OVAJ SUSED SRBIJE BIĆE NAJVAŽNIJE BOJNO POLJE Analitičar izneo ŠOKANTNE tvrdnje: "EU da reaguje ili će RUSI iskoristiti situaciju"

Maksimilijan Hes, nemački analitičar iz američkog Instituta za istraživanje spoljne politike (FPRI), napisao je tekst za Forin polisi pod nazivom "Rumunija je na opasnoj prekretnici".

Hes navodi da je sam Zelemski otkazao govor, ali je glavni razlog za to bio pritisak koji je stigao od nacionalističke opoziocione stranke Savez za uniju Rumuna (AUR), koji je pretio da će protestovati tokom govora.

Podrška ovoj stranci u Rumuniji je više nego udvostručena od parlamentarnih izbora 2020. Ona vodi i u nekim od anketa uoči izbora za Evropski parlament naredne godine, iako su i Ukrajina i Moldavija zabranile njenom lideru ulazak u te zemlje zbog navodnih veza sa Kremljom.

Hes ocenjuje da je Rumunija na prekretnici - kako u pogledu svoje pozicije prema Ukrajini, tako i u pogledu svoje pozicije u Evropi. Nakon povratka kontroverznog populiste Roberta Fica na vlast u Slovačkoj i okretanja te zemlje, koje je odmah usledilo, u smeru stava koji se približava mađarskom u pogledu protivljenja evropskoj podršci Kijevu, Bukurešt će se verovatno pokazati kao naredno bojno polje po tom pitanju. S tim izuzetkom što je mnogo značajnije.

Rumunija ima veliku ulogu u pružanju humanitarne pomoći i isporuci vojne opreme Ukrajini, ali što je najvažnije, ona je ključni saveznik u omogućavanju da ukrajinsko žito stigne na svetska tržišta. Više od polovine ukrajinskog žita izvezeno je preko Rumunije od početka invazije punog obima koju je Rusija pokrenula u februaru prošle godine.

Rumunski odnosi s Kijevom su osetljivo pitanje na domaćem i međunarodnom planu. Potencijalni zaokret Rumunije će imati velike posledice po šire ekonomsko i političko okruženje u Evropi, pošto ova zemlja treba da igra ključnu ulogu u evropskoj i globalnoj energetskoj bezbednosti u godinama koje dolaze.

Hes navodi da uspešan razvoj proizvodnje gasa u Rumuniji nudi mogućnost otupljivanja ključnog ekonomskog oružja koje je Kremlj upotrebio protiv Evrope uporedo sa ratom u Ukrajini, a to su isporuke prirodnog gasa koje je Rusija počela da koristi kao oružje i pre invazije punog obima na Ukrajinu, što se posle nje dodatno intenziviralo.

Uticaj ove strategije Kremlja bio je značajan, pošto je ona oterala ​​inflaciju u visine kakve nisu viđene decenijama, iako je Evropska unija uspela da smanji sopstvenu zavisnost od ruskog prirodnog gasa.

Povlačenje Rusije iz Crnomorske inicijative za žito u julu nije imalo onako strašan uticaj na globalne cene žita kako se očekivalo, ali je podstaklo napetosti oko evropskih tržišta gasa, uključujući spor Svetske trgovinske organizacije (STO) protiv Mađarske, Poljske i Slovačke zbog njihovih jednostranih ograničenja na ukrajinsko žito, a i AUR i druge rumunske političke stranke su takođe flertovovale sa takvim delovanjem.

Hes ocenjuje da nema mnogo sumnje da će Rusija nastaviti sa takvim naporima kada su u pitanju i razne druge vrste sirovina.

Ipak, gas je tu bez sumnje najznačajniji, pa je za Ukrajinu, Evropu i šire područje Zapada od najveće važnosti da rumunski gas iz Crnog mora poteče što je pre moguće. Rusija, nasuprot tome, ima sve razloge da se tome suprotstavi.

Ruska militarizacija Crnog mora - gde ona kroz nelegalnu okupaciju i pripajanje Krima polaže pravo na teritorijalne vode koje se graniče sa Rumunijom - očigledna je neposredna pretnja, ali ne i jedina.

Hes navodi da u slučaju rumunskog gasa prioritet treba da bude osigurati da se njegova proizvodnja razvija za dobrobit Rumuna, kao i Evrope i Ukrajine. Ali, imajući u vidu njenu prošlost u kojoj je služila ruskim interesima, ideja izbegavanja sankcija mora da se drži podalje od gasne industrije Rumunije koja buja u Crnom moru.

Po mišljenju Hesa, Evropa sada mora da deluje i proaktivno se angažuje kako bi odgovorila na političke zamerke Rumuna, kako AUR ne bi iskoristio situaciju.

(Kurir.rs/Foreign Policy)