DVE DECENIJE OD RATA U IRAKU: Gde su sada Buš, Bler i ostali - mnogi odgovorni za tragediju iračkog naroda žive MIRNIM ŽIVOTOM

Prošlo je 20 godina od invazije koalicije predvođene SAD na Irak, koja je dovela do nestabilnosti i to ne samo u okvirima granice ove bliskoistočne zemlje, piše danas Bi-Bi-Si (BBC).

Sadam Husein je uspeo da izbegne hvatanje skoro devet meseci, pre nego što je zarobljen u decembru 2003. godine i pogubljen po nalogu nove iračke vlasti tri godine kasnije.

Sadam Husein je Irakom čvrstom rukom od 1979. do 2003, uprkos ubedljivom porazu od koalicije predvođene Amerikom u Zalivskom ratu 1990-91, koja nije uspela da ga sruši s vlasti.

U invaziji iz marta 2003. godine Sadamove snage su poklekle posle tri nedelje. Sadam Husein se krio sve dok ga američke snage nisu uhvatile 13. decembra iste godine.

Pogubljen je vešanjem u Bagdadu 2006. Iračka državna televizija prikazala je snimke Sadama Huseina kako pred zoru ide na gubilište u zgradu koju je njegova obaveštajna služba nekada koristila za pogubljenja. U poslednjem činu prkosa, odbio je da nosi kapuljaču preko glave.

Džordž Buš mlađi je 2003. postao drugi američki predsednik koji je poveo rat protiv Iraka, pošavši stopama rođenog oca, Džordža Buša starijeg, koji je u Beloj kući boravio od 1989. do 1993. godine.

U nedeljama posle napada 11. septembra 2001, Buš mlađi postigao je najveći stepen podrške koji je zabeležio neki američki predsednik (91 odsto prema Galupu), ali njegovo vođenje rata u Iraku - naročito smrt više od 4.400 američkih vojnika, prema podacima američkog Ministarstva odbrane - dovelo je do toga da je vladu napustio 2009. godine kao najmanje popularan stanar Bele kuće otkako se vodi ova evidencija.

Buš (75) nije mnogo boravio u javnosti otkako je napustio dužnost, ali je u retkim medijskom pojavljivanjima i dalje branio odluku da se pođe u rat.

Buš može da se vidi u javnosti na državnim manifestacijama kao što su predsedničke inauguracije i sahrane, ali danas najviše vremena provodi na svom ranču u Teksasu gde se posvećuje hobijima koji uključuju slikanje - čak je 2021. godine objavio knjigu portreta.

Potpredsednik Džordža Buša mlađeg, Dik Čejni bio je glasni zagovornik vojne akcije protiv Iraka i dao je brojne javne izjave u kojima je optužio režim Sadama Huseina da poseduje oružje masovnog uništenja - tvrdnja na kojoj je Vašington izgradio argumente za odlazak u rat.

Danas se 84-godišnji Čejni ponaša radikalno drugačije u odnosu na Buša otkako je izašao iz vlade. Redovno komentariše politička pitanja i učestvuje na izbornim mitinzima, a kritikovao je Donalda Trampa zbog nereda u Kapitolu januara 2021. godine.

Donald Ramsfeld je bio Bušov ministar odbrane između 2001. i 2006. Odigrao je ključnu i kontroverznu ulogu u invaziji na Avganistan i Irak, navodi BBC.

Ramsfeld je optužen da je davao "alternativne obaveštajne procene" koje su podržavale uklanjanje Sadama Huseina i žmurio pred mučenjem ratnih zarobljenika od američkih snaga.

Ramsfeld je napustio položaj 2006. godine, usred sve većeg javnog i političkog protivljenja u Americi rukovođenju Irakom posle rata.

Nije, međutim, izašao iz žiže javnosti: objavio je autobiografiju, učestvovao je u dokumentarcu o vlastitoj karijeri i pridružio se drugim bivšim ministrima odbrane koji su upozoravali predsednika Donalda Trampa da ne pokušava da preokrene poraz na predsedničkim izborima 2020. godine.

Ramsfeld je umro od raka 2021. godine.

Kondoliza Rajs je bila prvo savetnica za nacionalnu bezbednost, a potom državna sekretarka tokom Bušovih osam godina vladavine.

Pored toga što je bila zagovornica rata u Iraku, aktivno je lobirala u američkim medijima povodom pretnje koju je predstavljao Sadamov režim, čak izjavivši da irački lider može brzo da se domogne nuklearnog oružja.

Nakon što je Buš napustio Belu kuću, Rajs je nastavila akademsku karijeru na Univerzitetu Stenford i direktorka je stručne grupe Huverova institucija, mada je u prošlosti bilo glasina o njenom povratku u politiku.

Džordž V. Buš je imenovao Pola Bremera za privremenog koalicionog administratora Iraka u maju 2003. Njegova odluka da raspusti iračku vojsku bila je u ogromnoj meri kritikovana, a suočio se i sa optužbama za zloupotrebu fondova tokom perioda rekonstrukcije.

