DA LI MILEJ POMERA ARGENTINU OD KINE KA AMERICI? Milić: "Trenutni signali pokazuju da umereni optimizam u Vašingtonu postoji"

Pre par nedelja najvažniju političku funkciju u Argentini zauzeo je jedan atipični lider, čiji su abrazivni politički stil i radikalna protržišna ekonomska politika privukli svetsku pažnju. Iako izbori u ovoj državi najčešće nisu tema, ove godine talas vesti o ovom političkom nadmetanju bio je zanimljiv za međunarodnu publiku.

"Južnoamerički Tramp", kako ga mediji nekada nazivaju, veliki je protivnik učešća države u privredi i zastupnik prozapadne politike. On je građanima obećao stabilizaciju ekonomskih prilika, smanjenje državnog aparata, "dolarizaciju“ privrede i izbacivanje pezosa iz upotrebe, izlazak iz BRIKS-a, kao i raspuštanje centralne banke i smanjenje broja ministarstava u vladi.

Dosta negativne retorike novi predsednik usmerio je protiv Kine i njene vladajuće Komunističke partije, sa ciljem da se odnosi sa ovom državom prekinu. Kada se u praksi gledaju konkretni potezi nakon stupanja na vlast i obećanja, deluje da će oko pojedinih obećanja realizacija ići lako, a kod drugih pitanja prepreka je bilo više.

Geopolitičke i ekonomske okolnosti stvaraju i prilike i rizike za buduću politiku ove države, koja se nalazi politički između dve najveće sile sveta. Sa jedne strane postoji ekonomska povezanost sa Kinom, od koje Argentina ima koristi, prvenstveno oko pojedinih grana privrede i izvoza. Na drugoj strani, bolji odnosi sa SAD mogu dati pozitivne efekte u komplikovanom odnosu ove države sa MMF-om, ali i otvoriti nove prilike za posrnulu argentinsku ekonomiju.

Novi argentinski predsednik uspešno je smanjio veličinu vlade, otkazao priključivanje ove države BRIKS-u, doneo brojne zakone o deregulaciji različitih grana privrede, kao i mere za olakšavanje izvoza poljoprivrednih dobara i energenata. Uvođenje dolara kao valute biće nešto teži zadatak, kao i otkazivanje odnosa sa Kinom. U trenutnoj strukturi argentinskog izvoza, Kina je sa 8,4% udela nešto ispred SAD-a, koje čine 6,6% vrednosti izvoza ove države.

Peking ipak ima važnu ulogu kada se radi o izvozu mesa, soje i žitarica, a kineske kompanije imaju važan udeo kada se radi o energetici i eksploataciji ruda, gde se krije i najveći potencijal ove države.

Pitanje argentinskih prirodnih bogatstava jeste jedno od važnih pitanja za novog predsednika, koji planira da u ovom sektoru izvrši veliki set deregulacija. Takve deregulacije imaju za cilj da u sferi naftne industrije, ali i eksploatacije tražene rude litijuma, otvori mogućnosti za više stranog kapitala koji ovoj državi fali.

Nakon razgovora Havijera Mileja sa savetnicima predsednika Bajdena, Huanom Gonzalesom i Džejkom Salivenom, ali i bivšim predsednikom Amerike Bilom Klintonom, deluje da u Vašingtonu postoji jedan vid podrške za reforme u ovoj državi. Sjedinjene Američke Države načelno podržavaju refromske razgovore ove države sa MMF- om oko prevazilaženja finansijskih problema, kao i otvaranju mogućnosti za unapređenje rudarenja litijuma u Argentini. Naime, ova država poseduje oko 20% svetskih rezervi litijuma, koji je zbog proizvodnje baterija i električnih vozila veoma tražen i u Kini i u SAD-u.

Zbog manjka dostupne tehnologije i domaćih kapaciteta, ova država je u obimu proizvodnje zaostajala za Čileom i Australijom, iako su kineske investicije u ovom polju smanjivale razliku u proizvodnji kroz vreme.
Međutim, novi predsednik želi da industriju ove države uključi u Bajdenov izdašni ekološki program IRA (Zakon o smanjenju inflacije), gde bi i navedeni rudarski potencijali našli novo tržište, prilike za investicije i brojne subvencije. Želja Argentine je da bude deo američkog lanca snabdevanja električnih vozila koji je u usponu, a kojoj fali kritičnih sirovina, u koje spada i argentinski litijum. U ovom trenutku najveća prepreka je to što Argentina nema status takozvanog „FTA partnera“ sa Amerikom, što otežava mogućnosti trgovine i benefite
od IRA programa. U ovoj sferi izvesno će biti posvećeno dosta vremena da se status međusobnih trgovinskih odnosa podigne, jer postoji inicijativa sa strane nove vlasti u Buenos Airesu i korist za američku automobilsku industriju.

Paralelno sa ovim aktivnostima, značajan deo pažnje biće usmeren i na manje perspektivnu industriju fosilnih goriva ove države. Danas izvoz sirove nafte čini manje od 2% izvoza ove zemlje i čak 2/3 proizvedenih količina već kupuju Sjedinjene Američke Države. Deregulacija, privatizacija državnih giganata i nove strane investicije u ovoj oblasti su nade vlade, iako očigledno ona više nade polaže u benefite zelene tranzicije u srednjem roku. Ubedljiva
pobeda novog predsednika u regionima koji se bave eksploatacijom nafte verovatno je pokazatelj nada koje gaji deo populacije zavisan od ove posrnule industrije.

Uz sav entuzijazam predsednika Mileja, odvajanje od Kine i njenog uticaja, a približavanje Vašingtonu, biće težak zadatak. Prethodne peronističke vlade dosta su nada položile u Peking i posledice toga su vidljive u ekonomiji. Kina obezbeđuje finansiranje za desetak tekućih infrastrukturnih projekata u Argentini, turbine za hidrocentrale, projekte koji se tiču od železnice i solarnih farmi do svemirskih stanica i postrojenja za proizvodnju đubriva. Bez
obzira na postojeće stanje, deluje da će sa novom vladajućom garniturom klatno krenuti da se pomera više u smeru Vašingtona, a tempo tih promena zavisiće dobrim delom i od administracije Džoa Bajdena. Trenutni signali pokazuju da umereni optimizam u Vašingtonu postoji.

(Kurir.rs/Dimitrije Milić)