"PODRŠKA NATO UKRAJINI SE NE DOVODI U PITANJE": Očigledno je da će Alijansa stajati iza Kijeva koliko god je to potrebno

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu napisao je za Kurir autorski tekst o sastanku ministara spoljnih poslova NATO koji prenosimo u celini.

Iz obraćanja zaključujemo da će NATO nastaviti da primenjuje pristup bezbednosti od 360°, odnosno kada se referišu na globalno nadmetanje to je ništa drugo nego nadmetanje i konfrontacija između Amerike i NR Kine sa svim pratećim ekonomskim, bezbednosnim i političkim rizicima. Postoji duboko uverenje da odnosi dve velike sile nisu geografski lokalizovani na indo-pacifički region. Pored toga, ne odvijaju se u jednom domenu, već u nekoliko.

Stoltenberg je još jednom podvukao da NR Kina nije neprijatelj, ali da njeni postupci jesu izazov za bezbednost koji traži zajednički odgovor. Naravno da NR Kina neće vojno napasti članice NATO, što implicira ponovnu aktuelizaciju nevojnih ili hibridnih pretnji. Ovakva jedna formulacija zahteva potpunu analizu i predikciju kretanja odnosa NR Kine i Evroatlantske zajednice kako bi se drugi međunarodni akteri mogli pozicionirati u kratkoročnom i dugoročnom periodu. Prilagodljivost situaciji očekuje se od svih u Evropi.

NATO kao odbrambeni savez istovremeno predstavlja vodeći regionalni bezbednosni format u okviru koga učestvuje većina evropskih država. Evropska postavka NATO je više nego zanimljiva. Pored 31 članice, nijedna druga država izuzev Rusije i Belorusije ne radi aktivno protiv NATO ili protiv njegovih članica.

U tom smislu ovaj sastanak ministara demonstrira veliki stepen usaglašenosti na relaciji NATO-EU. Sastanak ministara spoljnih poslova još jednom podvlači hibridnu pretnju koju predstavlja Ruska Federacija. Posle epizode s "migrantskim udarom" na Poljsku i Litvaniju tokom 2021, Finsku je zadesio istovetan scenario. Opredeljenje da se Finska podupre u svojoj odbrani od hibridnih nasrtaja predstavlja jedinstven stav.

Rusija se nalazi u statusu glavnog nosioca ugrožavanja evropskih država u domenu konvenvcionalnog sukoba, ali i prema Stoltenbergovim rečima, nastoji da destabilizuje demokratije sajber napadima, dezinformacijama, energetskom ucenom i migracijama. Čitav je spektar izazova koji traže jedinstvene odgovore u okviru političkog dijaloga među saveznicima.

Zapadni Balkan ostaje na visokoj tački prioriteta za očuvanje stabilnosti jugoistočne Evrope. Nerešen status pregovora Beograd-Priština, koji je propraćen oružanim okršajima i sukobima, nametnuo je potrebu za raspoređivanjem dodatnih 1.000 vojnika u okviru Kfora.

Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom za NATO predstavlja važan korak u pogledu unapređenja bezbednosti. Treba imati u vidu da NATO ne učestvuje u procesu dijaloga, ali kao jedini činilac bezbednosti predstavlja veoma važnu adresu za bezbednost kosovskih Srba, a zbog cele situacije neće oklevati da poveća prisustvo trupa na Zapadnom Balkanu.

Podrška Ukrajini se ne dovodi u pitanje, očigledno je da će NATO stajati iza Ukrajine koliko god je to potrebno. Na sastanku ministara nema dileme da li je Rusija polomila zube. Generalni sekretar NATO potvrdio je konstataciju da je Ukrajina oslobodila 50 odsto okupiranih teritorija i naveo tri ključne bitke: za Kijev, Harkov i Herson.

Posebno je zanimljivo da NATO saveznici nemaju nikakva očekivanja i uslovljavanja u pogledu budućih poteza Ukrajine. Naime, kako je rečeno, na Ukrajini je da donosi suverene odluke, a na njima je da te odluke podrže da budu ostvarene. Sada, kao i pre 20 meseci, glavni prioritet je pomoći Ukrajini da se odbrani.

(Kurir.rs/Darko Obradović)