Iako je već godinama i decenijama poznato da argentinska ekonomija grca u inflaciji, ovog meseca stgli su poražavajući podaci.

Godišnja stopa inflacije u Argentini je u avgustu porasla na 124,4 odsto i dostigla najviši nivo od 1991. godine. Ovo je izazvalo zastrašujuću krizu i skok troškova života u ovoj južnoameričkoj zemlji, u kojoj veći deo stanovništva razmišlja kako će kupiti hranu i platiti stanarinu. U međuvremenu, političari se spremaju za predsedničke izbore koji su zakazani za oktobar, a ono najgore se tek očekuje - stopa inflacije će do kraja godine dostići neverovatnih 170 odsto.

Skok cena hrane i osnovnih životnih potrepština, mnogo veći nego što je iko očekivao, primorao je siromašne Argentince da svakodnevno obilaze brojne radnje u potrazi za boljim ponudama i jeftinijim opcijama, jer poskupljenja ostavljaju velike razlike u cenama od jedne prodavnice do druge.

Lov na hranu

Avgustovska mesečna inflacija od 12,4 odsto – cifra koja se poklapa sa godišnjom inflacijom u većini zemalja širom sveta, dovela je do toga da se preko 40 odsto stanovnika Argentine posmatra kao siromašno. Takođe je dovela i do besa kod tradicionalne političke elite, jer – izbori su zakazani za oktobar i za njih se treba pripremiti. Za to vreme, građani se pripremaju za nešto drugo – lov na jeftiniju hranu.

„Mnogo je teško. Svaki dan stvari koštaju malo više, to je kao da se uvek takmičite sa vremenom, u potrazi i traženju. Kupite sve što je jeftinije na jednom mestu, a odete na sledeće mesto i kupite nešto drugo“, rekla je lokalnim medijima Laura Celiz dok je kupovala namirnice u Tapijalesu na periferiji Buenos Ajresa.

Njen suprug Fernando Kabrera (59) je izračunavao sume na kalkulatoru, kako bi uporedio cene voća i povrća.

„Na ovaj način pokušavamo da pobedimo inflaciju ili da se bar malo takmičimo“, dodao je on.

Analiza stručnjaka Centralne banke, objavljena nakon izlaska novih podataka, predviđa da će inflacija do kraja godine iznositi oko 169 procenata, što je nagli porast u odnosu na procenu od 141 procenat samo mesec dana ranije. Predviđena je mesečna inflacija od 12 odsto u septembru i 9,1 odsto u oktobru.

s.jpg
AP Photo/Gustavo Garello 

Argentina je sada upletena u ciklus ekonomskih kriza, sa velikim opasanjem vrednosti pezosa, što dovodi do stabilne depresijacije, trocifrene inflacije, negativnih rezervi Centralne banke i slabljenja privrede zbog suše koja pogađa poljoprivredu.

Zemlja se takođe bori da spasi dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji je vredan 44 milijarde dolara. Pored toga, Argentina se suočava sa opasnošću da će morati da plati pravne troškove od 16 milijardi dolara, nakon presude američkog suda u vezi sa državnim preuzimanjem energetske kompanije IPF pre jedne decenije.

Kriza u senci izbora

Sve ovo dešava se dok je u toku kampanja za predsedničke izbore sledećeg meseca. Radikalni libertarijanac Havijer Milej je na iznenađenje mnogih favorit ispred kandidata establišmenta za ministra ekonomije Serhija Mase i konzervativke Patrisije Bulrih.

A sama inflacija bi ipak mogla da se pogorša usred izborne neizvesnosti. Među onima koji su preživeli krizu osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, rane su i dalje sveže, a aktuelna situacija zlokobno podseća na veliku grad i siromaštvo iz prošlosti.

„Neke procene kažu da bi inflacija do kraja godine mogla da iznosi i 180 odsto, zbog čega govorimo o rekordnim nivoima inflacije“, rekao je lokalni ekonomski analitičar Damijan Di Pejs, dodajući da druge nacije u regionu ne doživljavaju ovakve krize.

Ministar ekonomije Masa, koji je smanjio poreze da bi ublažio uticaj inflacije na radnike, rekao je da je avgust bio „najteži“ mesec, upirući prstom u MMF.

„Devalvacija valute od 20 odsto, koju je nametnuo MMF, znali smo da će pogoditi džepove svih argentinskih porodica“, rekao je on.

Vlasnici preduzeća, koji se i sami suočavaju sa teškim ciklusom rasta veleprodajnih cena, takođe pate od nestašice proizvoda zbog neizvesnosti od inflacije.

Mesar Marselo Kapobijanko (53) plaši se da će morati da zatvori svoju prodavnicu i razmišlja o emigriranju u inostranstvo. On prikazuje cene mesa u dolarima, valuti koju mnogi koriste kao utočište od stalne devalvacije pezosa.

„To je dramatično. Ne znamo kako ćemo platiti kiriju ovog meseca, kako ćemo platiti struju“, rekao je on u svojoj mesari u Olivosu, na periferiji Buenos Ajresa.

„Ljudi su ljuti i imaju pravo da budu jer ne mogu sebi da priušte da kupe kilogram mesa. Već razmišljamo o tome šta ćemo da uradimo jer, u stvarnosti, ako se ovo nastavi, mislim da ćemo morati da zatvorimo radnju“, rekao je on.

Kurir.rs/Nova