ANALIZA FAJNENŠEL TAJMSA: Evakuisani gradovi, firme zatvorene zbog poziva rezervistima, Izraelci traže da "NEKO PLATI OVAJ RAT"

Rat s Hamasom teško pogađa izraelsku privredu, pa ekonomisti predviđaju oštro smanjenje privrednih aktivnosti i velike deficite.

I dok se Izrael još oporavlja od najsmrtonosnijeg napada na svoju teritoriju, trgovina u radnjama na polupraznim ulicama je propala. Rat je pogodio zemlju čija je privreda napredovala, uprkos decenijama sukoba sa Palestincima, dok su okupirana Zapadna obala i opkoljeni Pojas Gaze već dugo pogođeni siromaštvom i nezaposlenošću.

Šok od Hamasovog napada 7. oktobra prisilio je izraelske kafiće i restorane na zatvaranje, a stotine letova su otkazani. Rekordna mobilizacija vojnih rezervista, a dignuto ih je oko 360.000, ostavila je firme koje još uvek rade bez osoblja. Rakete palestinskih ekstremista iz Pojasa Gaze i rastuće napetosti s ekstremistima Hezbollaha u Libanu, koje podržava Iran, pokrenule su evakuaciju velikih područja na severnim i južnim granicama. Rat je izbio nakon što su pripadnici palestinske ekstremističke organizacije Hamas, probili zaštitne ograde oko Pojasa Gaze kako bi pokrenuli višestruki napad u južnom Izraelu tokom kojeg je ubijeno više od 1.400 ljudi, prema izraelskim zvaničnicima.

Izrael je odgovorio bombardovanjem Pojasa Gaze i isključivanjem vode, goriva i struje toj enklavi, zbog čega su zvaničnici Ujedinjenih nacija upozorili da će doći do katastrofalne humanitarne krize. U izraelskom napadu na Pojas Gaze, koji kontroliše Hamas, ubijeno je oko 5.800 ljudi. Takođe su se pojavila strahovanja da će rat prerasti u širi sukob.

Rat i regionalne napetosti odmah su ostavile traga na izraelskim tržištima, berzanski indeks blu čip kompanija TA-35 pao je za devet odsto, a izraelska valuta pala je na ispod četiri šekela za dolar, jer ulagači računaju na produženi sukob sa velikim ekonomskim troškovima, piše Fajnenšel tajms. Takođe, skočila je i cena osiguranja izraelskog državnog duga.

Gaj Beit-Or, glavni ekonomist investicione firme "Psagot", smatra da bi posledice da mogle da budu gore od jednomesečnog oružanog sukoba Izraela sa Hezbolahom 2006. - jednog od njegovih najvećih nedavnih ratova - kao i da bi ekonomski učinak mogao da se smanji za čak dva ili tri odsto između trećeg i četvrtog kvartala.

- Pred nama je duga operacija koja će uzeti ozbiljan danak u izraelskoj privredi. Ljudi otkazuju praznike, zabave, događanja. Ljudi ostaju kod kuće. Deca su kod kuće, pa mnogi ljudi ne mogu da rade. Uz to, škole širom Izraela prešle su na učenje na daljinu - kazao je Beit-Or.

U uslužnom sektoru napetosti su akutne. U normalnoj nedelji taksistkinja Nina Mizrahi iz severnog Izraela obavi 20 do 40 vožnji dnevno. U protekloj nedelji imala je prosečno jednu.

- Nema posla. Stvarno ne znam šta će da rade male firme - rekla je ona.

Stradao je i turizam i to upravo kada počinje tradicionalna sezona oktobar-decembar. Ganit Peleg, predsednica Izraelskog udruženja turističkih vodiča, kaže da su neka putovanja otkazana za čak dve godine, zbog straha da bi osvetnička invazija na Pojas Gazu mogla da preraste u regionalni požar.

- Svakodnevno smo beležili otkaze - navela je Peleg.

