SAMIT G20 – INDIJSKI ISKORAK NA SVETSKU POZORNICU Analiza Darka Obradovića: Zemlja koja se drži podalje od svetskih žarišta

Samit G20 u Nju Delhiju može se tumačiti kao diplomatski trijmf Indije. U prethodnih 10 godina Indija se vešto klonila svih velikih svetskih kriza. Trudeći se da očuva balans između različitih aktera, nastojala je da održi imidž nacije koja se snažno razvija, Indija kao pouzdani sagovornik i partner čuvala je dugo svoju poziciju. G20 je potvrdio rezultate takvog jednog stava poručuje u analizi za Kurir.rs Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu. U autorskom tekstu Obradović se osvrnuo na nove konstelacije u vremenu brzih promena na svetskoj geopoltičkoj sceni.

Indijsko presedavanje samitom 20 najrazvijenijih ekonomija možemo smatrati uspehom a donete zaključke i događaje pre i posle samita možemo tumačiti kao vrlo precizne indikatore budućeg razvoja događaja. U prvom redu indijska diplomatija se više ne može smatrati pasivnim činiocem međunarodnih odnosa.

Koje poruke nam donosi samit G20? U prvom redu izostalo je prisustvo kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina. Ovo je prvo odsustvo kineskog predsednika još od 2012. godine. Postoji nekoliko tumačenja koja mogu pružiti dodatno razumevanje ovog postupka. U pogledu Vladimira Putina više je nego očigledno da je agresija na Ukraijinu u potpunosti izolovala ruskog lidera od svetskih foruma, bili oni samit BRIKS-a ili G20 više nije ni važno. Motivi Si Đinpinga otkrivaju mnogo dublje namere. Naime, nakon promocije nekoliko globalnih inicijativa od strane Pekinga postalo je jasno da se Peking otisnuo u stvaranje paralelnog sistema multilateralnih platformi. Tenzije na relaciji Indija i NR Kina dodatno su uticale na odluku o „bojkotu“, a po sredi nije samo spor oko himalajskog dela državne granice. Indija je pre dve godine zabranila upotrebu kineskih softvera i tik-toka iz razloga nacionalne bezbednosti. Geostrateške analize koje dolaze iz Indije sve više upozoravaju na strateško opkoljavanje od strane Kine. Odusustvo Si Đinpinga možemo tumačiti kao svojevrsnu nameru da se baci senka na Indijsko presedavanje kroz snižavanje kapaciteta samog samita. Ovakav zaključak ima svojevrsni praktični smisao u trenutnoj postavci zvaničnog Pekinga, ali dugoročno može negativno uticati na celokupnu poziciju Pekinga. Sa druge strane Nju Delhi je ovo odsustvo iskoristio za promociju svoje politike kao autentične potrebe globalnog juga.

Tekst deklaracije iz Nju Delhija u velikoj meri odražava i moto samog samita –„ Jedna zemlja, jedna porodica, jedna budućnost“. U tački 8., koja je izazvala i najviše međunarodne pažnje, lideri su potvrdili svoje stavove uz pozivanje na rezoluciju Generalne skupštine OUN od 2. Marta kojom je većinski osuđena ruska agresija na Ukrajinu. Pojedine adrese uključujući i zvaničnu Ukrajinu smatraju da sam tekst deklaracije iz Nju Delhija ne pricizira ekslpicitno osudu same Ruske Federacije, dok učesnici samita smatraju da tu nema dileme jer se tekst u deklaraciji jasno poziva na rezoluciju kojom je Rusija kvalifikovana kao agresorska strana. Ako zanemarimo semantičko tumačenje jasno je na koga se odnosi deo tačke 8. koji poziva na poštovanje teritorijalnog integriteta i apeluje na nedopustivost upotrebe nuklearnog oružja. Koliko deklaracija odražava spoljnopolitičke potrebe Indije pronalazimo u tački 9. gde se konstatuje da G20 predstavlja međunarodni forum za ekonomsku saradnju a ne platformu za razjašnjavanje geopolitičkih i bezbednosnih pitanja. Domaćin je uspeo da održi svoju doslednost.

Afrička unija kao kolektivna regionalna organizacija postala je stalni član G20. Ova odluka će dodatno ojačati poziciju Nju Delhija kao autentičnog lidera globalnog Juga. Organizacija koja okuplja više od 50 država dobila je svoj autentični glas i mogućnost povezivanja sa 20 vodećih ekonomija sveta. Svoje mesto za stolom 20 najjrazvijenijih Afrička Unija zauzela je na predlog američkog predsednika Bajdena. Ovim činom je direktno obesmišljena ideja BRIKS-a kao alternativnog foruma za okupljanje globalnog Juga. Sada će afričke države imati mogućnost šireg povezivanja i sa Zapadom i Istokom čime neće biti ograničene u izboru partnera. Utakmica za Afriku dobija novu dimenziju.

