PUTINA DO ABU DABIJA PRATILI NAORUŽANI SUHOJI! Nadletali aerodrom dok je predsednički avion sletao (VIDEO)

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je vest da su predsednički avion Iljušin IL-96 sa kojim je ruski predsednik Vladimir Putin leteo u zvaničnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima pratili ruski lovci Su-35S.

Na objavljenom snimku se vidi sam let i praćenje Putinovog aviona, ali i prelet nad Abu Dabijem u trenutku dok je Iljušin sletao na aerodrom gde je ruskom predsedniku priređen svečani doček.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je vest da su predsednički avion Iljušin IL-96 sa kojim je ruski predsednik Vladimir Putin leteo u zvaničnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima pratili ruski lovci Su-35S.

Kako je Peskov objasnio let predsedničkog aviona ruskog predsednika od Moskve pa sve do Abu Dabija kroz sve zemlje preko kojih su leteli pratili su ruski lovci SU-35S i to četiri komada, koji su po dve letelice poleteli u kraćim razmacima, što je dokumentovano i na snimku ruske vojne televizije.

Na snimku se vidi da su svi lovci bili naoružani sa po četiri rakete svaki. U pitanju je kombiunacija raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa R-77 i kraćeg na kraju krila R-73 za blisku vazdušnu borbu.

Na objavljenom snimku se vidi sam let i praćenje Putinovog aviona, ali i prelet nad Abu Dabijem u trenutku dok je Iljušin sletao na aerodrom gde je ruskom predsedniku priređen svečani doček.

SU-35S

SU-35S zadržao je osnovni aerodinamički dizajn i veći deo strukture aviona SU-27, ali se vide značajna aerodinamička poboljšanja sa potpuno novim motorima i digitalnom avionikom. Značajne promene uključuju uklanjanje leđnog dorsala, povećanje kapaciteta unutrašnjeg goriva i postavljanje novih odbacivih dopunskih spoljnih rezervoara za gorivo. Za pogon su izabrana dva turboventilatorska motora Saturn AL-41F-1S (Saturn 117S) sa mogućnošću superkrstarenja, koji ovom avionu daju veliku prednost u odnosu na potencijalne protivnike u režimu vazdušne borbe. Maksimalna brzina aviona je 2,26 maha, dok je dolet 4500 km.

Avionika je potpuno digitalna. U nosu se nalazi radar Tihomirov NIIP Irbis-E koji omogućava detekciju 30 ciljeva na udaljenosti od 400 km i simultano gađanje do osam ciljeva. U režimu vazduh-zemlja (more) radar obezbeđuje mapiranje terena, omogućuje istovremeno napad na četiri površinska cilja sa preciznim naoružanjem vazduh-zemlja (more) dok istovremeno skanira prostor u vazduhu u potrazi za pretnjom, na koju može da lansira aktivno radarski vođene rakete vazduh-vazduh. Cilj veličine 3 metra kvadratna detektuje na udaljenosti od 350-400 km, dok cilj veličine od 0,01 metar kvadratni detektuje na udaljenosti od 90 km. Osim toga u repnoj „žaoki“ se nalazi radar N012 koji je namenjen za pretraživanje zadnje polusfere. Taj uređaj nije namenjen samo za upozoravanje pilota na opasnost već i za upotrebu vođenih raketa vazduh-vazduh za odbranu iz zadnje polusfere. Naime, posle lansiranja rakete R-73 menjaju kurs za 180 stepeni i posle tog napadaju cilj koji avionu preti iz zadnje polusfere.

Avion ima ugrađen top kalibra 30 mm GŠ-301 sa 150 granata. Kao lovac nosi do 12 raketa vazduh-vazduh R-27, R-73 i R-77. Kao lovac-bombarder nosi do 8000 kg ubojnog tereta na 12 nosača na krilima i trupu. Rakete R-77 dometa su 110 km.

