HIPERSONIČNE RAKETE RUSIJE I KINE GLAVOBOLJA ZA AMERIKANCE: SAD mobilisali celu vojnu industriju kako bi sustigli konkurenciju

SAD su u trci da razviju i primene hipersonično oružje. To je trka u kojoj nastoji da sustigne svoje konkurente velike sile, Rusiju i Kinu. Obe zemlje vide hipersonično oružje kao vitalno za svoje strategije protiv pristupa/uskraćivanja pristupu područjima. Oružje preti visoko vrednim ciljevima kao što su američki nosači aviona, glavne operativne vazdušne baze i lokacije za vazdušnu i protivraketnu odbranu.

Šta je hipersonično oružje? Najjednostavnije ih definiše njihova brzina, jer hipersonično oružje leti brzinom od 5 maha ili više.

Postoje dve vrste hipersončnih projektila. Prvi su zasnovani na hipersoničnim vozilima za jedrenje, koja se oslobađaju iz raketnog pojačivača i koriste energiju rakete da dostignu svoj cilj. Drugi su krstareće rakete, koje pokreću scramjet ili air-breathing motori kako bi se postigle hipersonične brzine.

Ne samo da je hipersonično oružje brzo, već i leti na velike udaljenosti, ima velike manevarske sposobnosti i provodi većinu svog vremena leta u gornjim slojevima atmosfere, gde su manje ranjive na vazdušnu i protivraketnu odbranu.

Pošto treba da prežive i rade na ekstremnim temperaturama dok su u letu, hipersonično oružje je mnogo skuplje od bojevih glava klasičnih balističkih i krstarećih projektila. Kao takvi, oni će biti rezervisani za upotrebu protiv najvažnijih i najbolje odbranjenih sredstava protivnika, uključujući ojačane komandne i kontrolne čvorove, naprednu protivvazdušnu odbranu, mobilne projektile i skladišta za skladištenje.

Rusija i Kina su već postavile hipersonično oružje. Rusija je postavila interkontinentalno hipersonično oružje „Avangard“ bazirano u silosu, hipersoničnu krstareću raketu lansiranu sa broda „Cirkon“ i balističku raketu sa vazdušnim lansiranjem „Kinžal“, od kojih je poslednja korišćena u Ukrajini.

Kina je rasporedila i srednjeg dometa i interkontinentalnu balističku raketu sposobnu da nosi jedreći hipersonični projektil. Prema Pregledu raketne odbrane iz 2022., „Hipersonično oružje, dizajnirano da izbegne američke senzore i odbrambene sisteme, predstavlja sve veću i složenu pretnju zbog svoje dvostruke (nuklearne/konvencionalne) sposobne prirode, izazovnog profila leta i manevrisanja.

Širok spektar tehnologija potrebnih za korišćenje hipersoničnog oružja uključuje računarsku dinamiku fluida; visokotemperaturni materijali; brzi pogon; aerodinamički dizajn; senzore; RF antene; i sistemi upravljanja. Potrebna napredna i specijalizovana infrastruktura uključuje aerotunele velike brzine; objekte i poligone za ispitivanje; instalacije sposobne za stvaranje hipertermične sredine; i proizvodne linije za egzotične materijale i jedinstvene aerostrukture.

Američki programi

Zahvaljujući sposobnostima relativno malog broja visokotehnoloških odbrambenih kompanija, SAD zatvaraju jaz u hipersoničnom oružju sa svojim konkurentima velike snage. U narednih nekoliko godina, Pentagon očekuje da postavi svoj prvi set hipersoničnog oružja. Prvo će biti raspoređeno armijsko hipersonično oružje dugog dometa (LRHV), oružje koje se pokreće sa zemlje sa procenjenim dometom od 3.000 km. Ovo će za nekoliko godina biti praćeno konvencionalnim brzim udarom mornarice (CPS) koji se može lansirati i sa površinskih brodova i sa podmornica klase Virdžinija. Čini se da je Vazduhoplovstvo poslednje u redu za razmeštanje hipersoničnog oružja, pošto je nedavno ukinulo program svog oružja za brzo reagovanje na vazdušno lansiranje i prebacilo fokus na hipersoničnu krstareću raketu (HACM).

Američke vazduhoplovne i odbrambene kompanije pokazale su kritične tehnologije potrebne za proizvodnju hipersoničnog oružja za američku vojsku. Takođe grade neophodnu infrastrukturu za inženjering, testiranje i proizvodnju. Na primer, Dynetics, podružnica kompanije Leidos, dizajnirala je i sada proizvodi Common Hypersonic Glide Body (C-HGB) za LRHV i CPS sisteme. Zajedno sa Kratos, Dynetics je napravio Multi-Service Advanced Capability Hypersonic Test Bed kako bi ubrzao proces testiranja komercijalno dostupnih hipersoničnih sistema. Leidos je u dobroj poziciji da obezbedi kritičnu komandu, kontrolu i komunikaciju i obaveštajne podatke skoro u realnom vremenu koji su od vitalnog značaja za upotrebu hipersoničnog oružja.

Glavni izvođač radova za LRHV je Lokid Martin. Kompanija je uspešno integrisala novi All Up Round plus Canister, kombinujući raketu sa C-HGB. Modifikovan je postojeći teški kamion kao razvojni lanser i ažurirao postojeće sisteme komande i kontrole vojske. Kompanija radi na integraciji CPS-a na razaraču Zumvalt. Takođe je glavni igrač u razvoju hipersoničnih raketa koje se lansiraju iz vazduha.

Treći veliki dobavljač tehnologije za hipersonično oružje je RTKS (ranije Rajteon Tehnolodžis). Vazduhoplovstvo je nedavno dodelilo timu na čelu sa RTKS-om — uključujući Nortrop Gruman — ugovor za razvoj i demonstraciju HACM-a. Dve kompanije su takođe pod ugovorom sa DARPA-om da naprave i lete sa Hypersonic Air-Breathing Weapon Concept letećim vozilima.

Druge kompanije za vazduhoplovstvo i odbranu, uključujući Boing, Dženeral Dajnamiks i L3Haris, rade na različitim aspektima hipersoničnih sistema. Boing trenutno radi na naprednim tehnologijama proizvodnje lakih materijala. Dženeral Dajnamiks podržava Lokid Martin u svom CPS programu. Sa akvizicijom kompanije Aerodžet, L3Haris je sada glavni igrač u tehnologijama hipersoničnih motora.

Odbrana se takođe mora razviti kako bi se suprotstavila pretnji ruskog i kineskog hipersoničnog oružja. To uključuje svemirski senzorski sistem za praćenje brzoletećeg oružja. Na sreću, Leidos, RTKS, Lokid Martin i Nortrop Gruman prilagođavaju postojeće odbrambene kapacitete i ulažu u nova sredstva, kao što su laseri, pomoću kojih će poraziti pretnje od hipersoničnih raketa.

Kurir.rs/Novosti/19fortyfive.com