s

Radna grupa za reparacije u Kaliforniji je zvanično preporučila da država ponudi isplate do 1,2 miliona dolara svakom crnom stanovniku te države koji ispunjava odredbe za isplatu.

Radna grupa je u subotu održala javni sastanak u Oklandu u Kaliforniji i glasala o konačnom zbiru preporuka koje će biti poslate zakonodavcima države. Devetočlano veće pozvalo je državu da pored isplata, svojim crnim stanovnicima ponudi formalno izvinjenje.

„Reparacije nisu samo moralno opravdane, već imaju i potencijal da utiču na dugotrajne rasne disparitete i nejednakosti“, rekla je predstavnica Barbara Li pošto je prisustvovala sastanku.

Preporuka komisije razlaže isplate prema vrstama istorijske diskriminacije. Na primer, crni stanovnici koji nisu mogli da dobijaju kredite od banaka zbog rase dobijali bi 3.366 dolara za svaku godinu koju su živeli u Kaliforniji od ranih 1930-ih do kasnih 1970-ih, što bi iznosilo do 148.099 dolara.

Slično tome, crnci bi mogli da dobiju otprilike 2.352 dolara nadoknade za prekomernu silu policije i masovno zatvaranje za svaku godinu koju su živeli u Kaliforniji između 1970. i 2020. Te isplate bi mogle da iznose 115.260 dolara.

Ukupno, od ovih i drugih isplata uključenih u plan, crnac iz Kalifornije koji ima 71 godinu i živi u Kaliforniji ceo život mogao bi da dobije do 1,2 miliona dolara, prema analizi Njujork tajmsa.

Subotnje glasanje panela uključivalo je samo preporuke za državno zakonodavstvo i nema nikakvu pravnu težinu.

Sastanak u subotu uključivao je protivljenje nekih crnačkih stanovnika koji su zahtevali veće isplate. Aktivista i sveštenik Toni Pirs bio je jedan od najotvorenijih ljudi na skupu, pozivajući se na čuveno obećanje "40 hektara i mazga" bivšim robovima.

„Znate da bi brojke trebalo da budu dvosmislene o tome koliko je hektar tada bio. Dobili smo 40, u redu? Dobili smo 40 jutara. Znate koji je to broj. Pokušavate da pričate o tome sada, a ipak istražujete do ropstvo i ništa ne govorite o ropstvu, ništa“, rekao je Pirs. „Dakle, nejasan iznos od 1860-ih za 40 hektara do danas je 200 miliona dolara za svakog Afroamerikanca.

Većina ljudi koji su govorili na subotnjem sastanku govorili su u prilog reparacijama. Uprkos takvom dogovoru, međutim, tokom haotičnog, emocionalno nabijenog skupa letele su varnice i izbijale svađe. Zaista, mnogi prisutni su govorili van reda i prekidali jedni druge, što je navelo Kamilu Mur, predsedavajućeg operativne grupe, da više puta pozove obezbeđenje da ukloni ljude.

U nacrtu preporuke se navodi da je Kalifornija ušla u Uniju kao slobodna država 1850. godine, ali da u to vreme nije donela zakone koji bi garantovali slobodu. U preporuci je istaknuto da je Kalifornija deceniju nakon emancipacije nastavila da dozvoljava primenu Zakona o odbeglim robovima, koji je pozivao na hvatanje i vraćanje odbeglih robova.

(Kurir.rs/Yahoo News)