ULTIMATUM ZA BERLIN: Nema ulaska u SB UN ako ne plati reparacije za Drugi svetski rat
Poljskoj bi bilo "teško" da podrži kandidaturu Nemačke ako bude predložena za stalnu članicu Saveta bezbednosti UN, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Arkadijuš Mularčik.
Diplomata je objasnio da Varšava očekuje od Berlina da plati reparacije za štetu koju su Poljskoj naneli nacisti tokom Drugog svetskog rata.
U tekstu koji je u četvrtak objavio "Njuzvik", Mularčik je opisao da ovo pitanje još uvek deli Poljake i Nemce, pri čemu je krivica u potpunosti na Berlinu. Prema članku, nacistička okupacija Poljske između 1939. i 1945. odnela je 5,2 miliona života, a milioni su bili prisiljeni u ropstvo. Do kraja Drugog svetskog rata, poljsko stanovništvo je bilo oko 30 odsto manje nego na njegovom početku, napisao je Mularčik. Ekonomiji zemlje trebalo je više od tri decenije da se oporavi na predratni nivo, dodao je on.
„Uprkos tome što je Poljska pretrpela najveće ljudske i materijalne gubitke od svih evropskih zemalja tokom rata, nije dobila nikakvu reparaciju“, rekao je diplomata, napominjući da je Berlin obezbedio obeštećenje „svim drugim državama žrtvama Drugog svetskog rata nakon Potsdamske konferencije 1945.”.
Mularčik je saopštio da bi „bila čigledna kontradikcija da Nemačka igra ulogu garanta mira ako izbegne odgovornost za svoje zločine u Drugom svetskom ratu“.
Zamenik ministra spoljnih poslova Poljske izrazio je optimizam da će dve zemlje na kraju rešiti to pitanje. Međutim, s obzirom da je Berlin do sada odbijao čak i da započne takve razgovore, „njegova kandidatura za stalno mesto u Savetu bezbednosti UN bila bi apsurdna“, zaključio je Mularčik.
U junu je Vašington post, pozivajući se na anonimne izvore, tvrdio da SAD razmatraju predlog za proširenje Saveta bezbednosti UN. Ovo bi verovatno uključivalo uključivanje nacija kao što su Nemačka, Japan i Indija kao potencijalne stalne članice.
Poljska je vršila pritisak na Nemačku da se pozabavi odštetom u vezi sa Drugim svetskim ratom od prošle jeseni kada je njen parlament izglasao da traži 6,2 biliona zlota (1,36 biliona dolara) odštete od svog suseda. U maju ove godine, Mularčik je kritikovao Nemačku zbog, kako je ocenio, „kukavičkog“ stava odbijanja da se uključi u diskusiju o tom pitanju.
Berlin, sa svoje strane, insistira da je to pitanje rešeno kada se Varšava odrekla prava na restituciju 1953. u skladu sa sporazumom sa Istočnom Nemačkom, sa konačnim rešenjem postignutim prema sporazumu o ponovnom ujedinjenju Nemačke iz 1990. godine.
Kurir.rs/ARt.com/Alo
"IZGLEDA DA SU ČLANOVI MOJE PORODICE NAJVAŽNIJA TEMA LITIJUMA" Vučić: I dalje sam spreman da razgovaram sa svakim, oni znaju da nemaju ni jedan jedini argument