Pad američkog drona MQ-9 "Reaper" u Crno More, kada su ga nadletela i pod još nejasnim okolnostima srušili avioni iz sastava Crnomorske flote i dalje buri duhove. Pojavilo se nekoliko verzija, a oglasili su se Rusi i Amerikanci.

Ono što je poznato za sad jeste da je u pitanju RQ-9 bespilotna letelica i borbeni avion Suhoj Su-27.

dron.jpg
Printscreen 

Bespilotna letelica RQ-9 „Reaper”

Oba bespilotna letelica nastala je kao proizvod kompanije „General Atomics Aeronautical Systems kao savremena borbena bespilotna letelica koja je nastala iz izviđačke bespilotne letelice MQ-1 "Predator". Ova bespilotna letelica konstruisana je kao borbena letelica za dejstva po pkretnim i nepkretnim ciljevima sa velikih visina i u složenim meteo situacijama. Iako je primarna namena borbeno delovanje ova bespilotna letelica može da se koristi i u seknudarnim misijama, pre svega izviđačkim zadacima prikupljanju
obaveštajnih podataka i nadzoru teritorije.

Od opreme ova besiplotna letelica poseduje: višenamenski nišanski sistem MTS-B (Multi Spectral Targeting System-B), u kome je
integrisan infracrveni IC senzor, dnevna monohromatska kolor TV kamera, kao i televizijska kamera sa pojačivačem signala, obeleživačem ciljeva i laserskim daljinomerom. Ova bespilotna letelica poseduje radar AN/APY-8 Lynx II
radar sa dva osnovna moda rada – SAR (Synthetic Aperture Radar) i GMTI/
DMTI (Ground/Dismount Moving Target Indicator).

Ovu bespilotnu letelicu pokreće turbopropelerski motor TRE331-10. Borbeni radijus ove bespilotne letelice je 2.200 km, a maksimalna visina leta 15.200 m. Letelicom se upravlja iz komandnog centra i vreše je dva člana posade, pilot i operate senzora i sklopova.

2.jpg
Printscreen 

Što se tiče borbene verzije RQ-9 na četiri potkrilna nosača može da postavi: 1.361 kg naoružanja, koje obuhvata laserski navođene rakete vazduh
–zemlja AGM-114 „Hellfire”, laserski vođene bombe GBU-12/B „Paveway II”, kao i vođene GPS avio bombe GBU-38 JADAM, uz mogućnost integracije televizijski vođene rakete vazduh–zemlja AGM-65 „Maverik”.

Bespilotna letelica MQ-9 do sad ima nekoliko modifikacija poznatih kao Blok 1-5. Poslednja verzija Blok-5 ima novi optoelektronski sklop digitalni elektronski kontrolni sistem za upravljanjem motora bespilotne letelice, dodatni zaštićeni link za komunikaciju i prenos podataka, kao i nove nosače naoružanja i paletu ubojnih sredstava.

Taktičko-tehnički podaci

Dimenzije: dužina 11 m, visina 3,7m; raspon krila 20,1 m.

Masa: prazna: 2.223 kg, puna 4.760 kg

Pogon: Turbo-propelerski motor TRE331-10- vojna oznaka T-76 jačine 900 konjskih snaga.

Brzina: maksimalna 480 km/h, krstareća brzina 313 km/h,

Letelica u vazduhu može da ostane 27 časova ako je u pitanju izviđačka platfroma, odnosno 14 časova ako je naoružana.

4.jpg
Printscreen 

SU-27

Razvoj borbenog aviona Su-27 namenjenog za prevlast u vazdušnom prostoru počela je 1969 pod oznakom T-10-1. Prvi probni let obavljen je maja 1977, a posle uklanjanja svih nedostatka uočenih za vreme letnih ispitivanja 1981, a 1982 godine kreće serijska prizvodnja, a uvođenje u operativnu upotrebu sovjetskog vazduhoplovstva 1984. godine. Nekako pojavio se u isto vreme kad i njegov američki pandam F-15. Do sad je proizvedeno blizu 1.000 komada u nekoliko različitih verzija. Uspela konstrukcija poslužila je za ravoj nekoliko modela borbeih aviona familije Suhoj do SU- 30, 33, 34, 35,

Avion SU-27 napravljeni su od legura titanijuma i aluminijuma. Za sve verzije karakteristična je aerodinamička linija sa nosnim delom spuštenim nadole. Motori su postavljeni udaljeni jedan od drugoga da bi se samnjio vazdušni otpor i povećala sposobnost preživljavanja u slučaju pogotka rakete vazduh-vazduh u zadnji deo aviona. Usisnici vazduha mogu biti zatvoreni pri poletanju i sletanju kako bi se sprečio ulazak prašine u mlazni motor. Sve verzije familije Su-27 imaju iste motore i veliki broj sličnih delova i delove sistema za protivelektronsku borbu i navigaciju. Let svih varijanti obezbeđuje računar koji podržava četvorokanalni sistem FBW.

U ruskoj avijaciji u potrebi su verzije: Su-27P, jednosed za PVO odbranu teritorije. Radar omogućava istovremno praćenje 10 ciljeva, i dejstvo po jednom cilju. Sistem za upozorenje aviona na radarski zahvat SPO-15 Berioza omogućava praćenje u krugu od 360 stepeni. U produžetku repnog dela smešteno je 96 toplotnih i radarskih mamaca.

1.jpg
Printscreen 

SU-27S namenjen za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru i za dejstvo po ciljevima na zemlji. Nosi ispod krila dodatak za elektronsko ratovanje i ubojni teret težine 4.000 kg.

Su-27MK, jednosed višenamenski lovac proizveden 1995, kojina 121 podvesnih tačaka nosi 8.000 kg ubojnih sredstava. Uveden poboljšani sistem za navigaciju LORAN, uveden je višekanalni sistem za elektronske protivmere.

SU-27UB je školska verzija letelice opremljene radarom NIIP 001koja nosi 8.000 kg ubojnih sredstava.

SU-27K jednosedni plaubni lovac namenjne za pružanje zaštite pomorske borbene grupe koncentrisane oko nosača aviona od napada iz vazduha kao i za izvršenje napada na plovne objekte prtivnika. Ruska ratna mornarica u svom sastavu ih ima od 1933.

Taktičko tehnički podaci o Su-27

Dimenzije: dužina 21,93m, visina 5,9 m, razmah krila 14,7 m;

Posada: 1 član

Pogonska grupa: 2 turbomlazna motora Saturn Ljuljka AL-31F potiska 97,43 kN

Brzina: maksimalna 2.500 km/h

Visina leta maksimalna: 18.500 m

Maksimalni dolet: 1450 km, sa dodatnim nosačima goriva 2.250 km

Težina: prazan 16.380 kg, pun 30.000 kg

Naoružanje: top GŠ-301 kalibra 30 mm, rakete vazduh-vazduh R-27E/TE, R-37, R-73, Nevođena raketna zrna S-8S, avio bombe FAB-100,250, 500, OFAB, KMGU 7B-500 Š.

Kurir.rs/A.Mlakar