"DOKTORE, VRATITE MI MOJE NOGE MOLIM VAS!" Ranjena devojčica (13) u bolnici PREKLINJALA lekare (UZNEMIRUJUĆI FOTO)

Devojčica Lajan el Baz glasno jeca u bolovima kad popusti delovanje analgetika koje prima pošto su joj amputirane noge, nakon jednog od mnogobrojnih izraelskih vazdušnih napada na Gazu.

Osiromašenoj palestinskoj teritoriji, koja je godinama pod izraelskom blokadom, sad i pod opsadom, ozbiljno nedostaje hrane, vode i goriva, a medicinska oprema retkost.

Svaki put kad Lajan otvori oči, vidi svoje zamotane batrljke.

- Želim da mi vrate noge nazad, oni to mogu - kaže u očaju iz svog bolničkog kreveta.

Njena majka Lamija el Baz (47) kaže da je Lajan ranjena prošle nedelje u napadu na četvrt Al Karara u Kan Junisu, u sklopu izraelskog neumoljivog vojnog odgovora na krvave napade Hamasa od 7. oktobra, u kojima je ubijeno više od 1.400 izraelskih vojnika i civila. Prema palestinskojm ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas, više od 9.700 ljudi je ubijeno u Gazi od izbijanja rata, uključujući najmanje 3.900 dece.

Četvoro od njih bili su Lajanini rođaci, ubijeni u udaru koji je 13-godišnjakinju koštao nogu. Lamija kaže da su dve njene kćerke Ihlas i Hitam, kao i dvoje unučadi, uključujući i novorođenče, ubijeni kada je u izraelskom napadu pogođena njihova porodična kuća.

- Tela su im bila u raznesena - kaže Lamija, koja je morala da identifikuje svoje kćerke u mrtvačnici:

- Identifikovala sam Hitam po minđušama, a Ihlas po nožnim prstima.

Lajan, čije su lice i ruke prošarane povredama, pita:

- Kako ću se vratiti u školu kad moji prijatelji mogu da hodaju, a ja ne mogu?

Majka Lamija pokušala je da je umiri...

- Biću uz tebe. Sve će biti u redu. Još uvek imaš budućnost pred sobom.

Postaće doktorka

U delu bolnice gde su pacijenti koji se leče od opekotina na krevetu jedna do druge leže sestre Lama i Sara el Aga, stare 14 i 15 godina. Leče se nakon napada 12. oktobra, u kojem su ubijeni Sarina sestra bliznakinja Sama i dve godine mlađi brat Jaja. Šavovi i ožiljci od opekotina vidljivi su na Laminoj poluobrijanoj glavi i čelu.

- Kad su me prebacili ovamo, zamolila sam sestre da mi pomognu da sednem i tada videla da mi je noga amputirana. Mnogo me je bolelo, ali zahvalna sam bogu što sam još živa - kaže Lama.

Ona nema nameru da dopustiti da joj invaliditet odredi budućnost.

- Dobiću veštačku nogu i nastaviću sa studiranjem kako bih mogla da ostvarim svoj san i postanem doktorka.

Upravnik bolnice Nahed Abu Taema objašnjava da zbog velikog broja pacijenata i sve manjih resursa doktorima često ne preostaje ništa drugo nego da amputiraju ekstremitete kako bi sprečili dalje komplikacije opasne po život ranjenih.

- Moramo birati između spasavanja života pacijentu ili izlaganja riziku dok mu pokušavamo spasti povređenu nogu.

Kurir

Bonus video: