Jedan od heroja nuklearne tragedije u Černobilju oduzeo je sebi život u Moskvi, jer kako je naveo, više nije u stanju da se nosi sa razaranjima radijacionog trovanja. Inženjer fabrike Viktor Smagin (75) skočio je sa balkona svoje stambene zgrade u Moskvi i pao sa više od 45 metara u smrt.

Smakov je bio jedan od prvih na licu mesta u Černobilju 26. aprila 1986. kada je reaktor broj četiri sovjetske elektrane eksplodirao, i bio je ključni svedok užasa. Nuklearno trovanje koje je pretrpeo jer je pomogao u smanjenju štete koju je izazvala elektrana izazvalo mu je dugotrajne zdravstvene probleme.

U oproštajoj poruci koji je ostavilo za svoju porodicu, on je rekao da 37 godina nakon nesreće koja mu je promenila život, više nije mogao da se suoči sa tretmanom koji bi ga održao u životu.

- Dragi moji: Larisa, Dima i Sveta! Sada je vreme da se pozdravimo. Hvala vam puno za godine koje smo živeli zajedno. Bila je to sreća. Žao mi je! - napisao je on.

profimedia0816631627.jpg
Not supplied / WillWest News / Profimedia 

Smagin je 1986. pojurio iz svog doma u svoju zakazanu smenu u elektrani čim je reaktor eksplodirao i počeo da izbacuje radijaciju širom Evrope.

- Unutar zgrada ljudi su se borili protiv vatre. Najopasnije mesto je bilo u turbinskoj prostoriji, jer je ovde požar nešto najgore što može da se desi na stanici nakon eksplozije reaktora. Nije bilo panike, svi su samo radili svoj posao. Osoblje je ugasilo požar i ispustilo ulje u podzemne kontejnere; električari...odzračili vodonik. Mnogi od onih koji su spasili stanicu primili su smrtonosne doze radijacije i nakon toga umrli u bolnici - rekao je on u svojim memoarima o tragediji.

Dan nakon eksplozije, stanovništvo Pripjata je evakuisano, „ali stanica nije mogla da ostane bez nadzora. Zbog toga je osoblje živelo u gradu još nekoliko dana. Tada su deca prevezena u pionirski kamp Skazočni, koji se nalazio dalje od stanice.

- Treba reći da posle nesreće skoro niko nije odustao, iako je bilo veoma zastrašujuće. Od 5.000, najviše šest ili sedam ljudi je pobeglo. I to uprkos činjenici da su svi bili profesionalni i savršeno dobro znali šta je zračenje - pisao je on.

Prema zvaničnoj verziji, radnici su odlučili da izvrše ispitivanja na bloku, uprkos činjenici da je reaktor bio u nepodesnom stanju za takav rad – snage od 200 megavata, umesto potrebnih 700.

Iako je dobio priznanje za svoj trud nakon eksplozije, rekao je da je ova nesreća uništila svačiju sudbinu.

- Oboleo sam od radijacione bolesti, dobio sam doživotnu stigmu, zabranu rada u područjima sa jonizujućim zračenjem, zabranu rada noću, zabranu službenih putovanja i mnoga druga ograničenja.

Dobio je administrativni posao u ruskom ministarstvu ubrzo nakon što je radio u Černobilju.

Kurir.rs/Dejli mejl

Bonus video: