovaj bombarder se nalazi u sastavu 17 vazduhoplovnih jednica raspoređenim u saveznim državama Lujzijana, Severna i Južna Dakota, Teksas, Mejn, Vašington, kalifornija, Arkanzas, Mičigen i na ostrvu Guam u bazi Andersen.

Agresija na SRJ

Agresija na SRJ počela je 24. marta 1999. kombinovanim napadom ispaljivanja krstarećih raketa tipa ALCAM upravo od strane strateških bombardera B-52H.

Sedam bombardera B-52H doletelo je do vazdušnog prostora Mađarske i Jadranskog mora odakle su lasnirali rakete na ciljeve u SRJ. U početnoj fazi rata bombarderi B-52H lansirali su 78 projektila tipa ALCAM.

Bombarderi B-52H dejstovali su danju i noću. Oni koji su učestvovali u napadu prošli su program CEM koji je obuhvatio modifikacije radi poboljšanja njihove efikasnosti u izvršavanju konvencionalnih zadataka.

Avioni su koristili i precizno vođeno oružje AGM-142 „Raptor“ dometa oko 80 kilometara. Napadali su takođe tepih bombardovanjem aerodrom Batajnicu i položaje graničnih jednica na planini Paštrik maj/jun 1999. Tokom agresije na SRJ bombarderi B-52H izvršili su 270 borbenih letova i izbacili 11.000 avio-bombi.

Taktičko tehnički podaci:

Proizvođač: Boing

Oznaka: B-52

Namena: Strateški bombarder

Posada: 6 članova

Pogonska grupa: 8 PandW TF-33-P-3 svaki potiska 75,62KN

Kurir.rs/Andrej Mlakar

Gorivo: 138.251 kg

Dimenzije: dužina 48,5 m, razmah krila 56,4 m, visina 16,4 m

Performanse: maksimalna brzina 957 km/h vrhunac leta 15.151 m, maksimalni dolet 14.188 km

Nosivost: prazan 83.916 kg, maksimalna u poletanju 229.088 kg, ubojni terent 31.500 kg

Naoružanje: nukelarno avio bombe B61/63, krstareće rakete AGM-86B, ACE, AGM-131 SRAM22 i kasetne avio bombe.