CRNO MORE POSTAJE EPICENTAR SUKOBA NATO I RUSIJE: Njujork Tajms otkriva: Otvara se novi front, Rusi gađaju s mora, Ameri nadziru

Crno more omeđeno Ukrajinom s jedne, Rusije sa druge strane i čak sa tri članice NATO postaje sve opasnija zona vojnih i geopolitičkih tenzija, posle odluke Moskve da okonča sporazum koji se osigurava bezbedni izvoz žita iz ukrajinskih luka, piše Njujork Tajms.

Dok se odvija neobični rat na moru, na nebu iznad NATO osmatračke letelice i bespilotni avioni kruže iznad međunarodnih voda prokupljajući obaveštajne podatke koji se koriste za slabljenje napdačkih kapaciteta Moskve, čak i dok Rusija šalje svoje letelice na nebo.

Daleko od situacije na frontu gde se odvijaju žestoke bitke, Crno more, gde je od maja prošle godine vladala koliko toliko zatišije rizik konforntacije polako se povećava.

Crno more od uvođenja pomorske blokade postaje zona sukoba-ratna zona, piše Njjujork tajms, pozivajući se na bivšeg ambasadora SAD pri NATO paktu Ivu Dadlera koji sada vodi Čikaški savet za globalna pitanja.

Ovaj američki list navodi da je Rusija napadala ukrajinske crnomorske luke kako bi zaustavili izvoz žitarica koje su ključni izvozni produkt ukrajinske ekonomije, pa čak i u okviru tih akcija udarili na lokacije na Dunavu, samo nekoliko stotina metara od Rumunije, članice NATO, a napad je povećao strahove na Zapadu da će i sama Alijansa da bude uvučena u sukob.

Ukrajina je uzvratila prošle nedelje sa dva udara na ruske brodove uzastopnih dana - demonstrirajući novi domet pomorskim bespilotnim letelicama koje mogu da pogode ruske luke stotinama milja od njene obale. I izdali su upozorenje da će se šest ruskih crnomorskih luka i prilazi njima do daljnjeg smatrati područjima „ratnog rizika“.

Bitka za kontrolu mora mogla bi imati implikacije na globalna energetska tržišta i svetske zalihe hrane. A takođe će skoro sigurno biti novi izazov za NATO jer nastoji da podrži centralni princip međunarodnog prava — slobodnu plovidbu morem — bez uvlačenja alijanse direktno u sukob sa ruskim snagama.

Crno more je vekovima bilo u centru napora Rusije da proširi svoj geopolitički i ekonomski uticaj, što je dovelo do sukoba sa drugim svetskim silama, uključujući ratove sa Otomanskim carstvom.

Putin je godinama pokušavao da poveća uticaj Moskve oko Crnog mora, ulažući državni novac u razvoj primorskih luka i gradova za odmor i jačajući rusku vojnu moć u pomorskim postrojenjima u oblasti za južnu flotu Moskve, navodi Njujork tajms.

More je podjednako važno za NATO, za koji Putin insistira da pokušava da uništi Rusiju. Tri zemlje članice — Turska, Rumunija i Bugarska — graniče se sa samim Crnim morem, sa četiri važne luke. U regionu je i pet partnerskih zemalja NATO-a — Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, Moldavija i Ukrajina.

Kontrola nad Crnim morem je očigledan ratni cilj Rusije i jedan od razloga što je 2014. pripojila Krim, veliko poluostrvo na severnoj obali mora, kada je u pobuni svrgnut proruski predsednik Ukrajine.

Samo nekoliko sati nakon što su pokrenule svoju invaziju u punom obimu prošle godine, ruske snage su ispalile projektil koji je pogodio komercijalni brod Iasa Jupiter, koji je vijorio zastavu Maršalskih ostrva; najmanje dva civilna broda su pogođena tokom napada na ukrajinske luke uz obalu.

Od tada je Moskva zauzela tri velike ukrajinske luke. Ona je snažno minirala vode, neutralisala ukrajinsku mornaricu i uvela de fakto blokadu civilnog brodarstva ka i iz svih luka koje drže Ukrajina.

Uprkos izraženoj želji NATO-a da izbegne direktnu konfrontaciju sa Rusijom, rizici od nenamernog incidenta koji izmiče kontroli već neko vreme raste.

NATO i njegove države članice sprovode misije vazdušnog nadzora i vazdušne policije iznad teritorije NATO-a, teritorijalnih voda i međunarodnih voda iznad Crnog mora, ali paze da ne zalutaju u ratnu zonu.

U martu, u jedinom poznatom fizičkom kontaktu između ruske i američke vojske tokom ovog rata, ruski ratni avion je udario u američku osmatračku bespilotnu letelicu, uzrokujući da je njeni operateri obore u međunarodnim vodama.

Ali nedavno je NATO povećao broj takvih nadzornih letova saopštila je alijansa posle drugog sastanka Saveta NATO-Ukrajina 26. jula.

Ukrajina i neki lideri brodarske industrije pozvali su zapadne saveznike da obezbede pomorsku pratnju brodovima koji su spremni da prkose ruskim pretnjama i nose žito iz luka u Ukrajini, ali postoje brojni problemi sa tim.

Kao prvo, Turska je bila čvrsta u pokušaju da spreči svoje saveznike u NATO-u od eskalacije tenzija sa Rusijom u Crnom moru. Turska je takođe pokušavala da ubedi gospodina Putina da se vrati dogovoru o žitu u kome je pomogla da posreduje, čak i ako nade slabe, rekao je Sinan Ulgen, bivši turski diplomata i direktor EDAM-a, turske istraživačke institucije.

„Turska je bila veoma negativna prema bilo kojoj misiji NATO-a u Crnom moru, smatrajući da bi veće prisustvo NATO-a tamo povećalo rizik od sukoba sa Rusijom“, rekao je Ulgen.

Od ruske invazije, Turska, koja kontroliše prolaz u i iz Crnog mora kroz moreuz Bosfor i Dardanele prema konvenciji iz 1936. godine, zabranila je ruskim i ukrajinskim ratnim brodovima da koriste moreuz, što je čin koji hvale Ukrajina i NATO.

Ali Turska je takođe zatražila od saveznika da ne šalju svoje ratne brodove.

„Dakle, osnovna tenzija je oko toga kako SAD i Turska gledaju na Crno more i kako ga postavljaju u okviru bezbednosnog kišobrana NATO-a“, rekao je Ulgen.

(TV Front)