ŠTA ĆE BITI SA TAOCIMA I ŠTA ŽELI HAMAS: Čuvaju ih u tunelima i koriste za ucenu, Izrael u teškoj situaciji

Hamas, militantna grupa koja kontroliše Gazu koja je izvela iznenadni napad na Izrael, uzeo je mnoštvo talaca otkako je upao preko granice u sukobu koji je počeo u subotu.

Sudbina otetih Izraelaca ali i brojnih stranih državljana je neizvesna.

Koliko je talaca?

Vojni zvaničnici su rekli da su među taocima i stariji ljudi i deca. Većina je odvedena iz malih izraelskih pograničnih gradova u subotu ujutro.

Portparol Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) Danijel Hagari saopštio je u četvrtak da Hamas drži najmanje 97 osoba kao taoce, čiji identitet je potvrđen.

Hamas i militantna grupa Islamski džihad ranije su saopštili da drže 130 talaca, dok pojedini mediji procenjuju da je najmanje 200 ljudi zarobljeno u Pojasu Gaze, prenosi "Tajms of Izrael".

Ko su taoci?

Mnogi taoci su odvedeni iz svojih domova u izraelskim pograničnim zajednicama, koje su naoružani napadači preplavili u subotu.

Drugi su najverovatnije uhvaćeni iz šumovitog područja u blizini granice gde su proveli noć na muzičkom festivalu. A neki su mirovni aktivisti, deo kolektiva u blizini granice sa Gazom, čiji članovi podržavaju mirovne inicijative i palestinska prava.

Uznemireni i uplašeni, njihovi rođaci su se obratili novinskim organizacijama i platformama društvenih medija, dele fotografije onih koji su nestali i dele video snimke na mreži da traže tragove.

Prema pisanju američkih medija, među otetima ima oko 20 državljana SAD i 16 Tajlanđana.

Gde ih drže?

Abu Obeida, portparol Hamasovog naoružanog krila, tvrdi u izjavi u aplikaciji Telegram da je sakrio „desetine talaca“ na „bezbednim mestima i tunelima otpora“. Rečeno je da militantna grupa koristi podzemnu mrežu odbrambenih tunela, čiji se veći deo nalazi ispod civilne infrastrukture, da putuje neotkriveno i prenosi oružje.

U ponedeljak je Hamasovo naoružano krilo, brigada Al Kasam, saopštilo da su četiri Izraelca koje su držali naoružani ljudi ubijena u izraelskom bombardovanju tokom noći, zajedno sa Palestincima koji su ih držali u zarobljeništvu. Tvrdnja nije mogla biti nezavisno verifikovana.

Šta hoće Hamas

Zauzimanje tolikog broja talaca sugeriše da bi Hamas možda želeo da ih koristi za pregovaranje za razmenu zarobljenika, a možda i da ih koristi kao živi štit dok Izrael uzvraća udarac napadima u Gazi. Ismail Hanije, jedan od lidera Hamasa, rekao je da neće biti razmene zarobljenika sve dok sukobi traju.

U ponedeljak uveče, Hamasovo naoružano krilo zapretilo je da će pogubiti po jednog civilnog taoca svaki put kada izraelski vazdušni napad pogodi stanovnike Gaze „u njihovim domovima bez upozorenja“.

Hiljade Palestinaca nalaze se u izraelskim zatvorima, od kojih su mnogi osuđeni za bezbednosne prekršaje ili umešanost u terorizam. Muhamed Deif, vođa Hamasovog vojnog krila, naveo je zatočenje hiljada palestinskih militanata u izraelskim zatvorima kao jedan od razloga za napad u subotu.

Kakav je odgovor Izraela

Izraelski ministar energetike Izrael Kac poručio je da Pojas Gaze neće biti snabdeven strujom i vodom sve dok taoci ne budu vraćeni u Izrael.

"Humanitarna pomoć Gazi? Nijedan električni prekidač neće biti uključan, nijedna pumpa za vodu neće biti otvorena i nijedan kamion sa gorivom neće ući dok se oni koji su oteti ne vrate kući", napisao je Kac na društvenoj mreži X (Tviter) i dodao da će Izrael humanitarizmom odgovoriti na humanitarizam.

