DOKTRINA ŠOKIRAJ I ZAPLAŠI: Kako su SAD pre 20 godina napale Irak 2003! Ovako je pripremana najsloženija operacija u 21. veku

Dvadesetog oktobra 2023. godine navršava se tačno 20 godina od kada su Sjedinjene Države uz pomoć Velike Britanije, Australije i manje uloge Poljske napale su noći između 19 i 20 marta Irak.

Kako je zvanično tad rečeno cilj operacije bio je rušenje i uništenje političkog rukovodstva Iraka na čelu sa tadašnjim predsednikom Sadamom Huseinom i uspostavljanje nove demokratske i odane vlasti. Za razliku od prethodnih akcija u Iraku od 1991-2002. godine glavni cilj SAD i objekat napada je bio politički i vojni vrh Iraka i svi udari bili su usmereni ka tom cilju-eliminacija iračkog rukovodstva.

U vojnom pogledu napad na Irak u ranu zoru 20. marta nije predstavljao strateško iznenađenje, jer su intenzivne pripreme za tu akciju vršene skoro godinu dana i najavljivane preko medija.

Pripreme su bile sveobuhvatne i teško je ocenti kada su one počele, jer u to doba SAD je na prostoru Bliskog istoka imala jake vojne snage, koje su bile počajčane zbog rata protiv Al Kaide u gudurama Avganistana. Signal da se nešto sprema bilo je inteziviranje priče početkom 2002. kada je Avganistan bio u potpunosti zauzeti i to januara 2002. godine na sastanju predsednika Džordža Buša Mlađeg, potpresednika Dika Čejnija, sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda i Savetnice za Nacionalnu bezbednost Kondolize Rajs. Tada je Pentagon dobio smernice za pripremu operacije. Izrada plana napada na Irak poverena je tadašnjem komandantu Centralne komande generalu Tomiju Frenksu.

Priprema vojske za rat

Inače znato pre planova vojni teoretičari SAD usmerili su se na traženje novih ofanzivnih načina delovanja i upotrebe novih borbenih sistema u uslovima malih snaga, koje su opremljene modernim sredstvima, protiv protivnika, koji ima masovnu vojsku, s tima da svoje gubitke u tom sukobu svede na minimum. Ustvari radilo se na modernizaciji doktrine "Kopneno-vazdušne bitke" uz pomoć onoga što se zvalo Revolucija u vojnim poslovima. Veća pažnja posvećena je regrutaciji vojnih profesionalaca, njihovoj obuci, intelektualnim sposobnostima, veštinama. Pormenjena je znatno polna i rasna struktura vojske. Oko 15 posto kadra činile su žene. U kombinaciji sa savremenom tehnikom to je trebalo da srušiempirijsku formulu da je za napad potrebno imati snage koje su 2,5 do 3 puta brojnije od braniočevih. Težište je usmereno na borbenu avijaciju, izviđačke sistem, digitalnu tehnologiju i umrežavanje informacija što je dovelo do stvaranja posebne doktrine poznate i kao "Mrežno-centrično ratovanje). Pod uticajem te priče SAD fomrirale su nove jedinice poput 4. mehanizovane divizije, koja je zadržala sataro ime, ali je iznutra potpuno rekonstruisana, koja je postala spoj protivoklopnih raketa, borbenih vozila pešadije, helikoptera, artiljerije. Novina su bili helikopteri posebno borbeni čije posade su bile sposobne za borbeno delovanje noću i danju. Svaka divizija je dobila, avio brigadu, a u njoj je pridodat još bio jedan avio bataljon. Jednice su bile sastavljene od oklopnih, helikopterskih, artiljerijskih, inžinjerijskih, izvidničkih, štabnih i drugih modula iz kojih je bilo moguće sastaviti manje module takzovane makromodule pod nazivima: Task force Group,, Task Unit, Task Elemnt koje su bile usmerene na izvođenje konkretnog zadatka. Slična struktura sačinjena je sad i u Ukrajinskoj vojsci.

Pripreme za rat

Specijalne akcije i operacije obuhvatale su političko-propagandno delovanje, posebno psihološke operacije prema sopstvenoj javnosti i pripremu te javnosti za rat i pridobijanje. Glyavne mete specijalnih operacija u Iraku bile su vojska, republikanska garda, civilno stanovništvo i centri moći koji. Značajan zadata imale su specijalne snage SAD koje su borbeno delovale na zapadu Iraka iz baza u Jordanu koje su imale zadatak da prikupljaju informacije o položajima raketa skad i kretanju raketne brigade 334 u toj zoni na osnovu iskistava iz Pustinjske oluje.