Kina je značajni gubitnik u ovakvom rasporedu i moraće još dugo da radi kako bi ostvarila svoj cilj kreiranja inicijativa koje će biti sterilne u pogledu zapadnog prisustva. Do sada je Južna Afrika bila jedini afrički predstavnik u G20. Ova odluka suprotno tački 9. Deklaracije odražava duboke geopolitičke motive. Kod vodećih država Zapada sazrela je svest da treba izbegavati potpuno- političko, bezbednosno i ekonomsko pridobijanje država. Na delu je tkz. parcijalno privezivanje partnera. Ovakav pristup odražava realnost na terenu. Tu realnost je demostrirao i nedavno održavni samit BRIKSA. Države koje su nesvrstane ne žele da se odriču mogućnosti saradnje. Ako se države ne usaglašavaju geostrateški ne znači da se neće usaglasiti ekonomski ili tehnološki. Uzmimo primer Brazila, Indije, Indonezije, Meksika, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije. Na ovom primeru na ispitu pada retorika iz Moskve o podeljenom svetu, naprotiv svet je nikad više fragmentisan, oni koji ne uvode sankcije Rusiji istovremeno ne pomažu Rusiji i ne rade aktivno protiv Zapada. Primer je domaćin Indija. Ni jednim svojim potezom Indija nije pomagala Rusiji ili slabila Zapad. Istovremeno Indija je član BRIKS-a ali je član i bezbednosnog američki vođenog QUAD – kvadrilateralnog bezbednosnog dijaloga zajedno sa Japanom i Australijom.

Kao najznačajniji događaj samita treba izdvojiti potpisivanje Memoranduma o razumevanju za uspostavljanje ekonomskog koridora Indija-Bliski istok- Evropa. Potpisnice su SAD, Francuska, Nemačka, Italija, Emirati, Saudijska Arabija i Indija. Reč je u potpunosti geoekonomskom poduhvatu sa ciljem obezbeđenja strateških lanaca snabdevanja i kreiranjem alternative za kineski Put svile koji prati sve veće nepoverenje. Finansijski detalji ovog Memoranduma u ovom trenutku nisu saopšteni. U svakom slučaju uspostavljanjem više modalnog transportnog koridora vođenog motivima isplativosti dovešće do jačanja razmene roba i usluga Jugoistočne Azija preko Indije do Bliskog Istoka i Evrope. Zanimljivo je da su svi potpisnici tvrdokorni američki partneri. Indija je potezom olovke izbacila Kinu kao neprikosnovenog gospodara Azije i pružila Americi geopolitički adut i to kao nesvrstana i neutralna država. Predviđenom mrežom pruga i luka neće biti samo povezana Indija već i Nepal, Bangladeš i Vijetnam. Prema preliminarnoj karti koridor će ići od Indije preko Ujedinjenih Arapskih Emirata-Saudijske Arabije-Jordana-Izraela-Grčke.

Od ovog koridora se očekuje da za 40% smanji potrebno vreme za prenos roba i usluga. Na vrlo visokom mestu se nalazi i sama ekološka održivost ovog projekta od koga se očekuje da zadovolji uslove zelene tranzicije i evropskog Zelenog dogovora. U suštini projekat će nastojati da transportovanje roba ne proizvodi dodatnu štetu u sled emisije štetnih gasova, sa tim u vezi koridor će biti pokretač čitavih novih industrija koje će se oslanjati na održivi transport poput električnog pogona na litijum jonske baterije za kojima raste potreba svakog dana. Sam ekonomski koridor neće imati mnogo smisla ukoliko ne bude bio u skladu sa zelenom tranzicijom jer već sada Evropa nepovratno napušta prljave tehnologije a propisi idu toliko daleko da se više ne gleda sama proizvodnja, koja mora biti ekološki prihvatljiva, već se gleda i sam transport proizvoda da li se on odvija u skladu sa održim razvojem.

Za ovakvu jednu akciju potreban je globalni odgovor i snažno povezivanje razvijenih i ne razvijenih država. Prijem Afričke Unije predstavlja dobar iskorak ka integrisanju Afrike u sveobuhvatne razvojne okvire, ostaje da vidimo koliko će se obećanja po ovom pitanju realizovati. Indija se zalagala za prijem Afričke Unije i pokazala je da vodi računa o svojim nesvrstanim partnerima.
Ovaj koridor je veoma značajan za geostratešku poziciju Srbije koja ima sve predispozicije da iskoristi ovu priliku, treba imati u vidu posetu indijske predsednice Droupadi Murmuu junu 2023, zatim već tradicionalno snažne i prijateljske odnose Srbije i UAE, ključne države koje čine ovaj koridor su tradicionalni srpski prijatelji. Razvoj infrastrukture u Srbiji dodatno pogoduje spremnosti da se iz Grčke prirodno nastavi koridor kroz Srbiju kao sigurnu, pouzdanu i razvijenu učesnicu ovog koridora što će višestruko uticati povoljno na bezbednost i ekonomski razvoj naše države.

Darko Obradović