"I niko nam ne može propovedati moral", poručio je Kac.

Usred široko rasprostranjenih kritika o nedostatku pouzdanih informacija o taocima, izraelski premijer Benjamin Netanijahu je u nedelju najavio imenovanje Gala Hirša, penzionisanog generala, za koordinatora za zarobljene i nestale.

Vojska i policija su takođe otvorile zajednički centar za porodice za registraciju nestalih rođaka, tražeći od njih da donesu fotografije i predmete iz kojih mogu da prikupe DNK uzorke.

Kako su rešene prošle talačke krize?

Pitanje Izraelaca u zatočeništvu je duboko emotivno u Izraelu.

Militanti u Gazi su 2006. godine zarobili izraelskog vojnika Gilada Šalita, a Hamas ga je držao pet godina, sve dok nije razmenjen za više od 1.000 palestinskih zatvorenika, od kojih su mnogi osuđeni za smrtonosne terorističke napade na Izraelce. Hamas takođe drži posmrtne ostatke dva izraelska vojnika ubijena u ratu 2014, kao i dva izraelska civila koji su te godine peške ušli u Gazu i za koje se veruje da su živi.

Izraelski višemesečni rat protiv Hezbolaha, libanske šiitske militantne organizacije, 2006. godine takođe je počeo prekograničnim napadom Hezbolaha i otmicom dva izraelska vojnika. Posmrtni ostaci dvojice vojnika vraćeni su u Izrael 2008. godine u okviru razmene zatvorenika u kojoj je Izrael predao pet libanskih zatvorenika, uključujući Samira Kuntara, koji je bio u pritvoru skoro tri decenije nakon što je osuđen u vezi sa ozloglašenim napadom.

Kako uzimanje talaca utiče na rat

Izraelskim snagama je sigurno rečeno da pokušaju da izbegnu akcije koje bi mogle da naškode taocima. Tokom ovog sukoba, pomoć američkih i drugih obaveštajnih agencija verovatno će pomoći Izraelu da locira mete za napad i taoce koje treba da spase. Neki taoci bi mogli da budu pronađeni i ponovo spojeni sa svojim porodicama.

Hamas će verovatno iskoristiti talačku dramu da izazove trajnu medijsku pažnju. Vođe grupe možda smatraju da će objavljivanje fotografija i video snimaka na kojima se Izraelci drže u zatočeništvu privući pažnju celog sveta na Hamas. Na kraju, obe strane moraju da budu vrlo pažljive sa narednim koracima.

Da li je moguće posredništvo

Pronaći posrednika kome sve strane veruju biće izuzetno teško, jer je poverenje teško steći u ovom regionu. I bilo da se radi o zemlji sa uticajem – poput SAD – ili međunarodnoj organizaciji, verovatno će se prilika za posrednike da pomognu u organizovanju povratka talaca pojaviti tek nakon što se aktivna pucnjava, raketni napadi i vazdušni udari smire.

Za sada se ipak, oglasila Turska koja se predstavila kao posrednik.

Turski zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da je predsednik Redžep Tajip Erdogan naredio da se pokrenu razgovori, nakon što je ove nedelje kontaktirao sa vlastima država u regionu i ponudio da Turska posreduje u izraelsko-palestinskom sukobu, prenosi Rojters.

- Turska vodi pregovore u vezi sa civilima koje drži Hamas. Po naređenju predsednika Tajipa Erdogana, relevantne institucije su angažovane u tom procesu - rekao je on, ne navodeći više detalja.

Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) u kontaktu je sa Hamasom i Izraelom kako bi pokušao da pregovara o oslobađanju talaca odvedenih u Gazu, saopštila je grupa u četvrtak.

„Kao neutralni posrednik spremni smo za humanitarne posete; da olakšamo komunikaciju između talaca i članova porodice; i da olakšamo eventualno oslobađanje“, naveo je Fabricio Karboni, regionalni direktor MKCK-a za Bliski i Bliski istok, u saopštenju.

Kurir.rs/Blic