PANIKA U PARIZU: Zbog krvopija Francuzi izbegavaju vozove, viđene u bioskopima, u stanovima se odomaćile, gamižu DOK LJUDI SPAVAJU

Najezda stenica pogodila je Pariz i druge francuske gradove, izazivajući talas insektofobije i postavljajući pitanja o zdravlju i bezbednosti tokom Olimpijskih igara sledeće godine.

Ono što je slučaj jeste da se broj viđenja stenica povećao tokom poslednjih nedelja – i da taj uzlazni trend traje nekoliko godina.

- Svakog kasnog leta vidimo veliki porast stenica. To je zato što su se ljudi kretali tokom jula i avgusta, a vraćaju ih u svom prtljagu. Svake je godine sezonsko povećanje broja stenica više od broja prethodne godine - kaže Žan-Mišel Berenže, entomolog u glavnoj bolnici u Marselju i vodeći francuski stručnjak za stenice.

U Parizu, dugotrajnom strahu od zaraze koji osećaju stanovnici stanova (od kojih je jedan od 10 iskusio stenice u poslednjih pet godina, prema službenim podacima) dodati su novi izvori za nervozu.

Izveštaji da su stenice nedavno viđene u bioskopima nisu dokazani, ali su shvaćeni ozbiljno. Isto tako tvrdi da su ljudi doživeli napad stenica u vozovima.

A sada i gradska kuća Pariza i vlada predsednika Emanuela Makrona pozivaju na akciju. Mera toga koliko ozbiljno shvataju problem – i kako treba zaštititi imidž Pariza uoči Igara 2024. – je to što ne odbacuju paniku od stenica kao izum društvenih medija.

Jer i to je deo priče.

Vlasnici bioskopa – koji su već zabrinuti zbog pada posećenosti – ozbiljno su uplašeni kada kruže video snimci na kojima se vide neidentifikovane grinje na sedištu. Ljudi u metroima počeli su da proveravaju presvlake na kojima sede. Neki više vole da stoje.

- Ove godine postoji novi element – a to je opšta psihoza koja je uzela maha. To je na neki način i dobra stvar jer služi osvešćivanju ljudi o problemu i što pre delujete protiv stenica, to bolje. Ali, velik deo problema se preuveličava - kaže Berenže.

Činjenica je da se stenice vraćaju, i to možda već 20 ili 30 godina. Ali to nije samo u Francuskoj, nego svuda.

Nekoliko je činioca, od kojih je globalizacija – kontejnerska trgovina, turizam i imigracija – najvažniji. Klimatske promene mogu se isključiti. Stenica – cimex lectularius kako joj je latinsko ime – pripitomljeno je biće. Ide tamo gde ljudi idu.

Nakon Drugog svetskog rata broj stenica – znatno je smanjen širokom upotrebom DDT-a. Ali tokom godina, DDT i mnoge druge hemikalije su zabranjene zbog njihovog učinka na ljude.

A u međuvremenu, populacija stenica je promenjena eliminacijom onih stvorenja koja su bila genetski osetljiva na hemijsko iskorenjivanje. Oni koji su preživeli DDT su preci današnje vrste, koji su kao rezultat toga daleko otporniji.

Treći činilac može biti smanjenje broja bubašvaba, uglavnom zahvaljujući čišćim domovima. Bubašvabe jedu stenice.

Ne bojte se: niko ne predlaže ponovno zarazu domova bubašvabama kako bi se rešili stenica.

Prema Berenžeu, u razvijenom svetu ljudi su skloni panici zbog stenica jer smo izgubili kolektivno sećanje na njih. U drugim delovima sveta oni su još uvek uobičajeni.

Istina je da su stenice pretnja – ali opasnost je više psihička nego fizička. Stenice možda ne izgledaju lepo, ali koliko je poznato ne mogu preneti bolesti. Njihovi ugrizi su neprijatni, ali ne traju dugo.

Odbacuje svoje egzoskelete u redovnim intervalima; ostavljaju izmet u obliku crnih tačkica (svarena krv); migolji se od oduševljenja kad oseti ljudski miris; a bez hrane može izdržati i godinu dana.

Ali prava šteta je za mentalno zdravlje zaraženog.

Pre godinu dana moj 29-godišnji sin pronašao je stenice u svom stanu. Izbacio je svoj krevet; oprao svu svoju odeću; oribao stan od vrha do dna. Ali ipak nije mogao da zaspi. Počeo je da zamišlja kako mu stvari gmižu po koži. Stenice su mu postale opsesija.

Tek nakon skupe parne obrade njegovog stana, ponovno je mogao da diše. Neki kontrolori štetočina koriste pse tragače kako bi ih pronašli.

“Imati stenice u stanu nije smešno. Ali, postoji mnogo nategnutih priča o tome kako se lako mogu proširiti od tačke A do tačke B. Po mom mišljenju, način rešavanja stenica nije ciljati na sve. Svaki put kad neko od tih ljudi koji imaju stenice u svom domu izađe iz kuće ili stana, oni šire stenice. Oni su ti kojima treba pomoć - kaže Berenže.

(Kurir.rs/BBC/N1 Zagreb)