NEMAČKA ZVANIČNO UŠLA U RECESIJU Proizvodnja pala već drugo tromesečje zaredom, vladajuća koalicija U SVAĐI oko rešavanja problema

Nemačka je zvanično ušla u recesiju, jer je proizvodnja pala za 0,3 odsto tokom prvog kvartala ove godine, što je drugo tromesečje zaredom da se beleži pad bruto domaćeg proizvoda, a tročlana vladajuća koalicija se ne slaže kako rešiti probleme.

Za to su potrebne teške odluke, ali njihovi pristupi problemu su znatno drugačiji. Zeleni žele da ulažu više u stvari kao što je zaštita klime oporezujući bogate, što odbacuju Slobodne demokrate (FDP) naklonjene biznisu.

Uhvaćene u sredinu, socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca nadaju se da će privlačenje kvalifikovane strane radne snage i ulaganje u nove, zelene industrije dovesti do rasta, iako za sada nije jasno kako.

"Izgledi za nemačku privredu su veoma dobri. Razradićemo izazove sa kojima se suočavamo“, rekao je Šolc na današnjoj konferenciji za novinare.

Ali nisu svi toliko optimistični, a Šolcov vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek iz Zelenih je ranije ove nedelje upozorio da se Nemačka suočava sa potencijalnim smanjenjem budžeta do 22 milijarde evra sledeće godine.

"To je prvi put u mnogo godina da se federalni budžet smanjuje i naravno, ceo sistem nije prilagođen tome“, rekao je Habek.

Borbe oko toga kako da se ublaže fiskalni problemi u zemlji samo će doprineti rastućim sukobima unutar vladajuće koalicije, koji su nedavno počeli zbog sporne zabrane grejanja na naftu i gas u domovima, što je vladu dovelo na ivicu krize.

Poslednji put kada je Berlin morao da donese tako teške odluke o smanjenju budžeta bilo je 2014. godine nakon globalne finansijske krize, a na vlasti su tada bila samo dva politička bloka: socijaldemokrate i konzervativci Angele Merkel.

Ministar finansija i lider FDP Kristijan Lindner upozorio je ove nedelje da vlada treba da se pripremi za "izazovne" pregovore o budžetu za narednu godinu, istovremeno podstičući privredu smanjenjem birokratije i privlačenjem investicija i kvalifikovanih radnika.

Ako to ne uradi, upozorio je, Nemačka bi mogla da dođe u "opasnost“ da zaostane za međunarodnom konkurencijom.

Ulazak Nemačke u recesiju predstavlja probleme i za evrozonu i celu Evropsku uniju, koje u velikoj meri zavise od pokretanja ogromne industrije najjače privrede.

Lindner i njegov FDP tvrde da Nemačka nema drugog izbora osim da smanji troškove. On je predvideo manjak od 30 milijardi evra poreskog prihoda u narednih nekoliko godina, jer ekonomija posrće zbog posledica rata u Ukrajini, uključujući veće cene energije i niže investicione stope.

Današnje vesti o ekonomskoj recesiji znače da vlada nema razloga da se nada da bi prihod od poreza mogao uskoro ponovo da poraste.

Još jedan veliki problem su rastuće kamatne stope, koje izjedaju preostali finansijski prostor. U poređenju sa 2021, kada je Nemačka morala da plati samo 3,9 milijardi evra kamate za svoj dug, predviđa se da će ti troškovi ove godine dostići 39,9 milijardi evra.

„Veoma dugo smo živeli veoma dobro na veštački niskim kamatnim stopama, a sada u potpuno drugačijem ekonomskom okruženju i sa potpuno različitim kamatnim stopama imamo zadatak da se vratimo u zdrave finansije i da obezbedimo njihovu dugoročnu održivost“, kazao je Lindner.

Od formiranja vlade 2021. godine, Šolc je bio u mogućnosti da reši sporove oko finansiranja stvaranjem posebnih fondova van redovnog budžeta, uključujući kontroverzni paket od 200 milijardi evra u gotovini za snižavanje cena gasa i energije za građane i kompanije, kao i klimatski fond od 60 milijardi evra za pomoć u ispunjavanju ekoloških ciljeva.

Ali ti "budžeti u senci" dostigli su neverovatnih 360 milijardi evra prošle godine, ili 75 odsto ovogodišnjeg redovnog budžeta od 476 milijardi evra, i stranke na vlasti sada ne žele da to dodatno uvećavaju.

Ministarstva ne samo da nisu pokazala spremnost da smanje troškove, već su, naprotiv, tražili 70 milijardi evra više u budžetu za narednu godinu kako bi ispunili niz posebnih zahteva - od više novca za izdržavanje dece i zaštitu klime, do dodatnih sredstava za modernizaciju nemačkih oružanih snaga i ispunjavanje cilja NATO da se za odbranu izdvaja dva odsto BDP.

Oto Frike, koji je u FDP zadužen za budžet, rekao je da će planirani budžet za sledeću godinu, uprkos rezovima, i dalje biti mnogo veći od budžeta pre pandemije koronavirusa.

„Sa oko 420 milijardi evra planiranih do sada, potrošnja za narednu godinu bila bi 60 milijardi evra iznad budžeta za 2020. godinu pre krize“, rekao je Frike za Politiko.

(Kurir.rs/FoNet)