Iljušin Il 96

Iljušin Il 96 koji je od 1999. uz manje prekide koristio Vladimir Putin je poznat po svo velikom natpisu crvenim slovima Rossia i predsedničkim grbom.

Vladimir Putin danas na raspolaganju ima specijalnu verziju IL-96- 300PU (M1), specijalnu verziju serijskog Il-96 koji je manji od američkog rivala.

Masa prazna letelice je 117.000 kg, a maksimalna puna 216.000 kg. Dužina aviona je 55 metra, raspon krila je malo veći od Boinga i iznosi 60,10 metara, a visine je 17,50 metara. Il-96- 300 namenjen je za letove na udaljenosti do 11.000 kilometara, a može da prevozi do 300 putnika i 40 tona tereta.

Ukupna vrednost najskuplje ruske letelice – širokotrupnog aviona Il-96- 300 iznosi 300 miliona dolara.

Oznaka PU u nazivu ovog aviona ne označava prva dva slova predsednikovog prezimena, već „komandni punkt“ — jer, ruski lider u ovom avionu može da obavlja i sve državničke poslove kao da se nalazi u Kremlju, uključujući i komandu nad oružanim i strateškim snagama Ruske Federacije.

Oznaka M1 ukazuje da je reč o modernizovanoj i unapređenoj verziji, u odnosu na predsedničke avione izgrađene devedesetih godina prošlog veka, na kojima je leteo Boris Jeljcin. Ruski „avion broj jedan“ nije samo savremeno opremljena letelica sa tri bara, spavaćom sobom i kupatilom sa tuš-kabinom, već i pravi mobilni kabinet predsednika, odakle može da upravlja državom, ali i da komanduje oružanim snagama u uslovima nuklearnog rata.

Konkretno, to znači da ruski predsednik može da ima punu kontrolu nad atomskim „štitom i mačem“, čak i ako su sva ostala komandna mesta uništena. Osim radnog kabineta, površine oko deset kvadratnih metara, avion ima i salu za sastanke i posebnu sobu za specijalnu vezu.

U Putinovom avionu gotovo da nema „stranih uticaja“. Motori su Permski “Slovljev PS- 90A”, specijalnu vezu pravilo je rusko preduzeće „Rolero“ iz Omska, a enterijer je radila domaća kompanija „AFRUS“.

Celokupan posao brige o državnoj floti poveren je preduzeću “Specijalni letački odred (SLO)” „Rusija“, pod neposrednom upravom kabineta predsednika RF.

Inače, odred SLO „Rusija“ osnovan je 5. maja 1956. godine, po odluci sovjetskog lidera Nikite Hruščova. Avio-baza se nalazi se na moskovskom aerodromu „Vnukovo“. Državna vazduhoplovna flota se sastoji od oko 38 aviona i 19 helikoptera i na raspolaganju je najvišim ruskim funkcionerima, pre svega članovima vlade.

Za predsednika lično na raspolaganju su dva Il-96- 300PU(M1). Ukupno, lična flota predsednika Rusije ima 24 vazduhoplova — 13 aviona i 11 helikoptera. U nju ulaze i predsednikovi helikopteri Mi-8, takođe unapređeni u odnosu na osnovnu verziju i modifikovani za potrebe šefa države. Kao i avion, Putinov helikopter je opremljen specijalnom vezom, a takođe i specijalnim uređajima optičko-elektronsko suzbijanje, u slučaju napada raketom „vazduh vazduh“.

Predsednički „iljušin” izrađen je u ukupno četiri primerka u poslednje dve decenije i oni se međusobno gotovo ne razlikuju, kada je reč o tehničkim parametrima. Svi imaju ugrađene sisteme za povećani domet, kao i opremu za komandovanje oružanim snagama u uslovima nuklearnog rata. Konkretno, to znači da predsednik može da ima punu kontrolu nad atomskim „štitom i mačem”, čak i ako su sva ostala komandna mesta uništena.

Kurir.rs/TV Front