ANALIZA DARKA OBRADOVIĆA: Glavni zaključci NATO sastanka priprema za krupne odluke samita u Vašingtonu

Ovogodišnji dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova NATO, popularno nazvan ministerijal, obeležilo je nekoliko aktivnih i gorućih tema. Ovaj sastanak je trebalo da posluži kao politička priprema velikog samita u Vašingtonu narednog leta. Događaji sa kojima je suočena evro-atlantska bezbednosna arhitektura zahtevali su određene, ali ne i konačne odluke, navodi analitičar Darko Obradović u analizi za Kurir.

Prilikom obraćanja generalnog sekretara Stoltenberga mogli smo izdvojiti nekoliko tema. Prva i osnovna tema je Ukrajina, zatim Gaza, Zapadni Balkan, Pacifik ali i ratifikacija pristupnog ugovora Švedske od strane Turske. Nakon ministerijala Švedska se nalazi na čekanju.

Tokom dva dana u sedištu NATO-a imao sam priliku da iz prve ruke sagledam način na koji se tumače bezbednosni izazovi, rizici i pretnje.

Pomoć Ukrajini daje rezultate

U pogledu Ukrajine ne postoji ni najmanja dilema o kontinuitetu pomoći u njenoj samoodbrani. U odnosu na medijski i propagandni defetizam koji se širi po pitanju odbrane Ukrajine nešto su drugačiji zaključci samog sastanka ministara spoljnih poslova. Generalni sekretar Stoltenberg izneo je u vidu zaključka da je Ukrajina povratila 50 odsto teritorije koju je Rusija prvobitno zauzela. U Crnom moru, Ukrajinci su potisnuli rusku flotu i uspostavili rute za izvoz žitarica – jačajući globalnu bezbednost hrane. Na sve to treba dodati da je neimenovani NATO zvaničnik izneo podatak o 300.000 ruskih gubitaka (mrtvi i ranjeni) od toga 8.000 ubijenih oficira skopčano sa hiljadama uništenih tenkova, stotinu aviona I druge vojne tehnike. Vojnici vrlo dobro znaju da ne postoji odlučujuća bitka već samo rat kao dugoročan multidimenzionalni process. Upravo u analizi tog procesa treba ići od početka. Situacija na frontu se ocenjuje kao teška i aktivna borba na celoj dužini fronta. Niko od NATO zvaničnika nije mogao da iznese preciznu prognozu ishoda tih borbi. Dominira stav da je rat nepredvidljiv. Ukrajinska vojska bila je u užasnom stanju prethodnih godina, a sva pomoć koja se šalje Ukrajini je više-manje zasnovana na sistemima koji su za njenu vojsku potpuno novi. U ratnim uslovima Ukrajina vrši tranziciju sa sovjetskih na zapadne borbene sisteme. Možda celokupnu složenost demonstrira sam Stoltenberg koji kaže da ne postoji “srebrni metak” za ovaj rat, da su avioni F-16 spremni ali ne i posade tih aviona. Na temu Ukrajine više ne postoji dilemma koliko dugo pomagati, zaključak je da u bezbednosnom interesu svih u Evropi Ukrajinu treba pomagati koliko god da je to potrebno. Nakon ovog sastanka jasno je da Ukrajina nema “rok” za svoju odbranu. Mislim da je najvažnije to što je konstatovano da pomoć u iznosu od 233 milijardi dolara daje rezultate. Ratni uspesi ne mere se samo kvadratnim kilometrima teritorije već mnogim drugim parametrima. U pogledu Rusije evidentno je da u političkom, vojnom I ekonomskom smislu doživljava strateški neuspeh. Njen uticaj je oslabio u Centralnoj Aziji i na Kavkazu. Za NATO saveznike saradnja Rusije i Kine se naziva hipotekarnom. Zapravo Rusija lišena evropskih tržišta i zapadnih dobara svoju sudbinu vezuje za neravnopravan odnos sa Pekingom. Ostaje da se vidi kako će u budućnosti Peking iskoristiti ovu prednost. Ohrabruje da Peking nije slao oružje Moskvi. Moglo se čuti da samo oružje garantuje mogućnost da Ukrajina ravnopravno zaključi mir sa Rusijom, dok sama struktura mira je prepuštena Ukrajini. Iz NATO-a je saopšteno da je njihova uloga da pomognu Ukrajini da ostvari svoje ciljeve. Na pitanje šta se tumači kao Ukrajinski uspeh u prethodnih 20 meseci dobio sam odgovor da je najvažnije to što je Ukrajina prevladala kao suverena, nezavisna, demokratska nacija. Prvi savet NATO-Ukrajina održan je tokom sastanka uz potvrdu ukrajinske posvećenosti reformama.

