CRNO MORE POSTALO NOVO ŽARIŠTE! Ozbiljna pretnja Ukrajine: Rusija bi mogla da ostane bez brodova do kraja rata!

Crno more, uglavnom zanemareni deo rata u Ukrajini, iznenada se pretvorilo u žarište vojnih i geopolitičkih tenzija. Region je veoma važan i Rusiji i Ukrajini i Zapadu, a sada je Kijev objavio rat ruskim brodovima i lukama u Crnom moru.

Rusija je u julu odbila da obnovi sporazum o žitu i od tada pojačala napade na ukrajinske luke, a u nedavnom napadu ubijeno je nekoliko civila svega 200 metara od granice sa Rumunijom, članicom NATO. Kremlj je takođe rekao da će se smatrati da su plovila koja prelaze Crno more ka Ukrajini “umešana u ukrajinski sukob na strani Kijeva”. Ukrajina je iznela slične komentare o brodovima koji idu u luke pod ruskom kontrolom, dok je predsednik Volodimir Zelenski obećao da će reagovati na napade na ukrajinske civile u intervjuu objavljenom u nedelju.

Zelenski je rekao u ponedeljak da bi Rusija mogla ostati bez brodova do kraja rata ako nastavi da napada ukrajinske luke.

- Nemamo toliko oružja (kao Rusija), ali ako nastave da pucaju možda će ostati bez plovila do kraja rata – rekao je Zelenski za argentinski list “La nasion”, prema prevodu CNN-a.

Njegovi komentari objavljeni su nekoliko dana nakon što su ukrajinski pomorski dronovi pogodili ruski naftni tanker i ratni brod.

Dok ruska konvencionalna pomorska moć nadmašuje ukrajinsku, Kijev “rešeta” rusku flotu “brodovima-dronovima”. Krajem jula je Ukrajina pokazala sposobnosti svog brzog i moćnog novog pomorskog drona, kad je izvela napad na Krimski most. Stručnjak za tehnologiju dronova Stiven Rajt rekao je ranije “Insajderu” da su ukrajinski pomorski dronovi rastuća pretnja Rusiji jer se pakuju sa velikim količinama eksploziva, a odbrana protiv njih nije laka.

- Čak i ako presretnete mnogo jeftinih objekata, sve što treba je da jedan prođe i napravi štetu nad daleko skupljom imovinom i model se već isplatio – rekao je nedavno o pomorskim dronovima Sidart Kaušal iz tink-tanka RUSI.

Zelenski je istakao da Ukrajina ima pravo da uvozi i izvozi robu preko Crnog mora, što Rusija blokira.

- Ako Rusija nastavi da dominira Crnim morem i blokira ga ispaljivanjem projektila, onda će Ukrajina uraditi isto, što je fer odbrana ukrajinskih sposobnosti – rekao je on.

Ratno rizično područje

Tokom vikenda Ukrajina je objavila da vode oko ruskih crnomorskih luka predstavljaju “ratno rizično područje” od 23. avgusta “do daljeg”. Ta zona uključuje velike ruske luke kao što su Novorosijsk, Anapa, Gelendžik, Tuapse, Soči i Taman.

To može da ugrozi jednu od glavnih ruskih izvoznih ruta za naftnu i naftne derivate – što je ključno da se osigura da Kremlj ima dovoljno sredstava da vodi rat protiv Ukrajine.

- Nakon ovog vikenda Crno more deluje kao još opasnije mesto za međunarodni brodski transport, a već je bilo veoma opasno. Mnoga plovila prosto ne idu u to područje – rekao je “Politiku” Bajron Mekini, direktor “S&P global market intelidžensa”.

Novo žarište rata

Omeđeno Ukrajinom, Rusijom i još tri NATO zemlje, ali ponekad prenebregnuto u ratu, Crno more sve više postaje opasno žarište vojnih i geopolitičkih tenzija, piše “Njujork tajms”.

Odvojeno od žestokih borbi na frontu, Crno more ipak stavlja Rusiju i NATO zemlje u neku vrstu blizine koja ne postoji na drugim pozornicama rata, poput odbrane Kijeva ili bitke za Bahmut, povećavajući tako rizik od sukoba.

- Crno more je sada zona konflikta, ratna zona relevantna za NATO koliko i zapadna Ukrajina – rekao je “Tajmsu” Ivo Dalder, bivši američki ambasador u NATO koji vodi Čikaški savet za globalne poslove.

Dok bi borba za kontrolu nad morem mogla da implikacije po globalno energetsko tržište i svetske zalihe hrane, sigurno je da će podići nove izazove za NATO koji nastoji da podrži centralni princip međunarodnog prava – slobodnu plovidbu morem – a da se ne uvuče u direktan sukob sa Rusijom.

Crno more važno i Rusiji i NATO-u

Vekovima je Crno more bilo u centru ruskih napora da proširi svoj geopolitički i ekonomski uticaj, što je dovodilo do sukoba sa drugim svetskim silama. Njegove luke olakšavale su trgovinu tokom čitave godine. Lokacija – geopolitičko raskršće – ponudila je Rusiji mesto za projektovanje političke moći u Evropi, na Bliskom istoku i šire.

Ruski predsednik Vladimir Putin godinama je nastojao da poveća uticaj Moskve oko Crnog mora, ulivajući državni novac u razvoj primorskih luka i odmarališta i jačajući rusku vojnu moć u pomorskim instalacijama u oblasti za južnu flotu Moskve.

More je jednako važno NATO-u - tri članice alijanse – Turska, Rumunija i Bugarska – graniče se sa samim Crnim morem, sa četiri važne luke. Još pet zemalja je u ovom regionu – Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, Moldavija i Ukrajina.

Relativno je blizu i našoj zemlji - vazdušnom distancom od Beograda do Varne u Bugarskoj ima oko 620, a putem oko 830 km.

Kontrola nad Crnim morem

Kontrola nad Crnim morem je očigledan ratni cilj Rusije i jedan od razloga aneksije Krima 2014, navodi “Tajms”. Svega nekoliko sati nakon što je pokrenuta Specijalnu vojnu operaciju prošlog februara, Rusi su ispalili projektil koji je pogodio komercijalni brod “Jasa Jupiter” sa zastavom Maršalskih ostrva, a pogođena su još najmanje dva civilna broda tokom napada na ukrajinske luke duž obale.

Od tada je Moskva okupirala tri velike ukrajinske luke, minirala vode, neutralizovala ukrajinsku mornaricu i nametnula defakto blokadu civilne plovidbe ka i iz svih luka koje drži Ukrajina.

Uprkos izraženoj želji NATO da izbegne direktan sukob sa Rusijom, rizici od nenamernog incidenta koji bi izmakao kontroli rastu već neko vreme. NATO i njegove članice sprovode misije vazdušnog nadzora i patrola iznad teritorije bloka, teritorijalnih voda i međunarodnih voda iznad Crnog mora, ali paze da ne zalutaju u ratnu zonu.

Kurir.rs/Blic