Ona je dodala da kolaps poslovanja podseća na ono što se događalo tokom pandemije koronavirusa.

- Tek što smo se oporavili od KOVID-19 i evo nas opet - kazala je Peleg.

U područjima južnog Izraela oko Pojasa Gaze, koja su podnela najveći teret napada Hamasa, znakovi ekonomskih posledica su svuda. Pre rata, Sderot je bio grad od 30.000 ljudi, a do ove nedelje postao je grad duhova sa više od 90 odsto evakuisanog stanovništva i zatvorenim radnjama, a na semaforima na raskrsnicama stalno trepće narandžasto svetlo.

Kako su razmere posledica postajale jasnije, zahtevi za državnom pomoći su rasli. U četvrtak je ministar financija Bezalel Smotrič najavio plan pomoći firmama čiji su prihodi pogođeni kako bi pokrile svoje fiksne troškove, kao i financijsku pomoć za radnike koji ne mogu da dođu na posao. Centralna banka takođe je uskočila, najavivši prošle nedelje da će prodati do 30 milijardi dolara dolarskih rezervi kako bi podržala šekel. Smotrič je rekao da bi, kao rezultat planova pomoći, vladin deficit ove godine mogao da naraste na 3,5 odsto, umesto 1,1 odsto koliko je bilo planirano. Ekonomisti iduće godine predviđaju puno veći minus.

Ali Rafi Gozlan, glavni ekonomista u "IBI investment haus", rekao je da, s odnosom duga i nacionalnog proizvoda koji je niži od 60 odsto i centralnom bankom koja raspolaže s oko 200 milijardi dolara deviznih rezervi, Izrael ide u rat na lošijim temeljima nego u prethodnim sukobima.

- Ovaj put je sasvim drugačije. To omogućuje i Banci Izraela i vladi finansiranje potrebnog budžetskog deficita koji će se prilično naglo povećati. Videćemo priličnu štetu u aktivnostima, ali to ima veze s dulžinom i dubinom vojne operacije - rekao je Gozlan.

Iako je Izrael vodio više ratova u svojoj 75-godišnjoj istoriji, njegova privreda se uvek oporavljala. Erel Margalit, osnivač firme za trgovanje rizičnim kapitalom "Džeruzalem venčur partners", rekao je da se, iako su ulagači postavljali mnogo pitanja o sukobu, poslovi još uvek sklapaju u snažnom tehnološkom sektoru, koji je bio dovoljno robustan da se nosi s tim.

- Izgradili smo industriju visoke tehnologije tokom bezbednosnih izazova - rekao je on.

Džon Medved, izvršni direktor "Aurkrauda", sredstva masovnog finansiranja sa sedištem u Jerusalimu, takođe je rekao da očekuje da će se privreda oporaviti.

- Ono što je bizarno je koliko je to postalo normalno. Ljudi shvataju da rizik postoji svuda. Samo je pitanje kako ga ublažiti - ocenio je Medved.

Čak i usred previranja, neki radnici u sektoru visoke tehnologije vraćaju se na posao.

- Ljudi će morati da se vrate, koliko god ludo bilo ono što ću reći, u neku normalu - kazao je Arijel Koen, izvršni direktor start-upa Navan.

Njegova firma se bavi korporativnom potrošnjom.

- Povratak na posao zapravo je jako važan. Neko će morati da plati ovaj rat - rekao je Koen.

Velfeld sa početka priče je, međutim, oprezniji i za sada ide dan po dan.

- Nadam se da ćemo se iduće nedelje možda vratiti (i otvoriti neke od naših restorana) sa glavnom ekipom i videti što će da se dogoditi. Ali to je komplikovano. Stvarno je komplikovano. Zato što imam osećaj da će ovaj mali šou u kojem se nalazimo potrajati neko vreme - zaključio je Velfeld.

(Kurir.rs/FT/Jutarnji list)