ISTORIJSKO OTKRIĆE ASTRONOMA: Naučnici uspeli da odgonetnu najveću misteriju Meseca! PROUČAVALI APOLO KRISTALE ATOM PO ATOM
Istorija i nastanak Meseca već vekovima zbunjuju astronome.
Sada su naučnici otkrili da je satelit naše planete 40 miliona stariji nego što su do sada mislili, a to otkriće pomaže da se preciznije odredi geološko poreklo Meseca.
- Vreme formiranja Meseca je važno jer je tek nakon toga Zemlja postala naseljiva planeta na kojoj do danas može da postoji život - rekao je za Njuzvik profesor univerziteta u Čikagu Filip Hak.
Mesec prema njegovim rečima doprinosi stabilizaciji ose Zemljine rotacije.
- Plima i oseka na Zemlji i Mesečeva svetlost utiču na okeane i biosferu na Zemlji. Mesec je razlog zašto naš dan ima 24 sata. Bolje razumevanje njegovog nastanka svakako je fascinantna tema - dodaje Hak.
Danas je najšire prihvaćena teorija da se pre više od četiri milijarde godina divovski objekt veličine Marsa zabio u Zemlju i uzrokovao njeno pucanje. Najveći od tada nastalih fragmenata postao je bela kugla sa kraterima koju danas vidimo kao Mesec. No još je misterija kada se to tačno dogodilo.
Hak i njegov tim su korišćenjem mesečevih kristala iz misije Apolo 1972. godine uspeli da to preciznije odrede.
- Kristali su najstarije poznate čvrste stvari nastale nakon ogromnog udara. A budući da znamo koliko su stari ti kristali, mogu da služe kao smernica o vremenu nastanka Meseca - dodaje Hak.
Ti sićušni kristali, koji su vlasništvo NASA, pronađeni su u uzorcima mesečeve prašine i sadrže mineral cirkon odnosno silicijim i kiseonik.
- Kristali cirkona su uobičajeni u kamenoj kori na Zemlji, Mesecu, Marsu i asteroidima kao što je Vesta. Nalaze se u magmatskim stenama poput granita. Cirkoni su vrlo tvrdi i žilavi pa mogu da prežive razgradnju stena. Moguće ih je pronaći u sedimentima i sedimentnim stenama. Kad se cirkoni formiraju mogu da ugrade uranijum u svoje kristale, ali ne i olovo. To znači da olovo u cirkonima potiče od raspada uranijuma - objašnjava Hak.
Njegov tim je proučavao kristale atom po atom i na kraju su uspeli da odrede koliko je atoma unutar kristala prošlo kroz taj proces radioaktivnog raspada. Zna se koliko je otprilike vremena potrebno da se to raspadanje dogodi tako da se ta analiza može koristiti za tačno određivanje vremena nastanka kristala.
- Nakon naše analize nema nikakve sumnje o starosti cirkona od 4,46 milijardi godina. Bio sam vrlo srećan kad sam video da se sa našom novom studijom starost kristala može bez sumnje utvrditi - zaključuje Hak.
Studija je objavljena u časopisu "Geochemical Perspectives Letters" i pokazuje zašto prikupljanje uzoraka s vanzemaljskih odredišta može biti korisno budućim generacijama.
- Ova je studija napravljena na uzorku koji je prikupljen i donesen na Zemlju pre 51 godine. Tada naučnici nisu mogli ni da zamisle vrste analiza koje danas radimo. Možemo da prikupimo uzorak i čuvamo ga decenijama ili duže kako bi buduće generacije sa najnovijim instrumentima mogle da rešavaju naučna pitanja - kaže Hak.
(Kurir.rs/Jutarnji)
"SRBIJU I NJEN RAZVOJ NE SMEMO DA ZAUSTAVIMO" Oglasio se Vučić i poslao snažnu poruku: "Daću sve od sebe u naredne dve godine..." (VIDEO)