KIŠA UKRAJINSKIH RAKETA PADALA NA RUSKU TVRĐAVU: Detalji napada na Sevastopolj, oglasio se Kijev - oko ovoga se najviše spekuliše

Iz Kijeva su potvrdili da je preko noći izveden raketni napad na brodogradilište na Krimu, rekavši da su dva broda ruske Crnomorske flote oštećena, što je "veoma dobar rezultat" za Ukrajinu.

U sredu ujutru u komentaru za Kijev Post, izvor u ukrajinskoj vojno-obaveštajnoj direkciji (GUR) potvrdio je da je Kijev izveo napad, dodajući:

"Postoje informacije najmanje o uništenju velikog desantnog broda i podmornice. Ovo je, naravno, veoma dobar rezultat."

Preliminarni izveštaji sugerišu da su oštećena plovila ruska podmornica klase Kilo i desantni brod Ropuča.

Izvor ukrajinskog medija nije otkrio koje oružje je Kijev upotrebio u napadu, rekavši: "Neka neprijatelj sam shvati i utvrdi šta tačno prolazi kroz njegova sredstva protivvazdušne i protivraketne odbrane".

Sevastopoljsko brodogradilište održava i opslužuje ruske brodove i podmornice, od kojih se mnoge koriste za lansiranje raketnih napada na ukrajinske gradove.

Izvor je dodao: "Ovaj objekat je bio od posebne važnosti za neprijatelja, uzimajući u obzir mogućnosti popravke i održavanja brodova Crnomorske flote Ruske Federacije.

"Na ovaj ili onaj način, cela neprijateljska flota se koristi protiv Ukrajine. Izbacivanje iz stroja velikog amfibijskog broda je veoma važno. To znači smanjenje rizika budućih amfibijskih operacija ili raznih operacija evakuacije sa Krima za agresora. Stoga je danas važno pogoditi i oštetiti ove objekte."

Koje su krstareće rakete mogle biti upotrebljene?

Ukrajinski Telegram kanal Insajder UA citirao je objavu komandanta ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Mikole Oleščuka da je raketni udar na Krim izveden uz pomoć avijacije, ne ulazeći u detalje o tome koje oružje je korišćeno. Pominjanje avijacije sugeriše da je moguće da su za napad korišćene britanske Storm Šedou ili francuske rakete dugog dometa SCALP.

Ovo su jedine dve krstareće rakete sa vazdušnim lansiranjem koje trenutno ima Ukrajina.

Naravno, moguće je da su Oleščukovi komentari bili namerno nejasni kako bi sprečili ruske snage protivvazdušne odbrane da saznaju šta je tačno korišćeno.

Kijev Post piše da Ukrajina radi na razvoju sopstvenih krstarećih raketa dugog dometa za lansiranje sa zemlje, uključujući i derivat protivbrodske rakete R-360 Neptun, kao i sopstvene rakete Koršun i HRIM-2 (modernizovane verzije sovjetskog H-55).

Bilo koji od ovih projektila se mogao koristiti ili odvojeno ili u kombinaciji.

Storm Šedou ili francuski SCALP

Britanska Storm Šedou i francuska verzija SCALP su krstareće rakete koje su razvili MBDA raketni sistemi. Izvozna verzija rakete, za koju se veruje da je isporučena Ukrajini, ima domet od 300 km i modifikovana je kako bi se omogućilo lansiranje sa aviona sovjetske proizvodnje, koje koristi Ukrajina.

Raketa koristi kombinaciju GPS-a, mapiranja terena i drugih senzora da isporuči svoju bojevu glavu od 450 kg na metu.

Derivat Neptuna

Standardni sistem R-360 Neptun može da isporuči visokoeksplozivnu fragmentovanu bojevu glavu od 150 kilograma na ciljeve udaljene i do 300 kilometara. Neimenovani ukrajinski odbrambeni zvaničnici tvrde da će nova verzija biti raketa zemlja-zemlja dugog dometa sa mnogo većim dometom i nosivosti od trenutne rakete. Oleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC), nagovestio je da je taj posao završen.

Koršun / HRIM-2

Iako su tačni tehnički detalji projektila poverljivi, veruje se da će projektili biti dizajnirani za lansiranje iz vazduha, sa zemlje ili sa broda. Koršun će biti podzvučna krstareća raketa koja će se koristiti protiv statičnih kopnenih ciljeva. Biće težak oko 1.300 kg i isporučivati bojevu glavu od 480 kg na domet od oko 700 kilometara.

Veruje se da je Hrim-2 balistička raketa i da će isporučiti istu bojevu glavu kao Korshun, ali na mnogo većoj raketi težine oko 3.000 kilograma. Trenutno se veruje da je maksimalni domet oko 500 kilometara.

Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.

Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

(Kurir.rs/Kyiv Post)