NAJJAČE AMERIČKO ORUŽJE NA UDARU RUSIJE I KINE: Posledice sastanka Putina i Sija za Vašington bi mogle da budu VEOMA BOLNE

Najzanimljiviji detalj nedavnog sastanka predsednika Rusije Vladimira Putina i njegovog kineskog kolege Si Đinpinga dobio je relativno ograničenu pažnju u medijima. Govoreći o rezultatima sastanka, Putin je rekao da Moskva "podržava korišćenje kineskog juana u trgovini sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike". To znači da druga ekonomija sveta i najveći izvoznik energenata pokušavaju da oslabe dominaciju dolara u međunarodnom finansijskom sistemu, piše u kolumni za "Vašington post" politički komentator Farid Zakarija.

Dolar je američka super-moć. On Vašingtonu daje političke ekonomske i "mišiće" kakve nema ni jedna druga država na svetu. SAD mogu da na svoju ruku uvode sankcije drugim zemljama i da im na taj način onemoguće da učestvuju u velikom delu globalne ekonomije. A kada SAD troše novac bez ograničenja, oni znaju da će za njihov javni dug uvek biti zainteresovanih kupaca.

Sankcije Rusiji i sve agresivniji pristup Kini, ipak, doveli su do toga da su te dve zemlje ojačale svoje napore da se "izleče" od zavisnosti u odnosu na američku valutu. Njihove centralne banke drže sve manje svoje ušteđevine u dolarima, trgovina između uglavnom se sprovodi u juanima, a kako je Putin naglasio, oni će pokušati da ubede i druge države da učine isto, piše Zakarija.

Administracija predsednika Džozefa Bajdena, smatra on, izuzetno je efikasno vodila ekonomski rat protiv Rusije, izgradivši koaliciju za podršku Ukrajini koja uključuje skoro sve razvijene svetske privrede. To otežava napuštanje dolara i prelazak na druge visoko cenjene stabilne valute, kao što su evro ili funta ili kanadski dolar, jer se i te zemlje suprotstavljaju Rusiji.

Ono što je moglo da predstavlja oštar presek bila je odluka nekadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa da se u maju 2018. godine povuče iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i uvede nove sankcije toj zemlji. Evropska unija, koja se oštro protivila toj Trampovoj odluci, uvidela je da će usled dominacije dolara Iran ostati odsečen od većeg dela svetske privrede.

To je navelo tadašnjeg predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da predloži da jačanje uloge evra u svetskoj trgovini, kako bi se kontinent "zaštitio od opasnih jednostranih poreza". To se nije dogodilo, a i dalje postoje sumnje da će evro uopšte preživeti kao valuta, navodi Zakarija.

Dominacija dolara je duboko ukorenjena, za šta postoji više razloga. Globalizovanoj ekonomiji treba jedinstvena valuta kako bi funkcionisala lakše i efikasnije, a dolar je stabilan, može se kupiti i prodate bilo kad i bilo gde i njim uglavnom upravljaju tržišne sile, a ne hirovi američke vlade.

To je jedan od glavnih razloga zašto kineski pokušaji da proširi upotrebu juana u svetskoj trgovini nisu bili uspešni. Ukoliko predsednik Si želi da od svoje valute napravi pravog konkurenta američkom dolaru, on bi liberalizovao kineski finansijski sektor, ali to bi ga odelo u pravu suprotnom njegovim sopstvenim unutrašnje političkim ciljevima, naglašava Zakarija.

Korišćenje dolara kao oružja, ipak, dovelo je do toga da mnoge države žele da smanje svoju zavisnost od te valute, kako bi bili manje ranjivi na američke sankcije. Udeo dolara u ukupnoj količini novca koji drže centralne banke širom sveta pao je sa oko 70 odsto pre dvadeset godina na manje od 60 odsto, a taj procenat i dalje nastavlja da pada.

Evropljani i Kinezi pokušavaju da izgrade sopstvene sisteme plaćanja izvan SVIFT-a, Saudijska Arabija razmatra mogućnost naplate nafte u juanima dok Indija većinu svog uvoza iz Rusije sada vlaća u drugim valutama. Digitalne valute, koje mnoge države razmatraju, takođe bi mogle da budu jedna od alternativa. Sve ove alternative dodaju troškove, ali proteklih nekoliko godina naučilo nas je da su mnoge države sve spremnije da plate veću cenu kako bi postigle svoje političke ciljeve.

Mi nastavljamo da tražimo jedinstvenu zamenu za dolar, a nje neće biti. Ali da li valuta može da odumre postepeno? Čini se da je to verovatniji scenario. Kako je to istakao autor i investitor Ručir Šarma, "trenutno, po prvi put u mom sećanju, imamo međunarodnu finansijsku krizu u kojoj je dolar slabio, a ne jačao. Pitam se da li je ovo pokazatelj stvari koje dolaze", naveo je Zakarija.

Ukoliko je to slučaj, Amerikanci bi trebalo da se zabrinu. Amerika je tokom perioda kada je bila jedina svetska sila razvila pojedine "loše navike" u spoljnoj politici, a u ekonomiji još i više. Američki političari navikli su da troše bez mnogo razmišljanja o deficitu, što je dovelo do toga da je javni dug skočio sa 6,5 biliona pre dvadeset godina na preko 31 bilion, koliki je danas.

Sve to funkcioniše samo zbog jedinstvenog statusa dolara. Ali ukoliko to prestane da bude slučaj, Amerika će se suočiti sa problemima kakvih do sada nije imala.

(Kurir.rs/RT Balkan)