UKRAJINA PROKOCKALA NAJBOLJU ŠANSU DA PORAZI PUTINA! Šok analiza britanskog oficira: Promeniće se odnos SAD prema Kijevu

Ukrajinska kontraofanziva trebalo je ostvari strateški proboj kroz rusku odbranu ili da izazove dovoljno iscrpljivanje neprijateljskih snaga da izazove njihov kolaps, a istovremeno podstakne zapadne zemlje da nastave sa podrškom Kijevu.

Umesto toga, kontraofanziva atrofira ka mrtvoj tački, bez ikakvih izgleda da sa trenutnim vojnim sposobnostima probije rusku dobro utvrđenu odbranu. Ovo čak može da bude optimistično gledište, pošto Rusija nesumnjivo priprema sopstvenu ofanzivu protiv istrošene ukrajinske vojske.

Naravno, teška istina glasi da je kontraofanziva mogla da uspe da su SAD i evropske zemlje pomogle reagovale kako je trebalo. Oni nisu to učinili, pruživši samo onoliko vojne pomoći da Ukrajina nastavi da se bori, ali ni blizu koliko je bilo potrebno da ona obezbedi pobedu protiv tako moćnog neprijatelja. Svaki korak obeležen je odugovlačenjem i nevoljnošću da se Ukrajini pruže alatke potrebne da dovrši posao.

Na primer, nakon meseci neodlučnosti, tek u oktobru su SAD konačno isporučile rakete dugog dometa ATACMS koje su mogle biti odlučujuće da su poslate ranije. Borbeni avioni F-16, koji bi mnogostruko uvećali ukrajinsku borbenu moć, još uvek su daleka vizija.

Iza ovog bednog neuspeha stajala je uspešna ruska kampanja odvraćanja. U trenucima kada je odlučna akcija bila neophodna, pretnje Moskve da će eskalirati situaciju dočekane su bojažljivo i sa strahom. Vašington je prednost umesto ukrajinskoj pobedi dao izbegavanju odmazde. ATACMS je primer toga.

Bajden se bojao Putinovog besa u slučaju da isporuči Ukrajini oružja koje bi moglo da pogodi rusku teritoriju. Međutim, pokazujući ispraznost svojih pretnji kada je ATACMS prvi put upotrebljen prošlog meseca, Putin ih je umanjio, tvrdeći da oružje "ne može da promeni situaciju na linijama fronta".

Sve je to ostavilo Ukrajinu u teškoj situaciji. Evropski lideri, od kojih su se mnogi kolebali od samog početka, sada imaju malo nade da će videti kako se njihova vojna pomoć pretvara u uspeh na bojnom polju. Umorni su od rata i žele da postignu dogovor s Kremljom kako bi ga okončali. To je priznala i italijanska premijerka Đorđa Meloni u telefonskom razgovoru s ruskim šaljivdžijama: "Vidim da je dosta umora, moram da kažem istinu, na svim stranama. Blizu smo trenutka u kojem će svi shvatiti da nam je potrebno da se izvučemo iz ovoga".

To je bilo u septembru. Od tada se pažnja sveta preusmerila s Ukrajine na Bliski istok gde ruski saveznik Iran razbuktava regionalni požar. Putinova strategija iscrpljivanja zapadne podrške Ukrajini nije mogla da bude bolje izvedena. Posledice sukoba na Bliskom istoku takođe su stvorile sve veću zabrinutost kod kuće, pa su američki i evropski gradovi pogođeni masovnim protestima protiv podrške koju njihove vlade pružaju Izraelu.

U međuvremenu se Džou Badenu približavaju izbori. Spoljna politika možda nije odlučujući faktor za obezbeđivanje glasova, ali je svakako jedan od ključnih faktora. Njemu je potreban veliki plus kojim bi poništio afganistanski minus koji njegovi protivnici beskonačno recikliraju. Nadao se da će mu to omogućiti oživljavanje Obaminog nuklearnog sporazuma s Iranom i istorijska normalizacija odnosa između Izraela i Saudijske Arabije. Ali obe opcije sada više nisu na stolu, barem srednjoročno gledano.

Rešenje rata u Ukrajini jedna je od preostalih opcija. Što ako on odluči da pritisne Ukrajinu da pristane na prekid vatre pretnjom uskraćivanja ili smanjenja američke potdrške? Malo evropskih lidera bi se ozbiljno suprotstavilo onome što sugeriše telefonski razgovor Meloni.

Što god se dogodilo, mi - Velika Britanija - moramo da nastavimo da podržavamo plemenitiji, iako teži, put do konačne pobede. Dati Ukrajini vazdušnu nadmoć, borbenu inženjeriju i artiljeriju koje su joj je potrebne da promeni stanje na bojnom polju. Jer, kako sada stvari stoje, samo Putin može da izađe iz ovoga kao pobednik.

(Kurir.rs/Daily Telegraph)

Bonus video: