Nemački magazin "Špigl" objavio je podužu i detaljnu istragu o napadu na gasovod Severni tok u septembru prošle godine.

U njemu se citiraju nemački istražitelji – koji preduzimaju ono što je jedan visoki bezbednosni zvaničnik opisao kao "najvažniju istragu posleratne istorije Nemačke zbog njenih potencijalnih političkih implikacija" – i izvestili da "upečatljiv broj tragova ukazuje na Ukrajinu".

Cevovodi su izgrađeni za transport ruskog prirodnog gasa u Nemačku, a "Špigl" je izvestio da je operacija imala za cilj da nanese "trajnu štetu funkcionalnosti države i njenih objekata. U tom smislu, ovo je napad na unutrašnju bezbednost države".

- Svi zaziru od pitanja posledica - rekao je za magazin član parlamenta iz stranke koja je deo vladajuće koalicije.

Nensi Fezer, nemačka ministarka unutrašnjih poslova, rekla je da se "nada da će (nemački) savezni tužilac pronaći dovoljno tragova da optuži počinioce".

"Špigl" piše i da, iako Nemačka "ne može jednostavno da odbaci tako ozbiljan zločin... obustavljanje podrške Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije takođe ne bi bila opcija". Ako bi SAD pružile pomoć u napadu, to bi dodalo dodatnu složenost pitanju sa kojim se suočavaju nemački kreatori politike, dodaje se.

Prema izvorima magazina, istražitelji su sigurni da su saboteri bili u Ukrajini pre i posle napada.

w-57959137.jpg
SWEDISH COAST GUARD HANDOUT 

"Zaista, ukupna slika koju formiraju zagonetke tehničkih informacija je postala prilično jasna. A mogući motivi se takođe čine jasnim međunarodnim bezbednosnim krugovima: cilj je, kažu, bio da se Moskva liši važnog izvora prihoda za finansiranje rata protiv Ukrajine. I istovremeno da se Putinu jednom zauvek oduzme njegov najvažniji instrument ucene protiv nemačke vlade", piše u tekstu "Špigl".

"Špigl" je, zajedno sa nemačkom televizijom ZDF, okupio tim od više od dvadesetak novinara koji su istraživali šest meseci eksploziju gasovoda Severni tok. Njihovo izveštavanje vodilo ih je širom sveta: od Moldavije do Sjedinjenih Država; od Stokholma preko Kijeva i Praga do Rumunije i Francuske. Većina informacija dolazi iz izvora koji se ne mogu imenovati: od obaveštajnih agencija, istražitelja, visokih zvaničnika i političara. I dolazi od ljudi koji su, na ovaj ili onaj način, direktno povezani sa osumnjičenima, piše magazin.

Kurir.rs/Blic