Bauk jurnjave, bauk jurnjave je počeo za srušenim dornom, koji se nalazi u mutnim dubinama Crnog mora. Belosvestki, ali i neki domaći mediji histerično prenose o tome o nekoj jurnjavi za oborenim dronom među Rusima, ali i Amerikancima, koji doduše nemaju kapacitet da to rade jer ih ograničava sporazum iz Montreja 1936, a zemlje članice NATO crnomorskog basena i nemaju neku specijalnu opremu za ovakvu operaciju.

U svakom slučaju saga o srušenom dronu se i dalje nastavlja. Citiraju se neki imenovani, pa ineminovani zvaničnici da su Rusi već tamo stigli i krenuli prema dubinama. Neki veruju da neće moći ništa da pronađum a neki vaskoliki Tviteraši da će moći da odahnu, jer su Amerikanci sve to izbrisali što je bilo poverljivo?! Da li ima onih koji veruju u ove gluposti? Pa naravno da ima.

Potraga za dronom

Da je Tom Klensi nije umro verovatno bi dobili novi superšpijunski roman koji bi mogao da bude ekranizovan o obaranju i potrazi za američkom bespilotnom letelicom. Pa neko bi postavi pitanje da li Rusija ima kapacitete za to?

Upravo u sastavu Crnomorske flote postoje dva takva specijalizovana broda, kao što postoje i u Baltičkoj, Severnoj i Pacifičkoj floti. Upravo i Rusija že ih koristiti u ovoj akciji traganja.

Vreme je na strani Rusa, kao i blizina, jer prema navodim Moskve sve se desilo nekoliko desetina kilometara od obale Krima. Douše u međunarodnim vodama i da je luka Sevastopolj najbliža. Raketne fregate, verovatno i podmornice klase Kilo koja so pre nedelju dana ispaljivala rakete "kalibr" su verovatno već uključeni da budno prate operaciju i upozore na približavanje Amerikanaca i njihovih saveznika. Tu su raketne fregate, desantni brodovi klase Ropuča i Ivan Grin, a u Crnom moru Rusija ima čak dva specijalizovana broda za izvlačenje sa mosrskih dubina.

screenshot-36.jpg
Printscreen/Youtube 

Komuna

Najstariji koji ima 111 godina pod imenom "Komuna" korišten je 2022. u operaciji oko potapanja zastavnog broda Crnomorske flote raketne krstarice Moskva. Inače istorijat spasilačkog broda Komuna datira iz vremena Carske Rusije, preživeo je Bolješvičku revoluciju, građanski rat, Drugi svetski rat, Sovjetski Savez i sad službuje u sastavu Ruske mornarice. Kobilica je položena 1912. godine, a brod je porinut naredne 1913. Smatra se jednim od najstarijih brodva na svetu.

Neobičan raspored omogućio je brodu da nosi mini podmornice. Zadatak broda bilo je spasavanje posada havarisanih podmornica. Kako su podmornice rasle u veličini i sazrevala tehnologija spasavanja.

Komuna nosi inače podmornicu za duboko ronjenje AS-28 plovilo za spasavanje sa dubokim potpanjem poznata i kao Projekat 1855 Priz. Radi se o mini podmornici podvodnog deplasmana od 55 tona koja može da zaorni do dubine od 1.000 m. Iako se predpostavlja da je to i radna dubina na koju je pao dron, neki sugerišu i da je to viđe čak do 4 km dubine, ali to niko sa sigurnošću ne može da potvrdi.

Ladoga

Ono što je zanimljivo u Sevastopolju se nalazi i brod za okeanografsko istraživanjeklase Ladoga. Poznat i kao Projekat 11982 koji je konstruisan u birou Almaz. Proimarni zadatak ovog broda je hidrografsko i okeonografsko istraživanje u dubokim vodana, kao i poreaga i važenje potpunilih objekata, kao inspekcija i kontrola cevovovda kako bi se otklanjali kvarovi.

U sastavu Crnomorske flote nalazi se brod pod imenom Ilmen. Treći iz istoimene klase serijskog broja 151. Gradnja broda počela je 2014, a završena 2017 godine. Ono što je zanimljivo jeste da brod ima nagnuti pramac što mu olakšava manevrisanje. Ukupna dužina broda je 63,8 m, širina 10,8 i gaz 3,8 m. Ukupni deplasman je 1.117 tona. Broj članova posade je 16, ali može biti povećan do 20 od kojih su 9 oficiri. Kormilarnica se nalazi na sredini broda sa antenskim jarbolom koji ima montirane navigacione i komunikacione sisteme.

Od opreme brod ima ARS-600 autonomno podvodno plovilo za traženje i otkirvanje potonulih objekata na dnu mora. Plovilo se u more spušta i podiže pomoću specijalizovane dizalice. Osim autonomnog podvodnog plovila brod ima akustičnu opremu besposadno robotizovano plovilo RT-2500, ronilačku kapsulu pod pritiskom za operacije u dubokim vodama.

Brod pokreću dva eketromotora jačine 950 kosnjih snaga svaki Rols Rojs 12FP, dva dizel generatora od 280kW i dodanta tri dizel generatora od 840kW. Plovilo ima briznu od 12 čvorova i maksimalni radijus od 1.000Nm. Autonomija broda na otvorenom moru je 20 dana. Brod ima na pramcu ojačanja da može biti korišten i za razbijanje leda.

Kurir.rs/A.Mlakar