Mrežno mapiranje Iraka

Kako izvesti napad na Irak upotrebom klasične operacije poput Pustinjske oluje 1991, Operacija Desert Fox 1998 ili Združena snaga- NATO agresija na SRJ 1999. Centralna vojna komanda pod komandom generala Frenksa još sredinom 2002 počela je da sređuje listu ciljeva, analizira satelitske snimke, informacije dobijene izviđanjem iz vazduha upotreba aviona U-2 i drugim vidovima obaveštajnih aktivnosti. U izradi planova primenjena je metoda mrežnog planiranja.

Naime, čitava teritorija Iraka izdeljena je u kvadratiće u naseljenim područijima veće, van naseljnih manje u kojima su ratni planeri identifikovali potencijalne ciljeve, odredili njihov značaj i prioritete, snage i sredstava za njihovo uništenjei izvršili kodiranje kvadrata, odnosno ciljeva u njima. Na primeru Bagdada to je izgledalo ovako, jdan kvadrat, jdan blok naselja, u okviru tog kvadrata svaka zgrada je bila obeležena i naveden njne značaj i cilj po stepenu prioritenosti napada. Zatim su sve liste ciljeva ponovo umređene-teritorijalno i posalte neposrednim izvršiocima, odnsono Komandi koalicionih snaga u Persijskom zalivu.

Informacioni rat

U napadu na Irak primenjeno je načelo informatičkog rata odnsno upotreba savremenih infromatičkih sredstava u cilju postizanja cilja. Kasnije je ta doktrina transformisana u "Paralelni rat- novi pojam uveden u teoriju i praksu vojske SAD gde su glavu ulogu imale vazduhoplovne i raketne snage,a kasnije i snage Kov. Teorija o paraplnom ratu razvijena je u Vazduhoplovnoj ranoj školi vazduhoplovnog univerziteta u bazi Maxvell u SAD 1990-tih godina 20 veka. Paraleni rat se razlikovao od klasičnog po ptome, što u klasičnom se napadala periferija naprijatelja gde su raposređene njegove snage da bi se kroz proces dobijanja bitaka došlo do njegovog centra. Suprotno od klasičnog u Palralenom ratu početni i glavni udar nanosi se u centar gravitacije odnosno gađa se političko i vojno rukovodstvo protivnika. U paraplenom ratu paraleno se izvode specijalne i obaveštajne akcije propaganda uz aktivno desjtvo kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih snaga na čitavoj teritoriji protivnika s čime se stvara "homogenizovano vojište".

Međutim, general Frenks je odmah na početku rata nastupio je istovremeno sa vazdušnim krenuo je i kopneni napad protiv svih važnijih ciljeva protivnika u centru, periferiji i između. Kopene snage intenzivnije borbe su vodile na jugu Iraka dok su se kretale prema severu, izbegavali borbe u gradovima i birali pravce za obilaženje. Američke snage u prvih 48 časova prodrli su 160 km u dubinu iračke teritorije i u daljem nastupanju nalizaili su na sve manji otpor. Izostala je i odlučujuća bitka za Bagdad. Paraleno s kopnenim prodorm tekli su zvazdušni i raketni udari.

Priv napad krenuo je u noći 19. na 20. mart upotrebom taktičkih bombardera F-117A sa upotrebom vođenih bombi EGBU-27 paraleno sa tim teklo je lansiranje i udari krstarećih raketa po Bagdadu i drugim gradovima. u Prve noći na Bagdad je palo 320 projektila u skladu sa doktrinom" šokiraj i zaplaši". Masovni udari su preduzeti za onesposobljavanje komande i rukovodeće strukture Iraka. U skladu sa tom doktrinoma napadnuti su radari, PVO sredstva, objekti republikanske garde

Oružje koje je obeležilo napad na Irak

Oružje preciznog dejstva postalo je važan činilac ove ratne operacije. Tu se misli osim na upotrebu GBU i avio bombi sa upotrebom Globanog sistema pozicioniranja koje su nosili bombarderi B-1, F-117, B-2. F-117 nosio je EGBU-27 laserski vođenu avio-bombu opremlejnu sa sistemom globalnog pozicioniranja.

SAD i koalicija su angažovale u operaciji više od 1.800 aviona borbenih, transportnihm izvišačkih.. Od tog broja SAD su dale 863 aviona od kojih je 475 borbenih. Od 30. marta do 18 aprila smanjen je intenzitet vazdušnih operacija. Nad irakom izvršeno je ukupno u nešto manje od mesec dana 41.404 avio poletanja, izbačeno 29.199 avio bombi.

Kurir.rs/A.Mlakar