RUSIJA NA PUTU DA DOBIJE RAT! Britanci upozoravaju: Evropa da se pripremi, američka pomoć usporava

Po prvi put otkako je izvršila napad na Ukrajinu 24. februara 2022, stiče se utisak da Rusija može da pobedi u tom ratu.

"Kontraofanziva u zastoji a Rusija može da podnese gubitak od preko 900 ljudi dnevno"

"Ekonomist" ocenjuje da je ukrajinska kontraofanziva zastala, a da Rusija može da podnese da gubi preko 900 ljudi dnevno u borbi za zauzimanje Avdijevke, grada u regionu Donbasa, i zaključuje da je ovaj rat odbrambeni i da može trajati mnogo godina.

U tim okolnostima, prema pisanju britanskog lista, ako se Ukrajina povuče, politička neslaganja u Kijevu ce biti sve glasnija, kao i mišljenja na Zapadu po kojima je slanje novca i oružja Ukrajini samo trošak.

Tokom 2024. Rusija će biti u jačoj poziciji da vodi rat, jer ce imati više dronova i artiljerijskih granata, i zbog toga što je njena vojska razvila uspešnu taktiku elektronskog ratovanja protiv određenih vrsta ukrajinskog oružja, kao i zato i što može da podnese užasne žrtve među svojim ljudstvom.

Dronovi iz Irana, granate iz Severne Koreje

"Ekonomist" podseća da je Moskva nabavila dronove iz Irana i granate iz Severne Koreje, kao i da je Putin radio na tome da ubedi veći deo globalnog juga da ne uključuje previše u ono što se dešava sa Ukrajinom.

Navodi se i da su Turska i Kazahstan postali kanali za robu kojom se snabdeva ruska ratna mašinerija, kao i da se ograničenje cene ruske nafte koje su nametnule zapadne države skoro potpuno zaobilazi.

"Putin ojačao poziciju kod kuće"

Prema oceni britanskog lista, Putin pobeđuje jer je ojačao i svoju poziciju kod kuce.

On sada poručuje Rusima da je ovaj rat borba za njihov za opstanak protiv Zapada, a obični građani su se već navikli na ratno stanje, dok je elita iskoristila i ovaj momenat da zarađuje više novca, navodi "Ekonomist", uz konstataciju da Rusija može sebi da priuštiti da placa doživotne penzije porodicama poginulih boraca.

U takvim okolnostima, raspoloženje u Kijevu je sve mračnije uz nove političke podele i borbu za uticaj, a na Zapadu, iako vlade insistiraju na tome da su posvecene pomoći Ukrajini kao i do sada, ankete širom sveta pokazuju da mnogi sumnjaju u to.

Kao primer, "Ekonomist" navodi borbu Bajdenove administracije da natera Kongres da odobri sredstva u vrednosti od preko 60 milijardi dolara Kijevu, kao i mogućnost da u slučaju da Donald Tramp bude izabran za predsednika, koji je obecao mir u kratkom roku, SAD ođednom mogu u potpunosti da prestanu da isporučuju oružje.

"Evropa da se pripremi, američka pomoć će usporiti"

Prema oceni britanskog lista, Evropa bi trebalo da se pripremi za takvu mogućnost, da će američka pomoć usporiti, ko god da bude u narednom periodu u Beloj kuci.

"Ekonomist" konstatuje i da bi do 2025. pritisak vođenja rata mogao da ima negativne posledice po Putina, i da bi Rusi mogli početi sve više da negoduju zbog prisilne mobilizacije, inflacije i preusmeravanja socijalnih davanja na vojsku, ali da taktika po kojoj treba čekati da se njegov režim uruši, nema smisla.

Evropa mora da posmatra Putina kao glavnu dugoročnu pretnju svojoj bezbednosti, a njeno planiranje odbrane treba da bude osmišljeno tako da ne pokaže Rusiji da postoje slabosti na njenom istočnom krilu, a posebno ako sumnja u spremnost mogućeg budućeg predsednika SAD Trampa da uđe u potencijalni rat u slučaju da neka od država NATO saveza bude napadnuta, zaključuje britanski list.

Takođe navodi da bi najbolji način da se odvrati Putin bio da Evropa demonstrira svoju odlučnost pokazujuci da je u potpunosti posvećena naprednoj, demokratskoj Ukrajini koja gleda na zapad, kao i da se nastave nove tranše vojne pomoći Kijevu, pre svega one iz SAD, uz efikasnije ciljane sankcije kojim bi se ruski režim udaljio od ekonomske elite koja ga finansira.

Kurir.rs/Ekonomist