Vlasti u Manili hitno pozvale ambasadora NR Kine na razgovor posle incidenta, potvrdio Ferdinand Markos, predsednik Filipina

Odnosi između Kine i Filipina naglo su zahladneli nakon najnovijeg incidenta u Južnom kineskom moru, nedaleko od grebena Renaj, za koji u Pekingu tvrde da im pripada!

Do incidenta je došlo proteklog vikenda, kad je kineska obalska straža blokirala filipinske brodove u spornom području i oterala ih upotrebivši vodene topove!

Zbog toga su vlasti u Manili juče pozvale na hitan razgovor ambasadora NR Kine u Manili, potvrdio je Ferdinand Markos, predsednik Filipina.

- Stav Kine je, naravno, da oni kažu: Ovo je naše pa mi to branimo. A mi sa svoje strane kažemo: Ne, mi je posedujemo pa je branimo. Tako da to postaje siva zona - rekao je predsednik Markos.

Filipinski brodovi su prevozili hranu, vodu, gorivo i druge potrepštine za filipinske vojnike koji se nalaze na obližnjem ostrvu. Jedan filipinski brod je uspeo da istovari svoj teret. Filipinska vojska i obalska straža optužile su kinesku obalsku stražu da je prekršila međunarodno pravo blokiranjem i upotrebom vodenih topova na misiju koja snabdeva vojne snage, što je sprečilo da jedan od čamaca stigne do obale.

kinaap03-ap.jpg
AP/Ezra Acayan/Poo 

Zvanični Peking tvrdi da polaže pravo na skoro celo Južno kinesko more, kroz koje se godišnje obavlja trgovina vredna na desetine milijardi dolara, ignorišući presudu međunarodnog suda iz 2016. da ova tvrdnja nema pravnu osnovu.

Kina je saopštila da je preuzela "neophodnu kontrolu" protiv filipinskih brodova koji su "ilegalno" ušli u njene vode.

Američki Stejt department osudio je kinesku akciju, navodeći da su je izvele obalska straža i "pomorska milicija" i da direktno ugrožava regionalni mir i stabilnost. Velika Britanija, Australija, Kanada i Evropska unija takođe su kritikovale postupke Pekinga, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Brodovi kineske obalske straže i mornarice redovno blokiraju ili prate filipinske brodove koji patroliraju spornim vodama, navode u Manili. Filipini su od 2020. godine uputili više od 400 diplomatskih protesta Pekingu zbog njegovih "ilegalnih aktivnosti" u Južnom kineskom moru, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Manili.Manila i Peking imaju dugu istoriju pomorskih sporova. Međutim, bivši filipinski predsednik Rodrigo Duterte, koji je bio na vlasti od 2016. do 2022, nije bio voljan da kritikuje svog moćnijeg suseda jer je želeo bolje veze s Pekingom u nadi da će privući investicije, preneo je Rojters.

Kurir.rs