Borbe u Ukrajiniobeležava upotreba dronovaviše nego u bilo kom prethodnom sukobu u istoriji.

Zbog toga je potrebno osloniti se na dobavljače letelica i to konkretno na Kinu. Iran i Turska proizvode velike vojne bespilotne letelice, ali jeftini dronove za široku potrošnju, koji su postali sveprisutni na frontu, uglavnom dolaze iz Kine, najvećeg svetskog proizvođača.

Dok su Ukrajinci proučavali sve vrste dronova i rekonstruisali ih da postanu oružje, morali su da pronađu nove načine za održavanje svojih zaliha i nastavak inovacija. Ipak, ti ​​su se napori suočili s više prepreka jer su kineski dobavljači smanjili svoju prodaju s obzirom na nova pravila ograničavanja izvoza komponenti bespilotnih letelica.

Kineske kompanije DJI, EHang i Autel naprave milione dronova godišnje za fotografe amatere, entuzijaste, profesionalne snimatelje... DJI, najveći proizvođač bespilotnih letelica u Kini, ima više od 90 posto udela u globalnom tržištu bespilotnih letelica.

Ipak, poslednjih meseci kineske kompanije smanjile su prodaju bespilotnih letelica i komponenti Ukrajincima, zbog čega su u Kijevu često prisiljeni da posuđuju ​​i švercuju ono što im je bilo potrebno kako bi nadomestili uređaje.

Procenjuje se daUkrajinagubi oko 10.000 dronova mesečno, a kineska ograničenja mogla bi pogoršati probleme ukrajinskog lanca snabdevanja ove zime. Ukrajinci pokušavaju da naprave što više bespilotnih letelica, a država je namenila milijardu dolara za program koji pomaže startapove i druge napore u nabavci dronova.

- Moramo da uverimo kineske kompanije da nam pomognu s komponentama jer im nije baš drago da nam pruže pomoć - rekla je Marija Berlinska koja je stručnjak za borbene bespilotne letelice.

Berlinska je dodala da je pobeda u ratu postala "tehnološki maraton".

Ukrajinci su u avgustu zbog toga isprobavali novo oružje - prenamenjeni poljoprivredni dron poznat kao "šišmiš". Bespilotne letelice sada nose granate teške 20 kilograma kojima se mogu gađati i tenkovi.

Kompaniju "Reactive Drone", koja ih proizvodi, 2017. godine osnovali su Oleksij Kolesnik i njegovi prijatelji nakon što su kineske subvencije dovele do prenatrpanosti komponentama za bespilotne letelice koje su se tamo proizvodile.

Kolesnik je to iskoristio kako bi nabavio delove za vlastite poljoprivredne dronove koje je potom prodao poljoprivrednicima koji su ih koristili za prskanje pesticida.

Kad je počeo rat, sve se promenilo, a Kolesnik i njegov tim prenamenili su svoje poljoprivredne dronove za borbu.

(Kurir.rs/Večernji/Njujork tajms/Foto:Ilustracija)