Italijanski premijer Đorđa Meloni podržava uvođenje zakona kojim bi kompanije mogle da budu kažnjene zbog upotrebe stranih jezika u službenoj komunikaciji i dokumentaciji.

Italijani koji koriste engleske i druge strane reči u službenoj komunikaciji mogli bi da se suoče sa kaznama do 100.000 evra (108.705 dolara) prema novom zakonu koji je uvela stranka Braća Italije premijera Đorđa Melonija .

w-58005680.jpg
EPA/Angelo Carconi 

Fabio Rampelli, član Donjeg doma poslanika, predstavio je zakon koji podržava premijerka.

Iako zakon obuhvata sve strane jezike, on je posebno usmeren na „anglomaniju” ili upotrebu engleskih reči, za koje se u nacrtu navodi da „unižavaju i mrze” italijanski jezik, dodajući da je još gore jer Velika Britanija više nije deo EU.

Predlog zakona, koji tek treba da ide na skupštinsku raspravu, zahteva da svako ko ima funkciju u javnoj upravi ima „pismeno i usmeno znanje i vladanje italijanskim jezikom“. Takođe zabranjuje upotrebu engleskog jezika u zvaničnoj dokumentaciji, uključujući „akronime i nazive“ radnih uloga u kompanijama koje posluju u zemlji.

Strani subjekti bi morali da imaju izdanja svih internih propisa i ugovora o radu na italijanskom jeziku, prema nacrtu zakona koji je video CNN.

„Ne radi se samo o modi, kako moda prolazi, ali anglomanija ima reperkusije po društvo u celini“, navodi se u nacrtu zakona.

Prvi član zakona garantuje da čak i u kancelarijama koje se bave strancima koji ne govore italijanski, italijanski mora biti primarni jezik koji se koristi.

Članom 2 bi italijanski bio „obavezan za promociju i korišćenje javnih dobara i usluga na nacionalnoj teritoriji“. Ako to ne uradite, to bi moglo da dovede do kazne između 5.000 evra (5.435 dolara) i 100.000 evra (108.705 dolara).

Prema predloženom zakonu, Ministarstvo kulture bi osnovalo komisiju čija bi nadležnost bila „pravilna upotreba italijanskog jezika i njegovog izgovora“ u školama, medijima, trgovini i reklamiranju.

To bi značilo da bi izgovaranje „bru-shetta“ umesto „bru-sketta“ moglo biti kažnjivo delo.

Potez za očuvanje italijanskog jezika pridružuje se postojećem nastojanju vlade da zaštiti kuhinju u zemlji.

italija-rim.jpg
EPA/DI MEO ALESSANDRO 

Uveo je zakon za zabranu takozvane sintetičke kuhinje ili kuhinje zasnovane na ćelijama zbog nedostatka naučnih studija o efektima sintetičke hrane, kao i da bi „očuvao nasleđe naše nacije i našu poljoprivredu zasnovanu na mediteranskoj ishrani,“ Meloni's Health Ministar Orazio Šilači rekao je na konferenciji za novinare.

Prošle nedelje, italijanski ministri kulture i poljoprivrede zvanično su uneli italijansku kuhinju u kandidaturu za status UNESCO-ve svetske baštine, o čemu će biti odlučeno u decembru 2025. godine.

(Kurir.rs/CNN)