SPOJ AFRIČKIH RELIGIJA I KATOLICIZMA: Potekla od afričkih robova, santerija postala većinska religija na Kubi uprkos komunizmu

Iz male dvosobne betonske kuće na rubu glavnog grada Kube, tutnjava drvenih bubnjeva se izliva na ulice. Komšije se okupljaju na vratima, a deca penju na ogradu da zavire unutra.

Gledaju kako desetine Kubanaca okićenih belim afričkim perlama daju ponude na svetloplavom oltaru koji zauzimaju pola sobe, tražeći sreću, zaštitu i dobro zdravlje.

Dok skoro 70 odsto od 670 miliona ljudi Latinske Amerike sebe smatra katolicima, na Kubi je većinska religija Santerija.

Spoj afričkih religija i katolicizma, Santerija je bila jedna od retkih verskih praksi koja je izdržala decenije zabrane i stigme komunističke vlade.

Sada, kako ta stigma postepeno bledi i zemlja ulazi u sveobuhvatne ekonomske, političke i migracione krize, ta religija raste po popularnosti i širi se.

"Svakim danom nas je više", rekla je 30-godišnja Mendi Arasketa u svom domu među gomilom ljudi koji su plesali i na oltaru prinosili žrtve plastičnoj lutki koja prikazuje božanstvo Joruba Jemaju.

Santerija je nastala kao oblik tihog otpora crnačkih zajednica ostrva. Ta religija je vekovima stara - iz vremena kada su španski koloniizatori silom dovodili stotine hiljada afričkih robova.

Dok su Španci pokušavali da im nametnu katoličanstvo, Afrikanci su doneli svoje religije, uglavnom iz zapadne Afrike, koje bi kamuflirali tako što su svoja božanstva - oriše - prikazivali kao katoličke svece.

Svetiteljka-zaštitnica Kube, Gospa od Milosrđa, na primer, pomešala se sa zlatnim božanstvom, Ošunom.

"To bi se mešalo i mešalo... kroz ovu katoličku devicu, oni bi razgovarali sa svojim afričkim svecima", objasnio je Roberto Zurbano, kubanski analitičar kulture. "Tako je religija uspela da preživi".

Iako u Santeriji postoje stotine oriša - bogova, praktičari poznati kao "santeros" obično obožavaju samo nekoliko, povezujući se s njima kroz rituale i ponude.

Jednog petka uveče Arazketa, njena porodica i prijatelji položili su ponude kokosa i crvenih kubanskih pezosa ukrašenih likom Če Gevare, žrtvujući dve kokoške preko činija ispunjenih kamenjem i školjkama. U zamenu traže dobro zdravlje, snagu tokom teškoća, pa čak i sreću u ljubavi.

"To je veoma kubansko, spontano to radimo. Zato što znamo sa kakvim se borbama suočavamo u ovoj zemlji", rekla je Arazketa.

Procenjuje se da milioni širom sveta praktikuju Santeriju, iako je njihov broj - posebno na Kubi - teško odrediti zbog neformalne prirode te religije. Američka komisija za međunarodnu versku slobodu procenjuje da 70 odsto Kubanaca praktikuje neku verziju Santerije ili slične religije s korenima u Africi.

Ono što je jasno po oltarima razasutim po domovima širom ostrva i po brojnim Kubancima u Havani obučenim u belo što je odeća koju su santerosi nosili prve godine posle preobraćenja da bi predstavljali ponovno rođenje, jeste da je Santerija zarobila kubansku svest.

Posle kubanske revolucije 1950-ih, Fidel Kastro je uništio verske građevine i proterao sveštenike koji su kritikovali njegovu vladu. Religija, koju je komunistički filozof Karl Marks opisao kao "opijum naroda", bila je strogo zabranjena.

Katolicizam, veoma zavisan od okupljanja u crkvama i od hijerarhije, je uvenuo.

U međuvremenu, vernici Santerije su koristili ista sredstva koje su koristili za preživljavanje u ranijim vekovima.

"Ljudi su verovali, ali niste mogli ništa da kažete jer je to politički zabranjeno marksizmom. Ali delovalo je jačanje afro-religijskih vera u veoma zatvorenim krugovima", rekao je Zurbano. "Oni bi to držali u tajnosti, svoju religioznost zadržali za sebe".

Zurbanova porodica bi tiho izvodila rituale u svom domu i ceremonije koje bi trebalo da traju u komadu po nedelju dana, delila na manje delove s prekidima od dva dana, kako bi izbegla da ih vlast primeti. Neki pristalice su tajno nosili versku odeću ispod druge odeće.

Katrin Hansing, antropološkinja s Kube na Gradskom univerzitetu Njujorka, rekla je da je Santerija izdržala zbog svoje fleksibilnosti i zbog jednostavnog osnovnog uverenja: da prosti darovi u hrani donose dobro zdravlje.

Tokom 1990-ih, kada se glavni saveznik Kube, Sovjetski Savez, raspao i ostrvo ušlo u ekonomsku krizu, mnogi Kubanci su našli utehu u Santeriji.

Kubanska vlada je to prihvatila, ali zvanično odobrene ceremonije su praktično bez sledbenika, jer ostrvljani radije slave po kućama.

"To je neverovatno otporan verski sistem", rekla je Hansing. "Toliko je decentralizovan, da omogućava pojedinim vernicima ili praktičarima da naprave ono što im treba".

(Kurir.rs/Beta)