Danas 81-godišnji Bremer živi mirnim životom u ruralnoj američkoj državi Vermont. Bio je tema u američkim vestima 2018. godine, kad je obelodanjeno da radi kao instruktor skijanja u odmaralištu.

General Kolin Pauel bio je američki državni sekretar u vreme rata u Iraku i prvi Afroamerikanac na tom položaju. Bio je na čelu Združenog generalštaba tokom Zalivskog rata 1990-91.

Za razliku od drugih članova Bušovog kabineta, Pauel se prvo protivio planovima za invaziju na Irak, ali je u februaru 2003. govorio u Ujedinjenim nacijama u korist vojne intervencije, čak predstavivši dokaze prema kojima je Sadamov režim skrivao oružje masovnog uništenja.

General je podneo ostavku 2004, pošto je pred Kongresom priznao da su obaveštajni podaci predstavljeni godinu dana ranije bili "netačni".

Nastavio je karijeru kao javni govornik. Za predsedničke izbore 2008. izašao iz republikanskih redova da bi podržao demokratskog kandidata Baraka Obamu. Pauel je umro 2021. od komplikacija zbog kovida u 84. godini.

BBC navodi da je reputacija bivšeg britanskog premijera Tonija Blera pretrpela udarac zbog podrške ratu u Iraku.

Bler je žestoko kritikovan tokom zvanične istrage o sukobu, koja je 2016. zaključila da je preuveličao pretnju koju je predstavljao Sadam Husein, poslao nepripremljene trupe u rat i imao "sasvim neadekvatne" planove za period posle rata.

Bler, koji danas ima 69 godina, podneo je ostavku 2007. i od tada se uglavnom posvetio svojoj nevladinoj organizaciji Institut za globalnu promenu.

Švedski diplomata i političar Hans Bliks predvodio je Komisiju Ujedinjenih nacija za posmatranje, verifikaciju i inspekciju koja je vodila istragu u Iraku u potrazi za oružjem masovnog uništenja - i na kraju ga nije našla - pred invaziju koju su predvodile SAD 2003.

Bliks živi u Stokholmu i još uvek je aktivan u raspravama o politici međunarodne bezbednosti. Sprema se da u 94. godini objavi knjigu Zbogom ratovima.

Ali Hasan Al Madžid, bivši je irački vojni komandant stekao je nadimak "Hemijski Ali" zahvaljujući navodnoj ulozi u napadima otrovnim gasom na kurdske pobunjenike.

Al Madžida su američke trupe zarobile u avgustu 2003, optužile za genocid i zločine protiv čovečnosti i pogubile vešanjem u januaru 2010. godine.

Muhamed Sajid Al Sahaf je bio irački ministar informisanja u vreme invazije 2003. i vrlo brzo je u zapadnim medijima stekao nadimak "Komični Ali" zbog živopisnih nastupa na svakodnevnim konferencijama za štampu. Iznosio je izvitoperene verzije situacija na terenu, kao što su obećanja da će američke snage biti poražene.

Gde se Al Sahaf trenutno nalazi i dalje je misterija - veruje se da je pobegao u Ujedinjene Arapske Emirate, navodi BBC.

Šiitski verski vođa Moktada Al Sadr istakao se posle invazije predvođene Amerikom, kad se njegova moćna paravojna formacija Mehdi borila protiv stranih trupa, a on je bio optužen da predvodi verske "odrede smrti".

U međuvremenu je sebe počeo da predstavlja kao nacionalistu i borca protiv korupcije. Njegova koalicija Saerun osvojila je najveći broj poslaničkih mesta na parlamentarnim izborima 2018. i 2021. godine.

Nuri Al Maliki je prvi irački premijer koji je služio regularni mandat posle pada Sadama Huseina, preuzevši dužnost u maju 2006. godine.

Kritičari su ga optužili za otuđivanje sunitskih i kurdskih političara, a apeli da ode s vlasti počeli su već 2007. godine.

Ali Al Maliki je podneo ostavku tek 2014. godine, posle niza poraza u borbama protiv Islamske države. Ovaj 72-godišnjak i dalje je aktivan u politici zemlje.

Ajatolah Ali Al Sistani je odigrao ključnu ulogu u iračkoj politici i veri posle invazije. Za razliku od Al Sadra, odabrao je političko lobiranje umesto pobune. U 92. godini, Al Sistani je i dalje izuzetno uticajna ličnost u Iraku.

Irački televizijski novinar Muntadar Al Zaidi stekao je međunarodnu slavu pod bizarnim okolnostima, piše BBC.

U decembru 2008, on je bacio svoje cipele na Džordža Buša mlađeg tokom konferencije za štampu u Bagdadu. Novinar je odslužio šestomesečnu zatvorsku kaznu, tokom koje tvrdi da je bio mučen, a potom se po puštanju na slobodu preselio u Liban.

Al Zaidi se kasnije vratio u Irak i pokrenuo neuspelu kampanju na iračkim parlamentarnim izborima 2018. godine.

(Kurir.rs/Beta)