NATO podrška primirju I humanitarnim pauzama u Gazi

Po pitanju Gaze NATO saveznici su pozdravili primirje sa željom da što duže traje. Zanimljivo je da NATO ne posmatra Bliski Istok kao svoju zonu nadležnosti već kao južno susedstvo. Vredi se podsetiti da je i prilikom osnivanja NATO-a jasno rečeno da , u to vreme, kolonijalne teritorije i sve izvan evro-atlantske regije ne može ući u domen člana 5. – kolektivne odbrane. Sva je prilika da će do samita u Vašingtonu biti sačinjeni ekspertski predlozi za pozicioniranje NATO u region Bliskog Istoka i Severne Afrike. Partneri na koje se oslanja NATO su Izrael i Jordan.

Zapadni Balkan rizičan i stabilan

Razmatranje teme izazova Zapadnog Balkana je nažalost proteklo u senci incidenta u Banjskoj kao i u osudi ranjavanja 93 pripadnika KFOR-a. Ono što posebno može ohrabriti jeste pozicija NATO-a u pogledu Zajednice opština sa srpskom većinom. Njeno formiranje se smatra ključnim korakom za stabilizaciju I bezbednost do političkog rešenja Beograda i Prištine. Srbija se smatra ključnim akterom na Zapadnom Balkanu koji ima suštinski značaj za stabilnost celog regiona. Vrata saradnje ostaju otvorena u skladu sa principima Individualnog akcionog plana partnerstva. To suštinski znači da NATO od partnera očekuje predloge saradnje koji zavise od interesa i potreba partnerske nacije. Srbija 2018. je do sada jedina vežba sa NATO koja se odnosi na vanredne situacije. U pogledu uspostavljanja zajedničkog regionalnog centra za vanredne situacije očekivanja su da to predlože oni koji nisu u NATO-u. Situacija na Zapadnom Balkanu je ocenjena kao rizična ali ne i nestabilna. Bosna i Hercegovina se smatra upravljivim rizikom i pored postojanja zapaljive retorike. Misija KFOR-a pojačana je sa dodatnih 1000 vojnika sa bitno osnaženim kapacitetima I sposobnostima. NATO ukupno ima 5000 vojnika na Kosovu sa ovim pojačanjem. Prisustvo ruskih hibridnih pretnji na Zapadnom Balkanu izaziva zabrinutost. Rusija i pored toga što nije vojno prisutna u našem region poseduje značajne kapacitete za plasiranje dezinformacija I drugih oblika uticaja koji mogu destabilizovati region, jedan od takvih uticaja je i energetska ucena. Po ovom pitanju može se zaključiti da je NATO zainteresovan za zaštitu svojih članica od hibridnih pretnji dok pomoć partnerskim nacijama zavisi od njihove inicijative koja može ići u pravcu formiranja multinacionalnog centra za brobu protiv hibridnih pretnji. Zapadni Balkan se smatra prioritetom za bezbednost Evrope uz ocenu da stabilnost regiona je stabilnost NATO-a.

NATO i Kina odnosi između partnerstva i bezbednosnog izazova

U pogledu NR Kine ističe se da Kina nije protivnik, i da je poželjno da se saveznici upuštaju u dijalog sa Pekingom o pitanjima od zajedničkog interesa. NATO članice imaju aktivnu trgovinsku razmenu sa Kinom. U isto vreme Stoltenberg je dodao da moraju biti jasni u pogledu uticaja kineske politike prinude na njihovu bezbednost. Ukoliko analiziramo situaciju zaključićemo da NR Kina nije vojna pretnja ni za NATO, ali ni Ameriku. Sa druge strane NR Kina ne može još dugo vojno ugroziti NATO članice. Iz Pekinga ne ispoljavaju vojne pretnje ka NATO članicama. Za razliku od Rusije, Kina ne traži vojno sukobljavanje niti emituje takve poruke ka Evropi. Zašto se NR Kina našla kao tema? U kontekstu definisanja političke platforme za samit u Vašingtonu sve je veća važnost adresirati tkz. ne vojne pretnje. NATO još uvek nema odgovor na nekoliko scenarija. Prvi scenario odnosi se na napad na Tajvan. Za sada se samo Amerika obavezala da će vojno intervenisati. Drugi scenario odnosi se na geografski obuhvat NATO-a, a to nije Indo-Pacifik. Treći bitan scenario koji nema odgovor odnosi se na strateške lance snabdevanja. Globalna ekonomska međuzavisnost teško se može rešiti samo vojnim putem. Istovremeno u slučaju da Kina blokira isporuku retkih sirovina kakav će biti odgovor NATO-a? Još uvek nema definisanog odgovora na ovaj izazov. Ko će da deblokira Tajvan u najgorem scenariju? Očigledno Amerika, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i možda Japan. Dakle, NATO nije stvaran da bude globalni odbrambeni savez i nema postavku za globalno delovanje kao što nije projektovan za čitav spektar nevojnih pretnji.

