AMBASADA ŠVEDSKE: Od 2018. imamo silazni trend prijava učestalosti silovanja! Švedska ne odstupa od ostalih zemalja

Povodom teksta "SILOVANJE ŠVEDSKE: Kultura seksualnog delikta u najvažnijoj zemlji Skandinavije! Kako je migracija promenila sve!", koji je objavljen na sajtu Kurira 9. marta 2023. godine oglasila se komentarom i njena ekselencija Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji.

Navodi se da se slučajevi silovanja „guraju pod tepih“ u švedskom javnom diskursu, a da se žrtve “obeshrabruju da ih prijavljuju i govore o njima”.

Članak se završava konstatacijom “(…) možda biste trebali da razmislite o traženju prebivališta u nekoj bezbednijoj zemlji. Pre nego što bude kasno.”

U javnosti ponekad dolazi do širenja pojednostavljenih i povremeno netačnih informacija o migracijama, integraciji i kriminalu u Švedskoj.

Putem saopštenja Ambasade Švedske, Ministarstvo spoljnih poslova Švedske osvrće se na neke uobičajene tvrdnje.

Vladine agencije u Švedskoj koje su odgovorne za prikupljanje podataka i statistike o pitanjima kao što su migracija, integracija i kriminal su Švedska agencija za migracije, Švedska javna služba za zapošljavanje, Švedska policijska uprava i Švedski nacionalni savet za prevenciju kriminala. Informacije u nastavku su stoga uglavnom prikaz podataka koje su prikupile ove agencije i međunarodne organizacije.

Prema švedskoj anketi o kriminalu, došlo je do porasta prijavljenih seksualnih delikata u poslednjih deset godina, iako se silazni trend može videti od 2018. nadalje.

Važno je napomenuti da seksualni delikti obuhvataju širok spektar krivičnih dela, od manjih incidenata do veoma ozbiljnih incidenata kao što je silovanje.

Prema Švedskom nacionalnom savetu za prevenciju kriminala, tendencija prijavljivanja prvenstveno manjih incidenata se vremenom povećala, dok je broj prijava teških seksualnih krivičnih dela ostao nepromenjen i znatno je niži nego za seksualne zločine uopšte.

U poslednjih deset godina povećan je i broj krivičnih dela silovanja prijavljenih Policijskoj upravi. Ovo se delimično može objasniti izmenama u zakonodavstvu. Kako se definicija silovanja u švedskom zakonu proširila, teško je uporediti stepen prijavljenih zločina tokom vremena.

Takođe je teško napraviti međunarodna poređenja na osnovu statistike kriminala, pošto se mnoga dela koja se smatraju silovanjem prema švedskom zakonu ne smatraju silovanjem u mnogim drugim zemljama.

Štaviše, u nekim zemljama, ako je više krivičnih dela počinjeno istovremeno, biće evidentirani samo najteži od njih.

U Švedskoj se u principu evidentira svaki prekršaj počinjen u jednoj prilici.

Primer: Ako žena u Švedskoj prijavi da ju je muž silovao svake noći tokom godinu dana, to se računa kao 365 odvojenih krivičnih dela. U nekim zemljama, ovo bi bilo registrovano kao jedno krivično delo, ili se uopšte ne bi registrovalo kao krivično delo. Ukratko, prijavljeni zločin ne odražava stvarni nivo kriminala u nekoj zemlji, a nedavna studija Nacionalnog saveta za prevenciju kriminala ilustruje koje su poteškoće u pitanju kada se rade međunarodna poređenja na osnovu prijavljenih krivičnih dela silovanja.

Dok Švedska, prema statistici Eurostata, dugo ima najveći broj prijavljenih silovanja po glavi stanovnika, studija Nacionalnog saveta za prevenciju kriminala pokazuje da bi, da su pravni uslovi i statistički metodi bili isti kao u Nemačkoj, Švedska bila negde u sredini statistike Eurostat-a. Štaviše, spremnost za prijavu seksualnih delikata takođe se dramatično razlikuje među zemljama. Država u kojoj se o ovim zločinima otvoreno govori, a žrtve se ne okrivljuju, takođe će imati više prijavljenih slučajeva. Švedska je svesno nastojala da podstakne žene da prijave bilo kakav prekršaj.

Pokreti kao što su #MeToo i drugi koji se bore protiv seksualnih zločina i zlostavljanja, poslednjih godina možda su dodatno povećali spremnost da se prijavi zlostavljanje, kako policiji tako i u anketama. Prema gore pomenutoj anketi Nacionalnog saveta za prevenciju kriminala, žene u Švedskoj su više izložene silovanju od žena u zemljama južne i istočne Evrope, poput Španije, Portugala, Poljske i Grčke, čak i nakon usaglašavanja statistike.

Uzrok ovih razlika može se naći u tome da se veći broj silovanja zaista dešava u Švedskoj, ali uzrok može biti i veća spremnost Šveđanki da prijave zlostavljanje.

Ukratko, nema osnova za tvrdnju da Švedska značajno odstupa od drugih zemalja severozapadne Evrope kada je reč o učestalosti silovanja.

Kurir.rs/Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji