KAKO ZAUZDATI GLOBALNO ZAGREVANJE? Tim Mekfi: Analize pokazuju da je došlo do povećanja globalne temperature od 2 stepena

Ciljevi Pariskog sporazuma iz 2015. godine nisu u potpunosti ostvareni. Emisije štetnih gasova i dalje utiču na globalno zagrevanje.

Od Pariskog sporazuma iz 2025 godine, šta je sve postignuto od dogovorenog.

- Mislim da je dosta toga postignuto, ako pogledate na kakvom putu je svet bio u smislu globalnog zagrevanja. Pre nego što je potpisan Pariski sporazum, bilo je projektovano da se će temperature da se povećaju negde od 3.5 do 4 stepena Celzijusa što je katastrofalna promena temperature. Pariskim sporazumom je planirano da se temperatura poveća maksimalno do 2 stepena Celzijusa. Ono što pokušavamo sada je da se čak sve dovede na povećanje temperature od 1.5 stepena Celzijusa. Od tada potpisnici Pariskog sporazuma iz zemalja širom sveta ažuriraju klimatske ciljeve, kako bi se ispoštovao ovaj sporazum. U zavisnosti od toga sa kim razgovarate i kakvu analizu čitate, vidite da smo trenutno na 2 stepena Celzijusa povećanja temperature. Imamo napredak i to ide dobrom smeru. Zemlje sveta moraju da urade mnogo više, ali ovo je velika promena svesti, to, da su potpisnici Pariskog sporazuma razumeli važnost ovog problema i da su promenili politiku kako bi se suočili sa izazovom sa kojim se borimo - kaže Tim Mekfi, portparol Evropske komisije za klimatske akcije i energiju.

Kada ste pomenuli napore drugih zemalja, da li je teško siromašnim zemljama da ostvare ciljeve kao što to mogu bogate države?

- Pariski sporazum je baziran na druagčijim odredbama odgovornosti, tako da svi moramo da radimo zajedno kao globalna zajednica kako bismo redukovali emisije gasova. Svakako razumemo da će se to dogoditi drugačijim tempom za svaku državu, kao i na drugačiji način. Mislim da postoji političko razumevanje da su zemlje sa najjačim ekonomijama dakle G20, zapravo i najodgovornije za emisiju štetnih gasova i to oko 80 procenata emisije gasova dolazi upravo iz zemalja G20 i na to treba da se fokusiramo. Svako ima svoju ulogu u ovome i zemlje koje imaju mali procenat emisija gasova mogu da povećaju emisije kako se ekonomski trazvijaju. Moramo da nađemo način da se nerazvijene i razvijene zemlje udruže kako bi se ekonomski rast ravijao na čist način. Evropska unija pomaže, na primer, dajući praktične savete, zatim su na raspolaganju stručnjaci i tako dalje. Evropska unija najviše doprinosi finansiranju pomoći u klimatskim promenama, ulažući u projekte širom sveta za klimatska rešenja, kako u emisiji štetnih gasova tako i za adaptaciju na klimatske promene.

Vema važan sastanak KOP 28 održaće se krajem ove godine u Dubaiju. Šta možemo da očekujemo i šta će biti primarna diskusija?

- Glavni fokus na konferenciji KOP 28 ove godine će biti globalno preduzimanje akcija. Ovo je prva provera šta se postiglo od Pariskog sporazuma, kako bi se videlo da li se postiže cilj ili ne i to za rast temperatura iz tog sporazuma. Od još većeg značaja će biti diskusija o tome kako da da se naprave promene koje je neophodno napraviti. Globalno preduzimanje akcija je veliki politički fokus. Tome će biti posvećena najveća pažnja. Najveća diskusija će biti oko toga da nismo ostvarili cilj rasta temperature iz Pariskog sporazuma, ali moramo da stvorimo proces i to je ono što ćemo uraditi, da povećamo implementaciju postizanja cilja i adaptaciju tih ciljeva ukoliko je potrebno. Kada govorimo o fokusu konferencije KOP 28, to će biti energetski sistemi. Dekarbonizacija, smanjenje upotrebe fosilnih goriva, nafte, uglja i gasa, kao i poboljšanje energetke efikasnosti i prelazak na obnovljive energije širom sveta. Vidimo napredak u tome, ali moramo da ubrzamo proces kako bismo to postigli do 2030. godine.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Yettel Hipernet TV i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs/Saša Dobrijević