MISTERIJA KRVAVOG VODOPADA KONAČNO REŠENA: Trebalo je 100 godina da naučnici shvate zašto je glečer GRIMIZNO CRVEN
U belom svetu leda i snega poslednja boja koju bi očekivali da vidimo je – crvena. Ipak, davne 1911, tokom britanske ekspedicije na Antarktik, zapanjeni istraživači su primetili glečer koji “krvari” na zaleđeno jezero.
Ovo je sada poznato kao “krvavi vodopad” a stručnjacima je trebalo više od veka da shvate šta zaista uzrokuje njihov jezivi izgled. Kad je tim američkih naučnika uzeo uzorke sa glečera Tejlor na Antarktiku u novembru 2006. i sredinom i krajem novembra 2018, analizirali su sadržaj uz pomoć moćnih elektronskih mikroskopa. Ubrzo su našli “krivca”.
- Čim sam pogledao mikroskopske slike primetio sam da postoje male nanosfere koje su bile bogate gvožđem – rekao je naučnik Ken Livi sa Univerziteta Džons Hopkins.
Sićušni drevni mikrobi
“Sajens alert” piše da sićušne čestice potiču od drevnih mikroba i da su veličine stotog dela ljudskih crvenih krvnih zrnaca. Ima ih u izobilju u otopljenim vodama glečera Tejlor, imenovanom po britanskom naučniku Tomasu Grifitu Tejloru koji je prvi primetio krvavi vodopad na ekspediciji od 1910-1913.
Sem gvožđa, nanosfere sadrže i silicijum, kalcijum, aluminijum i natrijum, a ovaj jedinstveni sastav je deo onoga što slanu, subglacijalnu vodu boji u grimizno crveno, dok klizi sa glečera i sreće se sa svetom kiseonika, sunčeve svetlosti i toplote po prvi put nakon dugo vremena.
- Da bi bili minerali, atomi moraju da se poređaju u veoma specifičnu, kristalnu strukturu. Te nanosfere nisu kristalne pa ih prethodno korišćene metode za ispitivanje čvrstih materija nisu detektovale – rekao je Livi.
"Ovo ne bi uspelo na Marsu"
Glečer Tejlor na Antarktiku domaćin je drevne zajednice mikroba stotinama metara ispod svog leda, koja je evoluirala u izolaciji tokom milenijuma ili moguće čak milionima godina. Kao takav je korisno “igralište” za astrobiologe, koji se nadaju da će otkriti i skrivene oblike života na drugim planetama.
Ali, novo otkriće sugeriše da roboti poput rovera na Marsu možda neće moći da detektuju sve životne oblike koji postoje ispod zaleđenih tela planete ako nemaju pravu opremu.
Da se, na primer taj Marsov rover sad spusti na Antarktik, on ne bi mogao da detektuje mikrobne nanosfere koje boje kraj glečera Tejlor u crveno. Nažalost, dodavanje elektronskog mikroskopa roveru na Marsu trenutno nije moguće. Te naprave su prosto previše kabaste i treba im dosta energije što znači da će uzorci morati da dođu na Zemlju ako želimo da ih proučimo na taj način. Nova studija objavljena je u žurnalu Astronomije, astrofizike i svemirske nauke.
Kurir.rs/Blic
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)