TAKTIKA IZ PRVOG SVETSKOG RATA: Rusi za kopanje rovova nude 83 evra dnevno, na ukrajinskom frontu ukopavanje spasava živote

Svaki vojnik na ukrajinskom frontu sa sobom novi laganu sklopivu lopatu ili ašov. Nespretne su neefikasne, dobro samo za guljenje kože dlanova i prstiju. Međutim, pešadija ih neizmerno ceni, stalno čisti, podmazuje i oštri. U svakom trenutku moraju biti spremne za kopanje rovova. Jer, kada sva druga tehnologija propadne i kada zbog neprijateljeve vatre ne možete da se manevriše, doći će do proliferacije rovova.

I Ukrajinci i Rusi koji se trenutno bore za kontrolu nad Bahmutom na istoku Ukrajine se nadaju toj zaštiti.

Područje oko grada je minirano, a obe strane redovno razmenjuju artiljerijsku vatru. I jedne i druge rovovi drže u igri.

Fotografije i snimci iz Bahmuta neretko pokazuju blatnjave i krvave rovove kroz koje vojnici jedva hodaju. Municija svih kalibara fijuče im iznad glave.

Međutim, ne grade samo Ukrajinci rovove. Na Avitu, ruskoj kopiji Ibeja, pojavio se oglas za kopače rovove na Krimu. Zainteresovanima se za taj riskantni posao nudi dnevnica od 7.000 rubalja, što je 83 evra. Ako je suditi po tom oglasu, Rusija očekuje da bi Ukrajina tokom nadolazeće kontraofanzive mogla da udari i na poluostrvo koje ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski želi da oslobodi.

Kako je moguće da se još kopaju rovovi?

Nakon američkog bombardovanja Iraka, činilo se kao da je došao kraj blatnjavim vojničkim čizmama i sukobima pešadije. Kako je onda moguće da se u 2023. još uvek kopaju rovovi? Odgovor leži u Prvom svetskom ratu.

Sile Antante morale su da iskopaju rovove jer je u ratovanju tada prvi put počela da se koristi artiljerija. Mreža rovova tada se protezala od Švajcarske do Severnog mora, a iskopana je jer ni jedna ni druga strana nisu htele da napadaju tuđe, odnosno brane svoje rovove. Zato tokom prve tri godine rata nije bilo većih pomaka. Zaraćene su strane iz pat-pozicije pomerile tek krajem rata.

Rovovi su neudobni i mokri. Duboki su najmanje 240 centimetara kako bi vojnici u njima mogli da hodaju bez saginjanja. Sadrže stepenice za paljbu, a iz vazduha podsećaju na cik-cak bod. To je zbog sigurnosti, kako se zauzdala eksplozija granate. Pojačavaju se drvenim daskama i kolicima. Onako kako su izgledali pre 100 godina, tako izgledaju i danas.

Rovovskom ratu su se zaraćene strane okretale uglavnom kada nisu mogle ili nisu htele da manevrišu. Bitka za Staljingrad u jednom se trenutku pretvorila u rovovsku bitku, a onda su Sovjeti u jednom trenutku probili nemačku obranu. Taj je manevar jedan od ključnih trenutaka Drugog svetskog rata, a ne bi bio moguć da Nemci nisu morali da učestvuju u rovovskoj bitki.

Korejski se rat nakon dinamičkog početka pretvorio u rovovsku bitku koja je u završnici dovela do prekida vatre. Linija primirja povučena je tamo gde su bili rovovi.

Šta dalje?

Kada je reč o trenutnoj situaciji, Ukrajinci i Rusi trenutno ne mogu da probiju ili zaobiđu suprotstavljene linije. Što se Rusije tiče, civili i plaćenici jednostavno nisu dovoljno motivisani da krenu u napad, a njena logistika je takođe loša. S druge strane, ukrajinskih vojnika je manje, ali su sposobniji i motivisaniji. Zato je došlo do zastoja.

Međutim, Ukrajina 2023. može uskoro početi da liči na Francusku iz 1918. godine. Zapad stalno snabdeva Ukrajinu novim naoružanjem, a na ratište bi uskoro trebalo da uđu savremeni tenkovi, oklopni transporteri i mobilna artiljerija. Poslednju liniju će čuvati dronovi i protivvazdušna odbrana. Zalihe municije su obnovljene, a na lice mesta upućeni su serviseri. Ako se sve to uzme u obzir, Ukrajina je dobila nešto što podseća na mobilnu diviziju koja može da joj donese prednost negde na bojnom polju.

Ova divizija bi trebalo da napadne ruske položaje u blizini Zaporožja i Azovskog mora. Ukoliko ova ofanziva bude uspešna, razbiće rusku vojsku na nekoliko delova – jedna grupa će ostati na Krimu i jugu zemlje, a druga na istoku.

Što je još važnije, ove dve grupe tada više neće moći da pomažu jedna drugoj. Uspešan udar na te ruske položaje pružiće Ukrajincima još ofanzivnije opcije. Kada će se desiti ova ofanziva? Posle maja. Nakon što zapadno oružje stigne u Kijev i zemlja se osuši.

Ako pogledate trenutnu geopolitičku situaciju i uzmete u obzir činjenicu da će Amerikanci sledeće godine birati predsednika na biralištima, ukrajinska kontraofanziva mora uspeti. Pored toga što ovaj uspeh opravdava žrtvu koju je podneo Bahmut, to će omogućiti Kijevu da zajedno sa Zapadom počne da privodi kraju rat.

(Kurir.rs/Jutarnji list)