ISPOVEST OCA KOJI JE MISLIO DA MU JE ĆERKA MRTVA: Pitao je koliko misli da je bila talac Hamasa, odgovorila šapatom "GODINU DANA"

Emili Hend morala je da beži od kuće do kuće, pošto ju je Hamas prisiljavao na to dok su izraelske snage napadale Pojas Gaze.

To je samo jedan od detalja koji je saznao od nje dok se njegova ćerka polako otvara i progovara o tome što se dogodilo nakon što je oteta 7.oktobra i odvedena u Pojas Gaze, mesto koje sada naziva "kutijom".

- Polako se otvara, malo po malo. Saznaćemo kroz što je stvarno prošla dok se bude otvarala. Želim da znam toliko stvari... ali morate da ih pustite da vam sami kažu, kada budu spremni - rekao je Tomas.

Emili je u zatočeništvu držana je zajedno sa drugaricom Hilom Rotem-Šošani i Hilinom majkom Rajom prije nego što su deca puštena prošle subote.

Hend je kazao da je Raja pazila na Hilu i Emili kao da su joj obe ćerke.

On je naveo da je odvajanje Hile od njene majke dve noći pre nego što su devojčice oslobođene, što je suprotno sporazumom sklopljenim između Hamasa i Izraela, "još je jedan dokaz okrutnosti" palestinske ekstremističke organizacije.

Emili je prespavala u Hilinoj kući kada su hamasovci upali u kibuc Beri, a Hend je satima bio zarobljen u svojoj kući i nije mogao da dođe do ćerke.

U tom kibucu je ubijeno oko 130 stanovnika, a drugi su zarobljeni.

Oko dva dana kasnije, čelnici kibuca su mu rekli da su videli telo Emili.

- Samo su rekli: "Pronašli smo Emili. Ona je mrtva". Tad sam uzviknuo: "Da!" i nasmešio se jer je to najbolja vest od svih mogućih koje sam mogao da dobijem. Dakle, smrt se činila kao blagoslov, apsolutni blagoslov - rekao je Hend, koji je mislio da je za Emili bilo bolje da strada nego da je otme Hamas.

Ali, skoro mesec dana kasnije, izraelska vojska mu je rekla da je Emili "vrlo verovatno" živa i da je talac Hamasa.

Hand je rekao da je vojska spojila delove informacija i obaveštajnih podataka.

Među telima ubijenih u kibucu Beri nijedno nije identifikovano kao Emili, u kući u kojoj je spavala nije bilo krvi, a signali mobilnih telefona Hiline porodice praćeni su sve do Pojasa Gaze.

Od osećaja da bi smrt bila blagoslov, sada se užasavao zbog mogućih uslova u kojima je Emili držana.

Hend je, osam nedelja nakon što je poslednji put video ćerku, obavešten da je Emili na listi druge grupe talaca koji će biti oslobođeni prema privremenom primirju između Izraela i Hamasa.

Potom je usledilo dugo kašnjenje razmene zarobljenika, a onda se čulo da je devojčica u prostorijama Crvenog krsta.

- Odjednom su se vrata otvorila i ona je samo potrčala ka meni. Bilo je predivno, baš kao što sam zamišljao. Verovatno sam je prejako stisnuo - rekao je on.

U viralnom snimku on pozdravlja ćerku njenim nadimkom Emuš.

- Tek kad se odmakla, mogao sam da vidim da joj je lice ispijeno, poput mog, dok je pre bilo bucmasto, dečje lice - kazao je Hend o ćerki koja je, kao i ostali taoci, izgubila na telesnoj težini.

Hend je rekao da je nikad nije video tako bledu i bio je potresen kad mu se obratila.

- Najšokantniji detalj tog prvog susreta s njom bio je taj što je sve vreme samo šaptala. Morao sam da stavim uvo na njene usne. U zatočeništvu nisu smeli da stvaraju nikakvu buku - objasnio je Hend.

On je naveo da se u očima Emili "ocrtavao užas", ali se iza prestravljenog pogleda ponovo pojavilo dete kakvo je pre poznavao kada joj je ponudio svoj mobilni telefon u kombiju kojim su išli kući.

- Prvo što je uradila bilo je da je pustila pesmu Bijonse - rekao je i dodao da je i Emili tada ponovo počela da se smeje.

Hend je poveo njihovog porodičnog psa kako bi olakšao čitavu situaciju i u slučaju da se Emili naljuti na njega jer je nije došao da je spase - čega se pribojavao otkako je saznao da je živa.

Pa ipak, Emili je ocu rekla da je mislila da je i on otet.

Kada ju je pitao šta misli, koliko je dugo nije bilo, odgovorila je "godinu dana".

- Osim šaputanja, to je bio još jedan udarac pravo u stomak. Godinu dana! - kazao je Hend.

On je naveo da Emili, čija je kosa bila puna vaški kada je oslobođena, polako dolazi k sebi, ali još uvek puno plače.

- Sinoć je plakala sve dok joj lice nije postalo crveno, nije mogla da prestane. Nije htela nikakvu utehu, valjda je zaboravila kako se utešiti. Pokrila se jorganom preko glave i tiho plakala - rekao je Hend.

On je kazao da je njegova ćerka "vrlo odlučna djevojčica, vrlo snažna".

- Znao sam da će joj njen duh pomoći da pregura sve to - rekao je Hend.

(Kurir.rs/CNN)