RUSI ĆE NAS NAPASTI, PITANJE JE VREMENA: Ova evropska zemlja se sprema za INVAZIJU, strahuju da su posle Ukrajine - ONI SLEDEĆI

Rano je decembarsko jutro, a u estonskoj šumi neprijateljski vojnici gaze kroz debeli sloj snega i već je došlo do razmene vatre. Na ostrvu Saarema u Baltičkom moru, strateškoj teritoriji koju su tokom prošlog veka okupirali i Nemci i Sovjeti, prvi put je raspoređena vojna jedinica iz Francuske da učestvuje u godišnjim vojnim vežbama Estonske odbrambene lige (EDL), formacije koju čine dobrovoljci.

Jedna jedinica pomaže grupi estonskih civila u uniformi, dok druga deluje protiv agresivnih neprijateljskih snaga. Njihov cilj – da budu spremni u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin proširi svoje vojne ambicije sa Ukrajine na baltičke zemlje.

- Rusija želi da poveća svoju moć. Po mom mišljenju, biće još jedne invazije. U našoj zajednici se ne pitamo šta ako, već kada - rekao je poručnik Kristjan Kaup, lokalni načelnik štaba EDL.

Spremaju se za najgore

Ruski susedi iz EU pomno prate šta se dešava u Ukrajini i pripremaju se za najgore. Otkako je Putin anektirao Krim 2014. godine, tri baltičke države povećale su izdatke za odbranu i pokušale da upozore zapadne Evropljane na opasnost koju predstavlja ruski lider.

Sada NATO saveznici slušaju i jačaju istočno krilo vojnog saveza.

Francuska rotira trupe u Estoniji od 2017. godine u sklopu pojačanog prisustva NATO-a. Zajednička taktička podgrupa se nalazi u Tapi u centralnoj Estoniji. Nakon ruske invazije, francuski predsednik Emanuel Makron povećao je takozvanu misiju Link na 300 vojnika. Oni deluju zajedno sa trupama iz SAD i Velike Britanije - koje predvode borbenu grupu NATO u zemlji.

Francuska vojska nije tu da obučava EDL, već da se navikne na ratovanje visokog intenziteta, rekao je kapetan Matje, pripadnik francuske jedinice poslate u Estoniju specijalno za vežbu.

- Glavni izazov su sredstva komunikacije, jer koriste nezaštićene Motorola mobilne telefone - objasnio je Matje.

EDL je formirana 1918. godine kada je Estonija izborila nezavisnost od raspadajuće Ruske imperije, a ponovo je uspostavljena 1990. godine kada je Estonija ponovo stekla nezavisnost od SSSR-a.

Organizacija okuplja dobrovoljce koji žele da odbrane svoj okrug u slučaju napada, sa ukupnom snagom od 18.000 pripadnika pod kontrolom Ministarstva odbrane. Vojnici dobrovoljci kod kuće drže puške i mitraljeze, a vikende provode na obuci borbenih veština i veština preživljavanja.

"Dobro je biti spreman i dobro je pokazati da smo spremni"

U okrugu koji uključuje Saaremu, 2.400 od 43.000 lokalnih stanovnika pripada EDL-u - što je najveći odnos u zemlji.

- Dobro je biti spreman i dobro je pokazati da smo spremni - rekao je poručnik Sander Pielberg, koji se pridružio toj formaciji pre deset godina. Saarema je jedno od strateških estonskih ostrva u Baltičkom moru koje omogućava pristup Finskom zalivu i drugom po veličini ruskom gradu, St. Peterburgu.

Ostrva su dugo bila primamljiv plen za osvajače.

Godine 1917. Nemci su pokrenuli vojnu kampanju da oslabe postcarističku rusku republiku i izvršili amfibijsko iskrcavanje kod Saareme. Bila je to operacija Albion. Ostrvo je tada pripadalo nezavisnoj Estoniji pre nego što ga je okupirao Sovjetski Savez 1940. Godinu dana kasnije, u operaciji Beovulf II, nacistička Nemačka je okupirala ovu teritoriju. Crvena armija je ponovo okupirala ostrvo 1944. godine i Saarema je provela Hladni rat kao izolovana vojna baza. Pristup strancima je bio zabranjen.

- Mnogo stvari je počelo na Saaremi tokom dva svetska rata. To imamo na umu. Moramo da budemo spremni da se branimo i veoma smo zadovoljni što su naši saveznici tu da nas podrže - rekao je komandant Arto Rejma.

Decembarska ratna vežba uključivala je osvajača opremljenog teškim naoružanjem i oklopnim vozilima koji je stigao preko jugoistočne luke Montu da zauzme i kontroliše poluostrvo koje povezuje luku sa ostatkom ostrva. Vežba se izvodi u ostrvskim šumama i putevima, u blizini naseljenih kuća.

S druge strane, EDL i francuska jedinica moraju zaustaviti invaziju i uništiti neprijateljski radar. Kako Estonci nemaju opremu za noćno osmatranje – a sunce zalazi sredinom popodneva – moraju se osloniti na Francuze da ih vode kroz mrak.

Francuska i Estonija imaju veze u oblasti odbrane od 2011. godine.

- Imamo sofisticiranije oružje, ali estonske lokalne jedinice bolje poznaju teren i imaju više obaveštajnih podataka - rekao je kapetan Florijan, vojni oficir misije Link koji vodi francuske "osvajače". Estonci mogu da koriste mrežu kamera na ostrvu da prate kretanje neprijatelja. Sledeće godine različite francuske vojne jedinice biće raspoređene u Estoniji radi vežbi.

Prošireno prisustvo u Estoniji deo je promene u francuskoj odbrambenoj politici pošto se vojska povlači iz sve neprijateljskijih postkolonijalnih afričkih zemalja i okreće se Evropi.

Početkom ove godine francuska vojska je uspostavila kopnenu komandu za Evropu. Francuska je nedavno poslala dodatnu vojnu opremu za svoje trupe u Estoniju, uključujući 18 višenamenskih oklopnih vozila Grifon, laka oklopna vozila AMX-10 RC i vod od četiri samohodne haubice Cezar.

- Partnerstvo ide dobro. Francuska vojska je dugoročno stacionirana u zemljama istočne Evrope. To je bila potpuno nepoznata teritorija za sve zemlje, ne samo za Francusku - rekao je potpukovnik Patrik Ponconi, viši nacionalni predstavnik Francuske u region, koji takođe predstavlja Kopnenu komandu za Evropu.

Francuska i Estonija imaju odbrambene veze od 2011. godine. Estonija je 2018. poslala trupe u operaciju Barkane, francusku misiju u zapadnoafričkom regionu Sahel.

Za francusku vojsku, prelazak iz užarenih pustinja Afrike na zaleđene obale Baltika zahteva određena prilagođavanja.

- Naučili smo da se krijemo i živimo u snegu, spavamo sa ograničenim resursima - rekao je kapetan Florijan. Vojna oprema se prilagođava hladnoći, a vojnici su dobili nove čizme. Zbog blage klime u Francuskoj, obično su samo alpske trupe navikle da rade u dubokom snegu.

- Sve naše trupe će morati da budu iskusne. U slučaju sukoba, mi bismo se pojavili ovde i učestvovali - rekao je potpukovnik Ponzoni.

(Kurir.rs/Index/Politico/Preneo: Đ. M.)