Dominira percepcija da Kina dolazi u Evropu a ne NATO u Aziju. Pitanje bezbednosti kritične infrastrukture postavljeno je visoko na lestvici prioriteta. Ne pre tako mnogo godina, pitanje 5G je ocenjeno kao čisto ekonomska, komercijalna odluka, a onda su zapravo, ne samo zbog diskusija i posla koji smo radili ovde u NATO-u, saveznici shvatili da od onog ko kontroliše 5G mreže zavisi i naša bezbednost , i stoga su saveznici imali mnogo više konsenzusa i mnogo su svesniji bezbednosnih rizika u vezi sa 5G zaključio je Stoltenberg. Očigledno prisustvo kineske 5G mreže predstavlja rizik ne samo za NATO članice u vojnom domenu, zbog takozvanog rizika od “death switch-a” već rizik za bezbednost podataka svih subjekata na tim mrežama. Nakon ovih upozorenja vodeće zapadne IT kompanije će izbegavati da svoje istraživanje i razvoj realizuju u nebezbednom okruženju. Odsustvo kineske 5G mreže biće zlatni standard za poslovanje kako u NATO članicama tako i u drugim državama.

Da li je NATO ostario?

Nakon završenog ministerijala nekoliko je zapažanja i pitanja. Dolazi 75 godina postojanja NATO-a. Za tih 75 godina NATO je opstao kao jedini efikasni odbrambeni savez koji je zaokružio svoju geografsku oblast. Samim tim će ostati dominantan sistem kolektivne bezbednosti na evropskom kontinentu. Globalni izazovi i geostrateška diverzifikacija interesa članica otežaće način donošenja odluka u budućnosti. Strateški koncept iz Madrida predstavlja kolektivnu bezbednosnu procenu i treba sačekati njenu dalju operacionalizaciju na samitu u Vašingtonu. Istočno krilo realizuje zaključke iz Vilnjusa u pogledu jačanja borbenih grupa koje treba da razviju regionalnu specijalnost. Primer Turske i Švedske predstavlja odličan primer kako proširenje članstva istovremeno donosi više prepreka za odlučivanje. Sa jedne strane se nalazi Turska sa svojim legitimnim interesima nacionalne bezbednosti, dok sa druge strane se nalazi 30 država koje ne dele istovetnu zabrinutost. NATO kao spoj bezbednosnih interesa oličenih u konsenzusu efikasno štiti interese svojih članica što vidimo na primeru Turske. Zapravo da li sa takvom postavkom odlučivanja I zadacima koji ne tripe improvizaciju NATO ima kapacitet za nove članice? Definitivno NATO mora ostati regionalni savez. Preklapanje članstva NATO-a i EU olakšava posao u donošenju odluka. Bilo kakva geografska raznovrsnost zablokirala bi ovu organizaciju. Umesto proširivanja NATO-a realno je očekivati aktivnije političko prisustvo NATO u drugim regionima. Novi strateški koncept iz Madrida prilagođava NATO novim bezbednosnim izazovima koji prevazilaze konvencionalne vojne pretnje. NATO će se morati reformisati, odnosno odlučiti kako će se postavljati prema pretnjama izvan svog regiona. To što je NATO regionalan savez ne znači da su pretnje isključivo regionalne. Zbog ovog izazova moraće da podigne nivo političkog angažovanja i prisustva na neuralgičnim tačkama. Još uvek je neizvesna NATO kancelarija u Japanu, dok je NATO centar u Kazahstanu postao realnost. Sledeći NATO centar možemo očekivati u Jermeniji. Partnerstvo sa državama iz indo-pacifičkog regiona zasniva se na potrebama I pozivima partnera. NATO vežbe će ostati regionalne I još uvek se neće sprovoditi širom sveta. Kina postaje sve opasnija za lance snabdevanja što će usloviti redefinisanje koncepta izvora ugrožavanja bez obzira na geografske kriterijume.

Zaključak je da se NATO nalazi u fazi aktivnog prilagođavanja sposobnosti, proizvodnje za vođenje dugotrajnih ratova do suočavanja sa nevojnim bezbednosnim izazovima.

Darko Obradović